fbpx

Са Славије гејзир кличе, волимо те председниче!

0
(0)

Како је пропевала , тако јавих баби у Црној Гори за ово наше чудо од фонтане, велим, порадоваће се, вазда је кад дође водим у Кућу цвећа па тамо лелече и кука по пола сата, а сви су нам били у четницима, но баба је вазда била контра свих, онако з’инат, горштачки тврдоглаво!

Дакле, зовем, чекам да одзвони једно 25 пута да се баба јави и…

– Баба, муштулук – пропевала!

– Ко је то, ђаволи с тобом, будало?!

– Ја, бре, баба, Михаило, унук твоје сестре Дуње! Онај најћелавији у фамилији што му вазда кажеш: „Машала, кол’ка глава, није обично толика у Меденице, да нам нијесу тебе заметнули у породилиште?“

– Ааааа, ти си! Шта велиш, ко је то пропевао, је л’ опет онај несрећни Мирко у полицију шта клеветао власт?!

– Није Мирко, баба, фонтана нам пропевала! Чудо, бако, осмо светско чудо! Рекао Бабић да се види из сверима – мислећи на свемир, мада он и за „Звезде Гранда“ мисли да су небеска

тела, ал’… Но, не мора се више под Острог…

– Ко ти је сад па та?!

– Није мени, баба, но свима и није та већ то – музичка фонтана! Ко „Гуча на води“, бако!

– Вода вам пјева?! Јеси ли ти то опет дисао у оне твоје кесе с лијепком да Момчило не зна, а?!

– Ма, ај што пева, већ што сија, што бије у висине ко БДП…

– Па зови мајстора, будало, ђе то вода бије па још сија – пробај да заврнеш онај вентил у кујну, аветињо…

– Не бије у стану, баба, већ на Славији, онде где се стрика Бошко четири пута возио укруг док ти се није слошило, сећаш ли се?!

– И сад ту, велиш, вода бије кол’ко може, па још и пјева и свијетли…?

– И лечи, баба! Кад пева Мајкл Џексон, онда ваља за нероткиње, курје очи, хемороиде, чукљеве… а како пређе на класику, тако ниче коса ћелавима, слепи прогледају, Вулин престане неконтролисано да колута очима и делује као да је само један у глави…

– А ваља ли шта за ову моју реуму, бога ти?!

– Чу је л’ ваља?! Па само иди код лекара и тражи упут за бању, ал’ нагласи да нећеш више у Ковиљачу него на Славију, листа чекања је дужа него за операцију катаракте, ал’ фонтани не мораш 500 евра и виски. Ка Острог, кунем ти се, још ако не налети какав тролејбус ил’ трамвај док претрчаваш… мада и да те ћушну мало, не секирај се, и то зацељује а се потопиш у њу…

– Упиши ме онда на ту листу, ал’ види може ли ђе у август?!

– Уф, мислим да ће тад бити проблем, биће шпиц сезоне а пензионери добили ваучере за летовање крај ње, а и неке су свадбе заказане, хоће људи да искористе гратис музику, што да бацају онол’ке паре на оркестре, а могуће и да сврати 90.000 Бугара што нису успели до априла да виде новогодишњу расвету па им уплата важи и за фонтану…

– Да поведем и Милку, мож’ ли и њу на тај списак денут некако?!

– А мораш ли њу, баба, знаш каква је, само ће манисат нешто: „Е, изем ти кад нема ниједна од Недељка Билкића и Лепе Брене“, па „Није ни принет Чању, а и ово блато с точкова ништа не помаже“, „Ђецо, не зајебавајте но диригујте да се спусти ова аветиња, бача ме млаз већ по сата, препанух ове на трећем спрату хотела…“, и остало.

– А бога ти, је л’ ти то оно чудо ђе се убачи новчић и помисли жеља, па се тобож оствари?!

– Јесте, ал ’ у ствари није! У ову убациш пензионера и помислиш: „Молим те, Боже, само да покупи ту ситнину с дна и изрони…“, а жеље се сигурно остварују јер све што кажеш фонтани ко да си рекао Вучићу, она ће примати уместо њега једном недељно грађане изјутра, а он ће касније решавати све што му пренесе. Знаће он већ по боји млаза чија је мука највећа…

– А да ипак ти нијеси потегао мало из оних кеса, а, аветињо?!

– Е, вала, баба, ја да те убеђујем више нећу! Ако хоћеш дођи, можемо после и до Куће цвећа да испричаш Титу шта си видела; ако нећеш, жена, деца и ја одосмо једно седам дана чим се распусте, има преко синдиката повољних аранжмана, „ол инклузив“ што се каже: три сендвича дневно, остало неких залиха људима и песма по жељи, ал’ ако је од старијег репертоара, ове новије иду упола свадбарске цене…

– Жали боже тол’ке главе а ничега у њој! Подметнули су нам те у породилишту гарантовано!

– Добро, баба, добро! Немој сутра да зовеш и молиш да те убацим на листу чекања! Вечерас фонтана гостује код Марића у „Ћирилици“, гледај па се после кај натенане… Кад чујеш како пева: „Са Славије гејзир кличе – волимо те, председниче!“, видећемо чија нана црну вуну преде, а чија нана сија ко фонтана…

Михаило Меденица, Недељник.рс

Фото Фото ФБ – Наш Београд и Игор Павићевић/Недељник

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

ТРАМП УПОЗОРИО АМЕРИКАНЦЕ: Хилари Клинтон је полудела!

5 (8) ДОНАЛД Трамп је одреаговао на тврдњу-оптужбу Хилари Клинтон да су неки учесници нове …

Србија: Отворен Сајам свињарства, али без – свиња

1 (1) ПОКРАЈИНСКИ секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство др Вук Радојевић отворио је данас, …

5 Коментара

  1. Уме човек

    Свака част, Михаило.

  2. EUREKA!!!

    Znam kako da rešimo oba aktuelna problema Beograda, upišanu fontanu i u(s)paljenu deponiju u Vinči. Prosto! Preselimo fontanu na deponiju (za drugo i nije) i ona će pišajući gasiti deponiju. Istovremeno, da zaokružimo konstrukciju, podignimo krivične prijave protiv gradskih čelnika zbog utaje novca u oba slučaja. I svima dobro!

  3. Гладним београђанима ни највећа фонтана на Балкану и шире не успева да утоли глад, жеђ може. Ова Потемкинова грађевина на Славији има за задатак да улије веру гладнима да нису гладни и да их очара тако да забораве на храну, а да остану весели и задивлјени. Шта ли желе они који протествују против велелепне осветљене и распеване фонтане. Ми у Бору немамо велелепну и велику фонтану, али за то, пре Београда, смо добили Сосина велелепна пишала, поготову она код хотела Србија. Када се уморимо од гледања и слушања жубора воде из пишала, уместо музике као на Славији, вртимо се по круговима и кружним тачкама, а бога ми има их по доста. Најупечатљива кружна тачка пречника 1903 милиметара, је она код НИС-ове бензинске станице.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *