fbpx
Насловна / Србија / Друштво / Нови закон о раду (не)гарантује запосленима редовну плату

Нови закон о раду (не)гарантује запосленима редовну плату

Упркос резерви са којом ,,свет рада” прихвата Нацрт измена и допуна закона о раду, већина запослених у Србији би вероватно прихватила предложену новину у петом ставу члана 21. овог документа која гласи: ,,Обрачун зараде и накнаде зараде које је послодавац дужан да исплати у складу са Законом, представља извршну исправу”. Ако је српски парламент усвоји, тврде предлагачи, коначно би се стало на пут послодавцима који избегавају да редовно исплаћују зараде. На основу тог документа, суд би са рачуна предузећа скидао износ неисплаћене зараде, а новац би уплаћивао на рачун запосленог.

Овакав спор између послодаваца и запослених решавао би се брзо и ефикасно – без дуготрајног и скупог судског поступка, који зна да потраје и годинама.

– По важећем Закону о раду, послодавац је дужан да запосленом исплати зараду најкасније по истеку месец дана од месеца за који се зарада исплаћује – објашњава Душан Петровић, члан радне групе за израду Нацрта измена закона о раду. – Новина у Нацрту је предлог да у супротном, а на основу издатог обрачуна неисплаћене зараде као извршне судске исправе, запослени може Суду да подносе захтев за принудну наплату. Ако на рачуну фирме има новца, запослени би своју закаснелу плату добијао за пет до седам дана.

Слично решење постоји у хрватском законодавству, каже Петровић, а предлог Небојше Медојевића, посланика Демократског фронта, да се таква могућност угради и у црногорско законодавство, није изгласан у црногорском парламенту.

Према речима Зорана Михајловића, секретара Савеза самосталних синдиката Србије и члана Радне групе за припрему Нацрта закона о раду, предложена новина у члану 21. закона, на жалост, ипак не пружа наду да ће запослени тако „експресно” долазити до заосталих плата.

– Обрачун зараде за месец за који послодавац није исплатио зараду запосленом пружа само могућност да код надлежног суда по приватној тужби покрене парнични поступак – каже Михајловић. – Обрачун служи као доказ да му послодавац није исплатио плату, што не значи да ће му она по аутоматизму бити исплаћена. Ако послодавац има пара на рачуну, запослени може да очекује наплату потраживања. У супротном, фирма одлази у стечај, а запослени чекају да своја потраживања наплате из стечајне масе.

Једина новина у овом делу Нацрта измена и допуна закона о раду је, указује Михајловић, што је у казненим одредбама за нередовно исплаћивање плата послодавцу запрећена новчана казна од 300.000, уместо досадашњих 200.000 динара.

– То је далеко мање од онога што су синдикати очекивали од новог закона о раду када је реч о редовности исплате зарада. Нигде на Западу не постоји да послодавац не исплаћује зараду, а да због тога не сноси последице. Синдикати су тражили да се неисплаћивање зарада третира као кривично дело.

Душан Петровић, међутим, сматра да нема места Михајловићевој неверици. Он тврди да би третирање обрачуна зараде као извршне исправе омогућило запосленим да брзо дођу до закаснелих зарада. Наравно, под условом да на рачуну фирме има пара. Петровић тврди да је баш он предложио да се неисплаћивање зарада у року у Кривичном законику третира као кривично дело.

– Овај мој предлог није прихваћен зато што је у Радној групи преовладао став да су у члану 136. Кривичног законика наведена и кривична дела из рада и у вези са радом – каже Петровић. – У њему пише да ће се казнити новчаном или затворском казном до две године, онај ко не поштује закон, колективне уговоре и општа акта. Дакле, онај ко не исплати зараду запосленом у предвиђеном року, може да се гони кривично. Што значи да је и по важећем Закону о раду Синдикат могао да покреће такав поступак против послодаваца који касне са исплатама зарада.

Колико је међу око 1,7 милиона запослених у Србији, оних који раде, а не примају плату – нико у држави не зна. Податке о редовности исплате зарада у приватном и јавном сектору „Политика” је тражила од Министарства финансија и Министарства привреде, али их нисмо добили.

– Пореска управа нема базу података на основу које бисмо доставили податке о редовности исплате зарада, проценту укупног броја привредних субјеката који редовно исплаћује плате као и о проценту укупног броја запослених који редовно прима плате – речено нам је у овој државној служби.

Драгољуб Рајић, директор Уније послодаваца Србије, каже да је приватни сектор притисла дубока криза тражње на домаћем тржишту, па се приходи већине предузећа смањују из квартала у квартал.

– Последица таквог стања је да само 21,8 одсто предузећа у приватном сектору редовно исплаћује зараде првог у месецу за претходни месец. Око 39 одсто предузећа зараде исплаћује у року од 60, а преосталих 39 процената касни више од 60 дана.

Шта пише у члану 121.

 Послодавац је дужан да запосленом приликом сваке исплате зараде и накнаде зараде достави обрачун. Послодавац је дужан да запосленом достави обрачун и за месец за који није извршио исплату зараде, односно накнаде зараде.

 Уз обрачун из става 2. овог члана послодавац је дужан да запосленом достави и обавештење да исплата зараде, односно накнаде зараде, није извршена и разлоге због којих није извршена исплата.

 Обрачун зараде, односно накнаде зараде, из става 2. овог члана послодавац је дужан да запосленом достави најдоцније до краја месеца за претходни месец.

Обрачун из става 1. овог члана на основу кога је исплаћена зарада, односно накнада зараде у целости може се доставити запосленом у електронској форми.

Обрачун зараде и накнаде зараде које је дужан да исплати послодавац у складу са законом представља извршну исправу.

Запослени коме је зарада и накнада зараде исплаћена у складу са обрачуном из ст. 1. и 2. овог члана, задржава право да пред надлежним судом оспорава законитост тог обрачуна.

Садржај обрачуна из ставова 1. и 2. овог члана прописује министар.

 
Александар Микавица, Политика

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

ПЉАЧКА! Месечна плата Јорговнарке Табаковић 535,000 динара!

По Закону о НБС, гувернера предлаже председник државе, а бира Скупштина Србије. Плата од пола …

Вучић: У Србији се боље зарађује него у Немачкој!

Председник Вучић познат је као неко ко заиста врло често да је изјаве које се …

Један коментар

  1. „Упркос резерви са којом ,,свет рада” прихвата Нацрт измена и допуна закона о раду, већина запослених у Србији би вероватно прихватила предложену новину у петом ставу члана 21. овог документа која гласи: ,,Обрачун зараде и накнаде зараде које је послодавац дужан да исплати у складу са Законом, представља извршну исправу”. Ovo su dezinformacije, ovo sto ste naveli nigde ne pise u izmenama zakona o radu. Izvolite demantujte me ako gresim, ali argumentovano.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *