Пустошење природног богатства (2): Тутње камиони у глуво доба

Шуме су се, напомиње еколошки инспектор Младен Слепчевић, не само у источном делу, већ и на територији целе Србије уништавале немилице у последњих 50 година, а у шумарство се није озбиљно улагало нити је подизана свест народа о неопходности заштите околине.

Он додаје да шумокрадица има и у општини Велико Градиште, посебно у атарима села Кусићи, Сираково, Печаница, Триброда… као и да се увелико бесправно и неплански врши сеча и у атарима на потезу од Голупца, преко Великог Градишта до Пожаревца.
Прекомерна и нелегална сеча шума у источној Србији проузроковала је у септембру клизишта, одроне и катастрофалне бујичне поплаве, тврди за “Вести” Младен Слепчевић,
шумарски инжењер и еколошки инспектор из Великог Градишта.

И јавно предузеће Национални парк Ђердап сноси део кривице за бујичне поплаве које су пре два месеца захватиле источну Србију, указао је Велимир Илић, министар за ванредне ситуације.

– Од Голупца до Кладова, на територији нашег највећег Националног парка Ђердап, који се простире на 64.000 хектара, од чега је 90 одсто под шумом, дуго се врши и непланска и бесправна сеча шуме. То је довело до покретања ерозије, која ће још низ година бити активна док не почне пошумљавање. Ако знамо да је при легалној сечи кубни метар дрвета на пању у шуми око 10 евра, а на тржишту огревног од 30 до 40 евра, у зависности од врсте, те да се за дан може посећи и до 50 кубних метара, онда је јасно колика је ту зарада – појашњава Слепчевић.

Агенција мири раднике и директора

У санацију последица од поплава, нагласио је министар Илић, “мора се укључити и Национални парк Ђердап, јер су они исекли шуме и створили услове да се створе бујичне воде”.

Члан Надзорног одбора овог предузећа Славиша Божиновић из Мајданпека сматра, пак, да Национални парк Ђердап није крив за катастрофу која је пре два месеца задесила источну Србију. Он сматра да су криви прописи које држава споро доноси.
– Не могу, међутим, категорично да тврдим да нема илегалне и непланске сече шуме у Ђердапској клисури. Али, то је посао за шумарску инспекцију и законско санкционисање – рекао је он.

Запуштене шуме

Бранимир Поповић, шумарски инжењер из ревира у селу Добра у Ђердапској клисури, указује да се штета прави и нечињењем.
– Дрвеће које оборе олујни ветрови и униште пожари, као и она стабла која сама падну од старости, нико из шуме не извлачи, а морао би. То дрво труне, запуши водотокове па долази до бујичних поплава и ситуације коју смо имали у Бољетину и Текији. Дакле, није само проблем у повећаној растреситости тла због прекомерне сече – каже Поповић.

Велики проблем је и то што су села у Ђердапској клисури, као и у целој источној Србији, махом гастарбајтерска, а у домаћинствима су остали старци, па су њихови шумски поседи одавно постали рај за шумокрадице.

– Стари више не могу да чувају своје шумске парцеле, потомци им живе далеко, неки не знају где им је очевина и дедовина. А они који знају, не стигну да обиђу своју шуму кад лети дођу на месец дана одмора. И ту онда царују шумокрадице, посебно они који у општинском катастру Голупца, Мајданпека или Кладова могу својим каналима да дођу до катастарских бројева и нацрта незаштићених парцела – закључује инжењер Бранимир Поповић.

Душан Медић, шумарски техничар који се судски спори са ЈП Национални парк Ђердап, испричао је за “Вести” да је суспендован јер је одбио да потпише “невалидне записнике” о прошлогодишњој сечи дрвета на Чезави.

– Открио сам да су посечени трупци имали печате као да су из приватне шуме, а били су из државне. Направљена је штета већа од милион динара. Поднео сам пет кривичних пријава и тражио шумарску инспекцију, а добио сам суспензију са посла. У илегалну сечу и нелегалну трговину укључени су и поједини људи из Голупца. Проблема има и на Црном врху, Кожици, Шомрди… На Јеленским стенама је посечена огромна шума без икаквих папира да је то урађено регуларно. Катастрофа. Има и честих случајева да се због евентуалне контроле на путевима удара жиг на трупце као да је дрво легално посечено, али се нигде у папирима то не евидентира. Интересантно би било за инспекцијске органе да установе зашто у глуво доба ноћи селом Добра тутње велики камиони приватних фирми до врха пуни трупаца, док се дању превози само огревно дрво – каже Медић.

Сутра – Пустошење природног богатства (3): Секиром у туђи забран

 

Р. Лончар – Вести

фото: З. Марјановић