Београд – Смањење пензија из 2014. године, које је уз смањење плата у јавном сектору најважнији сегмент фискалне консолидације, могло би се претворити у терет о врату државне касе уколико тужбе стигну до Европског суда правде у Стразбуру.
На ово је пре неколико дана упозорио и председник Фискалног савета Павле Петровић представљајући анализу предложеног буџета за 2018. годину скупштинском Одбору за финансије. У анализи се напомиње да је све пензије требало вратити на ниво пре смањења зато што су престали да постоје услови због којих је била потребна штедња.
„Пензије су стечено право и везане су за висину уплате доприноса, а могле би бити и правно оспорене па би тако могао настати додатни трошак. Није више оправдано продужавати привремене мере о смањењу пензија“, рекао је тада Петровић.
Иако је Фискални савет био за смањење пензија и плата 2014. године како би се зауставио раст јавног дуга, сада су проценили да би даље придржавање закона о привременом начину исплате пензија могло бити протумачено као незаконито с обзиром да је буџетски дефицит обуздан, а јавни дуг кренуо да се смањује.
Према неким рачуницама, ради се о више од 430 милиона евра колико је за ове три године узето од пензионера.
Ипак, пензионери сматрају да је и само доношење закона, односно смањење пензија 2014. године неуставно и да ће добити пред судом у Стразбуру, када и ако тамо уопште и стигну. Наиме Удружење синдиката пензионера Србије (УСПС) је одмах након доношења закона 2014. године поднело иницијативу за оцену уставности пред Уставним судом, али он је одбио да разматра ову иницијативу наводећи као образложење објашњење тадашњег мандатара Владе Александра Вучића да је држава пред банкротом и прогласило се ненадлежним да оцењује економско-политички ефекат закона.
Међутим, како тврди Михајло Радовић, председник УСПС, то и није било питање.
„Четворица часних, сада бивших, судија Уставног суда су издвојила мишљење и ми смо на основу тих мишљења и додатних података у фебруару 2016. поднели другу иницијативу код Уставног суда, али до сада нема никаквог одговора. Сада чекамо било какво решење Уставног суда. Уколико прогласе закон незаконитим, тужићемо државу, односно Владу која је предложила и Скупштину која је усвојила овај закон. Ако одлуче да је закон по Уставу, идемо у Стразбур“, објашњава Радовић додајући да њихови адвокати скупљају податке и тужбе од пензионера, њихових чланова широм Србије, а наплатиће се од државе када добију спор.
Међутим, пензионери су кренули упоредо и другим путем. Наиме, у овом удружењу планирају да већ почетком следеће године упуте десетак појединачних тужби Комитету за социјална права у Стразбуру, а у овоме ће их подржати Европска федерација пензионера и старијих лица (ФЕРПА). Радовић истиче да је овај комитет тело при Савету Европе чији је Србија члан и да су одлуке овог комитета обавезујуће.
„Да би се ишло у извршење њихове одлуке потребно је покренути судски процес пред нашим судом где се прилаже одлука Комитета, а онда се они обавесте о томе и они имају начин да се одлуке спроведу. То је неупоредиво краћи пут него Европски суд правде у Стразбуру“, напомиње Радовић. Такође, како истиче Радовић, у првом нацрту тог закона стајало је да му је рок 31. децембар 2017. године, али да је после усвојен без тог ограничења.
О колико новца се ради показују и рачунице Удружења синдиката пензионера. Људима који су имали пензије мало изнад 35.000 динара до сада је узето по основу овог закона 107.000 динара по човеку. Онима са пензијом од 71.000 динара узето је укупно 480.000 динара, а пензионерима који су на пример били професори Универзитета узето је до сада ни мање ни више него 830.000 динара.
Радовић истиче да ће тражити да им држава врати шта је узела, али и пошто је у образложењу стајало да због кризе мора да се уведе принудна штедња, да ће тражити и камату на штедњу.
„Сад када је свима јасно да ће држава изгубити спор и да ће те паре морати да врати прозивају нас да смо опасност за државу. А упозоравали смо их и пре доношења закона да је неуставан“, каже Радовић.
Повећањем пензија од пет одсто од 1. јануара следеће године око 86 одсто пензионера, односно сви који су имали пре смањења пензије до 37.000 динара ће имати једнаке или чак веће пензије него пре смањења, недавно је поручио министар финансија Душан Вујовић. Међутим, како истиче Зоран Ивошевић, некадашњи судија Врховног суда, пензионери имају реалне шансе да добију државу пред судом у Стразбуру за до сада умањене пензије, само ако до тамо уопште и стигну, пошто држава све чини да их у томе спута.
„Када би Уставни суд урадио свој посао, онда би они могли да се обрате Стразбуру, али се све чини да до тога не дође. Европска социјална повеља коју смо ратификовали каже да се достигнута права не могу умањивати, већ само постепено увећавати. Такође, Устав јемчи имовину, а пензије су стечена имовина на основу Закона о пензијама. Према нашим законима имовина се може узети само у експропријацији и ако се плати накнада. Све су то разлози због којих је наш Уставни суд требало да реагује, али нису га џабе прозвали зауставни суд јер чека јако дуго и зауздани суд пошто суди како политика налаже“, каже Ивошевић.
Грчки и румунски судови оборили смањење пензија
Српски пензионери изгледа да имају добре шансе да добију на европском, кад већ не могу на домаћем суду. Наиме румунски врховни суд је 2010. године прогласио неуставним меру Владе да смањи пензије у оквиру помоћи ММФ-а и Европске уније.
Слично се десило и у Грчкој када је 2015. године грчки суд прогласио неуставним смањење пензија из 2012. године. Ова одлука је процењена да ће коштати државу више од милијарду долара.
Пошто је грчка држава у склопу програма штедње направљеног са ЕУ и ММФ-ом више пута смањивала примања пензионера, опет је иста одлука у складу са Европском повељом о људским правима донесена и у мају 2017. године.
М. Обрадовић, Данас.рс
