У прошлом тексту, објављеном на нашем порталу, размотрио сам дешавања у врху власти у вези с кандидатуром Томислава Николића, Ивице Дачића и Расима Љајића на предстојећим председничким изборима.
Сада ћу размотрити шта се дешава у опозицији по том питању.
Из саме опозиције до сада су своје учешће у председничкој трци 2017. године најавили Воjислав Шешељ и Бошко Обрадовић.
За Шешеља се и могло очекивати да се кандидује. И раније, кад год је могао, без обзира на то колики су му били реални изгледи за победу, Шешељ се радо упуштао у президенцијалну трку. У њој је имао доста успеха – некада и неочекиваног.
Он је, тако, септембра 1997. године, освојио 1,1 милион гласова (27%) и ушао у други изборни круг. У њему је, чак, победио Зорана Лилића са сјајних 1,7 милиона гласова. Али, избори су поништени због, наводно, неиспуњеног услова од 50% одазива. На поновљеним изборима, децембра 1997. године, Шешељ је у првом кругу узео 1,2 милиона гласова (27%), а у другом одличних 1,4 милиона (37%).
Такође, на изборима у септембру 2002. године, Шешељ добија 0,8 милиона гласова (23%). На поновљеним изборима, децембра 2002. године, опет осваја преко милион гласова (1,1 милион или 36%).
Видимо, дакле, да је Шешељ, крајем деведесетих и почетком двехиљадитих, био „тежак“ између 0,8 и 1,7 милиона гласова. Али, то је било пре СНС.
На последњим скупштинским изборима 2016. године – на којима Шешељ није нападао Вучића, али јесте Николића – његов СРС узима 0,3 милиона гласова (8%). Иако је то много мање него пре деценију или две, то ипак тешко да је данашњи Шешељев максимум.
Ако замислимо да Шешељ против себе, на председничким изборима 2017. године, има Николића, а не Вучића, лако ћемо представити и слику на којој вођ СРС изазива садашњег председника (Николића) на ТВ сучељавање. Наравно да до тог сучељавања неће доћи, али не Шешељевом кривицом.
Но због своје експлицитне, поједностављене и забављачке реторике, а и због могуће наклоности провучићевсих медија, Шешељ може привући коју стотину хиљада гласова више но што је његова странка имала 2016. године. Ипак, топ је недовољно за улазак у други круг.
Кандидатура Бошка Обрадовића пак дошла је помало неочекивано. И то још у сред драме око референдума у Републици Српској.
Обрадовић није до сада био председнички такмац. Када су Двери, 2012. године, први пут изашле на скупштинске изборе, освојиле су 170 хиљада гласова (4%). Њихов тадашњи председнички кандидат био је Владан Глишић. Узео је тек 108 хиљада гласова (3%). На последњим скупштинским изборима, 2016. године, Двери и ДСС заједно су једва добили 5% гласова (190 хиљада).
Шта је Главни одбор Двери замислио да може да уради истичући Бошка Обрадовића као председничког кандидата? Имаће, свакако, додатну медијску пажњу за странку и повећање у познатости за свог страначког лидера. Али, објективно говорећи, Обрадовићев резулат, како ствари данас стоје, тешко да може да буде преко 5%.
Посебно збуњује то што су Обрадовићеву кандидатуру Двери истакле независно од ДСС, који је био њихов партнер на изборима 2016. године. ДСС је, данас, као што сам већ на ФСК подробно анализирао, у кризи лидерства и у дубоком превирању. Отуда се овај потез Двери може разумети као fait accompli, којим се, практично, ослабљени ДСС доводи у свршено стање.
То је лоше за суверенистичку опозицију. Њено потенцијално бирачко тело тешко да је мање од 20%. Отуда освајање четири пута мање удела у гласовима можда може бити добро за Двери као странку. Али, то остаје лоше за патриотску ствар у целини.
С друге пак стране, Двери и ДСС свакако би могли да се угледају на оно што ради атлантистичка опозиција: ДС, СДС, ЛДП и ДјБ. Они до сада нису засебично истицали председничке кандидате. Штавише, лидери атлантистичке опозиције једногласно су наглашавали потребу да се нађе један, и то добар, кандидат.
Тако се Чедомир Jовановић заложио за „проналажење заjедничког председничког кандидата“. То је и пре његовог био став Саше Радуловића. Зоран Живковић jе, још раниjе, у том смислу предлагао Сашу Jанковића. А Борис Тадић је, пре пар дана, истакао да ће „позвати странке демократске и европске оријентације да се уједине у налажењу заједничког председничког кандидата“.
Све указује на то да се спрема сценарио по коме ће заједнички кандидат атлантистичке опозиције за председника Србије бити Саша Јанковић. „Он је кандидат САД и ЕУ“, чујем са више страна, „и јамачно у првом кругу, са подршком ДС, СДС, ЛДП и ДјБ, има 20% гласова“. То је сасвим довољно за улазак у други круг. Ако пак Јанковић у другом кругу против себе буде имао слабог Томислава Николића, а уз свесрдну помоћ САД и ЕУ, Јанковић, највероватније, побеђује.
Његову кандидатуру опширно сам анализирао у последњем броју Геополитике. Ту сам написао да омбудсман свакако може бити успешан кандидат дела опозиције који тесно сарађује с Вашингтоном и Бриселом. Али, такође сам рекао да не видим како би иза Јанковића – а знајући за његове политичке и идеолошке ставове – могла да стане истински суверенистичка и национална опозиција.
„План амбасаде из Булевара кнеза Александра Карађорђевића 92“, написао сам, „јесте да Вучић веома млако подржи Николића, а да медији и опозиција веома снажно подрже Јанковића. Тако би се некадашњи омбудсман стварно нашао на Андрићевом венцу“.
Међутим, уколико би суверенистичка опозиција, наспрам Николића, успела да истакне свог заједничког и јаког кандидата, то би могло да поквари ту рачуницу. Такође, ако би суверенистичка опозиција инсистирала на заједничком кандидату са атлантистичком опозицијом, то тешко да би могао бити Саша Јанковић.
Отуда, бојим се да инокосно истицање Бошка Обрадовића за председничког кандидата – без обзира на све позитивне намере како Двери, тако и самог Обраодвића – руши како концепт јаког суверенистичког кандидата, тако и концепт заједничког опозиционог кандидата.
А будући да Обрадовић, с потенцијалних тек 5%, нажалост, нема много шансе за улазак у други круг, Двери оваквим исхитреним кораком заправо отварају врата за успех кандидата атлантистичке опозиције.
То је, без обзира на могуће добре намере прилично необична консеквенца за странку која себе жели да види као доследно суверенистичку.
Као што сам написао и у прошлој анализи, председнички избори 2017. године су важни. Они могу – без обзира на Вучићеву победу на скупштинским изборима 2016. године – да делегитимишу режим. Као што је добро запазио Дејан Симоновић, „политичка катастрофа Вучића може да уследи већ следеће године на председничким изборима, будући да СНС нема доброг кандидата за председника. Иоле озбиљнији противкандидат може са лакоћом да туче било кога из њихових редова“.
Уколико грађанска и национална опозиција подрже заједничког кандидата, тешко да било ко из Вучићевих редова има шансе да победи. Такође, јак суверенистички кандидат могао би или да уђе у други круг, или да својом подршком одлучујуће утиче на исход председничких избора.
Зар је могуће да се то у делу суверенистичке опозиције не види?
Слободан Антонић, Фонд стратешке културе
Što bi to radili, kada im Vučić ispunjava sve želje?
U ovakvoj drzavi predsednik moze biti i Paja Patak!
Може и мој шаров … пас је пас !!!
Rece i ostade ziv, e moj dobri i pomalo posteni, ma dje si to pokupio?
Ako su ova dva klovna jedini izbor koji ima SRbija… Onda smo zaista gotovi… Seselj se prodao za 3 miliona evra kolikoje dobio od Vucica, udomio sinove u fotelje i sada ga bas briga. Dveri su izdajnicka stranka kao i sve stranke u SRbiji. Zalagali su se za narod, protiv gej brakova..bili su jedina opozicija koja je argumentovano kritikovala ovu vlast. I sta se desilo, kako su dobili par fotelja odmah su okrenuli pricu i sada ljube vucicevo dupe.
Nije mi jasno zbog čega Slobodan odvaja DS, LDP, DJB, SPS, SDS, Ljajića, Velju, od SRS i SNS?!?! Po svemu do sada, oni su pripadnici jednog te istog izdajničkog korpusa! Svi su oni jedno, samo se predstavljaju sa drugim nazivima! Njihov jedini cilj, dokazaše, jer su svi, i po nekoliko puta bili vlast, jeste da unište Srbe i Srbiju. Svakom građaninu Srbije, posle ovih 30, god, njihovog navodnog političkog delovanja u Srbiji, jasno je da su se zlotvori rasporedili u širokoj formaciji, pod nazivom raznoraznih partija, kako bi što jednostavnije i lakše uništili Srbe i Srbiju!! Realno gledano, u Srbiji trenutno postoje samo dve polovine, dve opcije!! Na jednoj strani su sve ove partije i parijice, a na drugoj Dveri, verovatno i DSS, neke manje rodoljubive partije i pokreti i narod Srbi!! Na mnogim mestima piše i da ove dve parije,takođe, ne pripadaju rodoljubivim partijama ali po njihovim zamerkama i načinu delovanja prema ovim dosadašnjim zlotvorima ne bi se reklo da je to istina!
Nikako mi nije jasno zbog čega analitičari i dalje tretiraju sve ove partije(SNS; DS; SDS; SRS; DJB; LDP; Veljinu, Vulina, SPS, glupava partija penzionera) kao odvojene partije??? Pa posle 30.god i slepc vidi da su oni jedno te isto, da imaju isti cilj i isti interes. Zbog čega već jednom, jasno i glasno, svi ne kažemo da su oni pripadnici jedne te iste partije, i da su ovi nazivi mnogih partija samo ekspoziture te jedne partije? Dokle više i ove laži? Čemu? Jedino, ako su i analitičari deo tih istih struktura! Narod treba da shvati da ima partija koje rade, i žele da rade, u interesu Srbije i Srba samo da su one medijski zabranjene. Narod treba da se okrene njima. Kako je moguće da savesni i čestiti Srbi toliko vremena troše na razglabanja o jednim te istim zlotvorima Srba i Srbije! Oni su se do sada pokazali i ko su, i šta su, i za koga rade! A svima su nam dokazali da rade na rasturanju i uništenju Srbije i Srba!! Narod napokon treba da otpiše sve te partije kao i njihove, nazovi, lidere. U vezi dokazanih zlotvora prema Srbima i Srbiji narod samo treba da razmišlja kako da ih dostigne ruka pravde, i kako od njih da povrati svu svoju otetu imovinu!!!
Nisu mi jasni analitičari kako, zbog čega, daju neku vrednost tzv liderima koji su za sve vreme svog političkog angažovanja, evidentno, jedino i samo uništavali Srbe i Srbiju!!! Zar analitičari ne mogu svaki put kad o njima pišu nabroje recimo šta su obećavali Srbima, a šta su u stvari uradili, ili da napišu koliki su Srbi imali nacionalni dohodak, kakvu privrdu, koliko fabrika i preduzeća koja su radila i bila u vlasništvu Srba i Srbije imali pre nego što su se oni pojavili, a koliko, od svega toga, imamo danas??? Zar analitičari ne mogu da se bave analitikom koliko je Srba bilo pre nego što su se oni pojavili, a koliko ih ima danas, pa da, na osnovu činjenica, iznesu podatak zbog čega je demografsska slika Srba najgora na svetu? Zbog čega se analitičari ne bave analizom koliko je najobrazovanijih Srba oterano iz Srbije, posledicama i uzrocima toga, a sve od kada su ovi, jedni te isti na vlasti!! Analitičari imate vi puno tema koje možete da sdudiozno i podrobno analizirate, umesto što se bavite jednim te istim zlotvorima Srba i Srbije!! Ako vas već privlače ovako mračni, oholi i bezdušni likovi onda, bar, pištite koliki je, svakog od njih, udeo u krivici što je Srbija uništena i što naroda iscrpljen glađu umire!! Kako je moguće, ako su analitičari čestit ljudi, sebi dozvoljavaju da, o dokazanim krivcima nad Srbima i Srbijom, pišu u bilo kom drugom kontekstu, sem o njihovoj odgovornosti. Pa, pobogu ljudi, kako vam nije jasno da je njihova odgovornost zbog uništene Srbije i Srba tolika da će oni kad-tad odgovarati za zločin protiv čovečnosti!! Oni su ceo jedan narod, Srbe, i celu jednu državu, Srbiju, monstruozno uništili, satrli, sa svojim besomučnim obmanama i lažima, sa organizovanim kriminalom koji je po obimu prevazišao kriminal i prerastao u zločin protiv čovečnosti!! Zaista, po hiljaditi put, nikako mi nije jasno kako je moguće da čestiti i pametni ljudi sa zdravim osećanjima, sebi dozvoljavaju, da sa respektom pišu o organizovanim kriminalnim strukturama čije razmere kriminala prelaze u zločin protiv čovečnosti!!! Aman ljudi prestanite sa tim! Pišite sa respektom o dostignućima i uvažavanjem karaktera o čestitim i časnim ljudima! Toliko ima ljudi koji zavređuju da o njima pišete, a vi samo o zločincima!! Čekajte, stanite na čas! Počeli ste ne samo da zamenjujete ljude o kojim atreba da pišete, nego ste počeli da zemnjujete i teze, i značenja reči!! Valjda je cilj, svih vas koji objavljujete članke po medijima, da čitaoci na osnovu vaših tekstova postanu što bolji, da uživaju u istini i lepoti vaših reči, da blagovremeno saznaju što tačnije informacije!! Pišite nam o ljudima koji treba da nam budu primer, o ljudima koje treba i želimo da sleditimo, slušamo. Dosta nam je više nebuloznih tema i tekstova o zločincima. Slobodan je mogao je svoj tekst da svede na rečenicu -dve o mogućnosti ili izvesnosti Jankovića kao mogućeg kandidata za Predsednika ove ogromne partije, kao i da će se, po ko zna koji put, na ovim izborima pojaviti već viđena plejada zločinaca, a da sa druge strane, na strani Srba i Srbije, za sada, nalazi samo jedan Predsednički kandidat. A onda je mogao da razvije temu na koji način bi Srbi mogli da prepoznaju lidera koji je iskren i pravi rodoljub i koji Srbiji i Srbima želi samo dobro i uspeh, ma koji iskreno voli Srbe i Srbiju!! Ne verujem da ne postoji Srbin koji ima liderske predispozicije i koji iskreno voli Srbe i Srbiju!
I stvarno ce da pobedi.