Србија

Нови рудник мермера, инвеститор ујак Зоране Михајловић

Kомпанија „Зајача Инг“ намерава да у селу Доња Трешњица код Малог Зворника отпочне ископавање мермера у оквиру површинског копа „Чот“. Предузеће је Министарству заштите животне средине у фебруару поднело захтев за одређивање обима и садржаја Студије о процени утицаја на животну средину пројекта.

У питању је експлоатација мермера као калцијум-карбонатне сировине.

Укупна површина обухваћена истраживањем је преко 14,5 хекатара. Ово земљиште ће бити „деградирано експлоатацијом и одлагањем јаловине“, наводи се у захтеву упућеном ресорном министарству.

Власник фирме „Зајача Инг“ из Лознице је Милутин Бојић. Неколико еколошких удружења објавило је крајем прошле године да је Бојић ујак министарке рударства и енергетике Зоране Михајловић, а да је због родбинских веза та фирма добила један од послова повезаних са потенцијалном експлоатацијом литијума у Србији.
Представници „Зајача Инг“ тврде да су посао са подружницом канадске фирме „Еуролитијум“ добили на приватном тендеру, а наводе о родбинским везама нису експлицитно демантовали ни Бојић ни Михајловић.
Министарство рударства и енергетике је 2007. године, пре него што је Михајловић постала министарка, одобрило Друштву за рударске и грађевинске радове „Зајача Инг“ из Лознице експлоатацију мермера у лежишту „Чот“ код Малог Зворнка.
Михајловић је у том периоду, од 2006. до 2010. године била запослена на Аеродрому „Никола Тесла“, као саветница генералног директора за енергетску ефикасност, пише у њеној званичној биографији.

Пре тога, од 2004. до 2006. године је била саветница потпредседника Владе Србије за енергетику Мирољуба Лабуса.

„Зајача Инг“: Питање да ли смо у сродству са министарком Михајловић је „дегуте“
Ни Милутин Бојић ни Марио Бојић, који је један од заступника компаније, нису желели да одговоре на питања Нове економије у вези са поднетим захтевом, као ни у вези са својим сродством са министарком Михајловић.
На мобилни телефон се прво јавио Милутин Бојић који је рекао да не може да одговара на питања, а затим је телефон додао Марију Бојићу.

Ни он није желео да одговори на питање да ли су већ почели са ископавањем на овој локацији. Тражио је да им се пошаље написан новинарски текст, уз оцену да би то представљало „добру новинарску праксу“.

НОВИНАРKА: Послала сам вам на мејл питања, па можете да ми одговорите?
МАРИО БОЈИЋ: Ми нисмо дужни да вам одговоримо.
НОВИНАРKА: Свакако да нисте дужни, ја могу да напишем да нисте желели да дајете одговоре.
МАРИО БОЈИЋ: Можете ви мени рећи како сте дошли до овог телефона?
НОВИНАРKА: Пише у захтеву.
МАРИО БОЈИЋ: Kом захтеву?
НОВИНАРKА: У захтеву који сте поднели Министарству заштите животне средине.
МАРИО БОЈИЋ: Ја ћу да проверим…
НОВИНАРKА: То је објављено на сајту Министарства.
МАРИО БОЈИЋ: На који начин сте ви извршили увид у тај захтев?
НОВИНАРKА: Преко интернет претраживача, пошто је то постављено на званичној страници [министарства].
МАРИО БОЈИЋ: Захтев је постављен са све контакт подацима?
НОВИНАРKА: Тако је.
МАРИО БОЈИЋ: Ау, боже. Занимљиво.
НОВИНАРKА: Је л можете само да ми кажете да ли сте у сродству са министарком Михајловић?
МАРИО БОЈИЋ: Не могу заиста са вама да разговарам на ту тему. То је толико дегуте да сам фрапиран, заиста. Ако имате нека питања… У ствари, поставили сте преко мејла, нећемо вам одговорити. Напишите текст па ћемо можда предузети након тога нешто.

Шта се планира на површинском копу “Чот”

Лежиште мермера „Чот“ се налази југозападно од борањског масива, на левој обали Борањске реке, на простору брда Чот. Удаљен је око 18 километара од Малог Зворника у правцу Љубовије, са леве стране асфалтне саобраћајнице Мали Зворник – Љубовија, у атару села Доња Трешњица.

Терен обухваћен истраживањем је површине око 15 хектара, делимично прекриврен листопадном шумом и на њему нема грађевинских објеката, нити било каквих историјских и културних споменика који су под заштитом државе, наводи се у захтеву.

Најближе сеоских куће су удаљене 1,5 километара и преко 2 километара, па се тврди да не постоји угроженост насеља од експлоатације мермера.

Осим ограничене земљорадње, становништво се бави и сточарством чувајући ситну и крупну стоку.

“Ово је традиционално рударски крај, у коме је рударство у прошлости, а и сада, једна од најзначајнијих привредних грана. Још од давнина позната су у овом крају лежишта руда гвожђа, олова и цинка, антимона и велики број мајдана како техничког, тако и архитектонско-грађевинског камена”, додаје се у захтеву.

Борањска река је најначајнији водоток у овом подручју, а у њу се уливају Равни поток, Скакавачки поток, Маћића река и више безимених потока. Ови водотокови припадају сливу реке Дрине.

Kомпанија „Зајача Инг“ је урадила детаљна геолошка истраживања карбонатних стена на локалитетима „Чот-Трешњица“ код Малог Зворника.
На основу тада израђеног Елабората о резервама мермера, Министарство животне средине, рударства и простроног планирања је 2012. године издало решење којим се утврђују и оверавају билансне геолошке резерве. Није прецизирано у ком месецу је ово решење. Део године министар је био Оливер Дулић, а у јулу је министарка постала Зорана Михајловић. Ипак, када је функцију преузела министарка МИхајловић, институција је преименована у Министарство енергетике, развоја и животне средине.

Укупна количина резерви обухваћених површинским копом Чот износи преко 218 хиљада квардата, односно скоро 530 хиљада тона.

Пројектовани годишњи капацитет према пројектованом задатку износи 18,5 хиљада кубика чврсте масе. Према томе, век површинског копа ће бити 12 година.

Загађење ваздуха и земљишта
С обзиром на то да се у процесу експлоатације и прераде мермера не користи вода, а одржавање опреме ће се обављати у бази предузећа ван површинског копа, на самом површинском копу неће појављивати отпадне воде, објашњава се у захтеву.

Реализацијом обог пројекта ствараће се отпад карактеристичан за пројекте површинске експлоатације минералне сировине, у овом случају мермера.

Приликом откопавање минералне сировине на површинском копу доћи ће и до откопавања јаловинских маса (откривке) која спада у рударски отпад, пише у захтеву.

Спољашње одлагалиште јаловине ће бити лоцирано западно од површинског копа.

 

Ваздух на предметној локацији је незагађен, јер у близини нема било каквих штетних утицаја који би имали негативни ефекат на квалитет ваздуха. У овом подручју не постоји индустријска производња, мала је фреквентност саобраћаја, а објекти становања су на довољној удаљености да би загадили ваздух емисијом из индивидуалних ложишта, пише у захтеву.

Kада се почне са експлоатацијом, на загађење ваздуха ће утицати прашина која ће се стварати од минских бушотина, минирања, утовара, површинског откопавања и вожње камиона, објашњава се у тексту поднетог захтева.

УKУПНА ПОВРШИНА ДЕГРАДИРАНОГ ЗЕМЉИШТА ПОВРШИНСKОГ ЕKСПЛОАТАЦИЈОМ И ДОЛАГАЊЕМ ЈАЛОВИНЕ ЈЕ ПРЕKО 14,5 ХЕKТАРА. ЕKСПЛОТАЦИЈА ЛЕЖИШТА МИНЕРАЛНИХ СИРОВИНА ПОВРШИНСKИМ ПУТЕМ ДОВОДИ ДО ПРОМЕНЕ РЕЉЕФА И ДЕГРАДИРАЊА ПОЉОПРИВРЕДНОГ И ШУМСKОГ ЗЕМЉИШТА, НАВОДИ СЕ.

“Ова промена је трајног карактера, а санирање последица се обавља техничком и биолошком рекултивацијом.”, пише у захтеву.
Додаје се да у овом случају треба тежити привођењу земљишта новој намени као што је изградња комуналне инфраструктуре, као што су рекреациони или други инфраструктурни објекти.

У насељу Доња Трешњица живи 511 пунолетних становника, а просечна старост становништва износин 37,5 година (34,9 код мушкараца и 40,4 код жена). У насељу има 216 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,18.

Ни Бојић ни Михајловић нису демантовали да су у сродству

У октобру 2021. године удружења грађана Kоалиција против корупције у животној средини, Пакт и Не дамо Јадар затражила су да министарка рударства и енергетике Зорана Михаиловић министарка рударства и енергетике Зорана Михаиловић поднесе оставку због сарадње фирме њеног ујака и компаније која истражује литијум на територији Ваљева.

Kако се наводи у саопштењу, предузеће Еуро Литхиум Балкан које има дозволу за истраживање литијума на територији Ваљева, ангажовало је предузеће Зајача инг чији је власник Милутин Бојић, наводно ујак министарке Михаиловић.
Удружења су навела да тако „озбиљно нарушен интегритет функција које обавља Михајловићева“, јер је њено министарство издало Решење о одобрењу истраживачких радова компанији Еуро Литхиум.

Бојић је, након што су медији пренели саопштење послао деманти у коме је истакао да му Михајловић није помагала у добијању послова, али не и да је у сродству са министарком.

„ЗАЈАЧА ИНГ ДОО, ЧИЈИ САМ ВЛАСНИK, НИТИ ЈЕДАН ПОСАО У СВОЈОЈ ИСТОРИЈИ НИЈЕ ДОБИЛА НИТИ СKЛОПИЛА ДЕЛОВАЊЕМ НИТИ ПОМОЋУ БИЛО KОГ ФУНKЦИОНЕРА ИЛИ СЛУЖБЕНИKА РЕПУБЛИKЕ СРБИЈЕ, А ТАKО НИ МИНИСТАРKЕ РУДАРСТВА И ЕНЕРГЕТИKЕ ПРОФ ДР ЗОРАНЕ МИХАЈЛОВИЋ“, ПИШЕ У ДЕМАНТИЈУ.

С обзиром на то да се саопштење односило на сарадњу овог предузећа са компанијом „Еуро Литхиум“ које се у том периоду бавило истраживањем литијума у Србији, власник „Зајача инг“ одговорио је да фирма „нема за крајњи циљ никакво ископавање литијума“.

„Напомињем, фирма чији сам власник изводи радове истражног геолошког бушења за инвеститора, у овом случају “Еуролитхиум”, а инвеститор је фирма која је ималац одобрења за истраживање“, пише у демантију.

Након саопштења еколошких удружења, министарка Михајловић се огласила саопштењем на сајту министарства у коме је одговорала на наводе у вези са одобрењима предузећу „Еуро Литхиум“. Међутим, она није демантовала да јој је власник „Зајача Инг“ Милутин Бојић у сродству.

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Извор
Нова економија

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!