У наставку поновљеног хашког процеса Јовици Станишићу и Франку Симатовићу-Френкију, сведок одбране Јован Димитријевић изјавио је данас да је Српску добровољачку гарду (СДГ) Жељка Ражнатовића-Аркана 1991, на ратишту у Хрватској, оружјем и муницијом снабдевала ЈНА, под чијом је командом и деловала.
Димитријевић, који је 1991-96 био главни логистичар и писар у СДГ, посведочио је да „никада, никада“ није било какву опрему тражио од МУП Србије, ни од Службе државне безбедности (СДБ) Србије.
По оптужници, која Станишића и Симатовића терети за злочине над несрбима у Хрватској и БиХ, 1991-95, Ражнатовићева гарда починила је многа злодела као јединица СДБ Србије, од које је добијала логистичку и финансијску подршку.
Станишић (69), бивши начелник СДБ Србије, и Симатовић (69), главни оперативац те службе, оптужени су за прогон, убиства, присилно премештање и депортацију Хрвата и Муслимана.
Сведок Димитријевић изјавио је да је, од јесени 1991. до марта 1992, док је био у центру СДГ у Ердуту, у Источној Славонији, „оружје и муницију тражио и добијао“ од команде Новосадског корпуса ЈНА.
Арканова гарда, по речима Димитријевића, тада је била у саставу локалне српске Територијалне одбране, односно војске Републике Српске Kрајине. Те формације биле су потчињене ЈНА, са којом су „садејствовале“.
Kао „главног“ у Србији за сва питања која су се тицала рата у Хрватској, Димитријевић је означио тадашњег српског министра одбране, генерала Томислава Симовића.
Сведок одбране другооптуженог Симатовића рекао је и да је рачуне за храну и средства за хигијену испостављао влади САО Славонија, Барања и западни Срем. Униформе, које је за СДГ куповао од фабрике Јумко у Врању, Димитријевић је, како је тврдио, плаћао новцем из гардиних фондова.
Димитријевић је изјавио и да је, с пролећа 1992., Ражнатовићеву јединицу у Бијељину, где су „Срби били угрожени“, писмом позвала тадашња чланица Председништва БиХ Биљана Плавшић.
На питање Симатовићевог браниоца Михајла Бакрача како зна за то, сведок је одговорио:
„Аркан је носио то писмо у џепу и хвалио се. Био је јако поносан што га је неко позвао да помогне Србима“.
Симатовићева одбрана је, као доказ, предочила да је и сама Плавшићева потврдила да је она позвала Ражнатовића, на седници Скупштине Републике Српске у јесен 1992.
СДГ је у Бијељини, по оптужници, починила злочине над муслиманским цивилима.
Димитријевић је описао и како је, у априлу 1992, током напада на Зворник, у Арканову гарду био примљен Милорад Улемек-Легија.
По сведоку, „игром случаја у акцију кренуо ван СДГ и био заробљен од Муслимана“. Тадашњи начелник Управе за безбедност ЈНА генерал Неђо Бошковић успео је, потом, да издејствује ослобађање Улемека.“
Улемек је, затим, дошао у штаб СДГ код Зворника. „Питао сам генерала Марка Пејића, који је водио акцију, ко је то, а Пејић ми је одговорио: ‘Брате, то је Рамбо’“.
Димитријевић је испричао да је он од Улемека узео личне податке, које је накнадно проверио у Београду.
„О томе сам обавестио Аркана, који је већ знао да се Улемек појавио“, рекао је сведок.
По оптужници, СДГ је у Зворнику починила масовна убиства Муслимана.
Димитријевића ће сутра испитивати одбрана првооптуженог Станишића.
Поновљено суђење Станишићу и Симатовићу последњи је процес у којем међународни суд у Хагу утврђује да ли су званичници Србије одговорни за ратне злочине у Хрватској и БиХ.
Хашки суд до сада није осудио ниједног функционера Србије за те злочине.
По оптужници, злодела за која се терет Станишић и Симатовић почињена су у оквиру удруженог злочиначког подухвата, на чијем је челу био председник Србије Слободан Милошевић.
Тужиоци тврде да је циљ тог злочиначког удружења било насилно и трајно уклањање несрпског становништва са великог дела територије Хрватске и БиХ ради остваривања српске доминације.
Бета
