Повећава се број комуналних полицајаца и њихова овлашћења

Реновирате купатило, а гомилу шута и старе санитарије слажете кришом у паркић  испред суседне зграде. Једно јутро зауставља вас момак у фармеркама и јакни, каже да је комунални полицајац. Питате се  како је без униформе и како зна да сте ви кривац. Полицајац је питао комшију, а овај упутио на ваша врата. Ово би могао бити реални сценарио на улицама Србије, ако Влада ускоро заиста усвоји Нацрт Закона о изменама и допунама Закона о комуналној полицији који ће, између осталог, дозволити и да комунална полиција понекад не носи униформу. 

Једна од кључних новина нацрта је право општине да формира комуналну полицију чиме ће добити још једну алатку у борби против комуналног нереда. Важећи закон предвиђа да само двадесетак градова у Србији може да организује комуналну полицију, али ни то не користе сви због мањка у локалној каси.

Новина је и да послове комуналне полиције могу обављати и комунални полицајци без службене униформе са ознакама, по писаном налогу начелника комуналне полиције. Изгледно је и да ће нови закон повећати максимални број комуналних полицајаца који тренутно износи један полицајац на 5.000 грађана. За ову измену последњих годину дана снажно у јавности лобирају градоначелник Београда Синиша Мали и високи службеници Комуналне полиције Београд не би ли се, како су најављивали, запослило још 1.000 полицајаца у Београду. 

Помоћник министарке државне управе и локалне самоуправе Саша Могић каже за Истиномер да су се слични предлози јављали готово од почетка примене закона 2010. године,  а чешће од 2011. из разних јединица локалне самоуправе. 

Члан за дивље таксисте

Комунални полицајац има право да упозори грађане, изда усмено наређење, да провери идентитет, затим има право на довођење, прегледање грађана и предмета, привремено одузимање предмета, видео надзор и употребу средстава принуде.

Нацртом је придодато овлашћење на тражење обавештења од грађана како би полицајац спречио кршење прописа или пронашао прекршиоца прописа из делокруга комуналне полиције. Грађанин не мора да пружи полицајцу тражено обавештење.

Такође,  уместо писања мандатне казне, полицајац издаје прекршајни налог, а закон му дозвољава и да поднесе пријаву надлежном органу за учињено кривично дело, поднесе захтев за вођење прекршајног поступка и обавестити други надлежни орган да предузме мере из своје надлежности.

Комунални полицајац моћи ће да врши проверу идентитета грађана који се затекну на лицу места да крше прописе. Кад полицајац утврди идентитет „преступника“, аутоматски га води код надлежног прекршајног судије, а не као досад у полицију чиме се знатно убрзава рад комуналаца.

Нацрт предвиђа тешњу сарадњу комуналне полиције и полиције. На основу образложеног захтева, комунална полиција ће од полиције моћи да добије личне податке о грађанима и возилима, али ће полиција евидентирати ко је податке тражио.

Према Нацрту закона, док прегледа возило комунални полицајац ће задржати возача на месту прегледа, а уколико постоји опасност да ће возач покушати да побегне возилом, употребиће лисице.

Идеја овог члана је да се комунални полицајци лакше боре са илегалним „дивљим“ таксистима који су досад „давали гас“ чим на видику угледају униформу. 

Није посао БусПлус

Један од аутора нацрта закона и професор на Правном факултету Универзитета Унион, Богољуб Милосављевић, експлицитно оцењује да  „нема приче о реформи комуналне, већ поправкама закона и редефинисању овлашћења комуналне полиције“.

На питање како коментарише захтеве београдске власти да се повећа број комуналаца на градским улицама, Милосављевић одговара да се иза тог захтева крије више мотива.

Требало би урадити обимније измене које би усмериле полицију на комунални ред и законом увести већу контролу службе, указује он.