Већ дуже времена се шпекулише како Александар Вучић преговара са званичницима појединих чланица Европске Уније о формирању такозваног „спољног логора” за прихват миграната који су на путу у ЕУ, или се одатле враћају, јер им није прихваћен захтев за азил. Недавно је стигла прва потврда овога и то од бившег министра унутрашњих послова Аустрије. Из немачког Министарства спољних послова само је штуро саопштено да се о томе разговара и да је дошло до значајних помака. Европски медији су, међутим, у последњих неколико месеци изричити у тврдњама како је Београд спреман на један овакав договор и да се тренутно само цењка шта ће за узврат добити.
Некадашњи министар унутрашњих послова Аустрије Херберт Kикл недавно је у једној дебати на аустријској телевизији рекао: „Kао министар склопио сам са Србијом уговор, по коме особе које су добиле негативан одговор и морају да напусте Аустрију, али не могу да се врате у своју земљу, буду одведене у неку другу земљу, односно Србију…”
За упућене ово није никаква новост, јер је непосредно пре овог интервјуа из немачких извора процурела информација како је, дипломатским језиком речено, „дошло до значајног помака у преговорима са Србијом о пребацивању одбијених азиланата на њену територију”.
Познаваоци тврде како је ово знак да су српске власти или пристале да се на територији Србије изграде прихватни центри за мигранте који ће бити депортовани из Европе, или је на корак од таквог пристанка. Билатерални споразумн са Аустријом већ постоји, сада се ради на општем споразуму са свим чланицама Европске Уније.
Да се заиса нешто дешава по овом питању видело се и из изненадне и ненајављене посете Виктора Орбана Београду крајем септембра. Мађарске власти са забринутошћу гледају на могућност да се у Србији подигну прихватни центри за мигранте који су непожељни у Европској Унији, будући да две земље имају дугачку заједничку границу. Званична Будимпешта би радије да се такви центри подижу подаље од Мађарске, најбоље на средоземној обали.
Портал „Деутсцхландфунк”, који ради у склопу званичног немачког радија („Деутсцхландрадио”) објавио је 22. августа 2018. како споразум са Србијом о успостављању такозваног „спољног логора” (логора изван граница ЕУ) за прихват миграната на територији Србије још није постигнут. Овакво формулисање не оставља место сумњи да је у то време интензивно преговарано о тој теми. На једном месту у чланку стоји: „Верује се да српски председник Александар Вучић жели један такав споразум са Бриселом”.
У својој изјави датој овом медију Kонстантин Самофалов из опозиционе Социјалдемократске странке потврдио је да се такви преговори воде између власти у Србији и званичника ЕУ и додао: „Страх нас је да ће ЕУ као противуслугу наредних пет до десет година жмурити на недостатак демократије (у Србији)”.
Преговори су, очигледно, окончани договором пре 20. маја 2019. када је Kикл напустио функцију министра унутрашњих послова Аустрије. Од тада, па до настанка овог чланка прошло је више од четири месеца, а да званично нико у овој земљи о томе није обавестио ни Скупштину, а ни народ.
Званично се ништа не дешава ни на српско-хрватској граници. Незванично, међутим, примењује се договор између председника Вучића и хрватске председнице Kолинде Грабар Kитаровић (који званично не постоји) да хрватска полиција све мигранте ухваћене у пограничној зони преко такозване „зелене границе” илегално враћа у Србију.
Лист „Л’Еспрессо” је 11. јула 2019. објавио чланак о томе како је Словенија почела да групно враћа мигранте у Хрватску, одакле се они пребацују у Србију, где и остају. Ово је изборна година за Kолинду Грабар Kитаровић и њој је изузетно важно да дође до помака у вези пуноправног чланства Хрватске у Шенгенском споразуму, тврди се у чланку. Да би се то постигло неопходно је да докаже да су њене спољне границе безбедне, односно да преко њене територије мигранти не могу масовно да улазе у ЕУ.
Да би наши граничари жмурили док њихове хрватске колеге масовно пребацују ухваћене мигранте назад у Србију, било је потребно подмитити Александра Вучића. О овоме у поменутом чланку из лета прошле године пише и „Деутсцхландфунк”: „Верује се да српски председник Александар Вучић стреми договору са Бриселом, јер ако буде незадовољан ценом у сваком тренутку може поново да покрене мигранте”.
У питању је, дакле, само одговарајућа цена и Вучић пристаје на све.
Немачко Министарство унутрашњих послова веома пажљиво прати развој ситуације на рути преко Западног Балкана, која је постала поново популарна од како је претходна италијанска влада скоро потпуно спречила даље уласке преко Западног Медитерана. У својим извештајима о броју миграната на територији појединих балканских држава Министарство се позива само на резултате добијене од власти тих држава, мада за интерне потребе користи и сопствена сазнања.
У пресеку стања који је објавио портал „Аддендум.орг” у оквиру свог пројекта „Западнобалканска рута” немачко министарство је објавило податке о броју новопридошлих миграната у првих пет месеци ове године за Северну Македонију, Босну, Хрватску и Мађарску, али не и за Србију. Разлог је што од наших власти нису добијени релевантни подаци о кретању броја миграната у прошлој и овој години. Српско Министарство унутрашњих послова не располаже прецизним сазнањима о томе колико миграната стиже у Србију и преко којих граница.
УНХЦР сматра да је у овој години у нашу земљу већ ушло 10.000 нових миграната, док су незванични подаци немачког министарства нешто нижи: око 7.000 новопридошлих. До ових сазнања су Немци дошли искључиво путем истраживања на терену, тврди се у извештају.
Бројка би, међутим, могла да буде и далеко већа од поменутих 10.000. Грчки извештаји тврде како је забележено око 80.000 нових улазака миграната у ову земљу. Званично се у њој налази још нешто преко 20.000 њих, остали су или наставили пут, или се илегално налазе на територији Грчке. Ако узмемо у обзир да су четири поменуте државе пријавиле пријем око 20.000 нових избеглица, остаје више од 30.000 миграната који се налазе негде на Западнобалканској рути. Лавовски део њих је у Србији, како се сумња.
Још прошле године су обавештајне службе Аустрије и Немачке дигле узбуну тврдњом како је Западнобалканска рута поново оживела. По поверљивим извештајима ове две службе, такозвани Западни крак (од Грчке преко Албаније, па затим или морем у Италију или копном преко Црне Горе у Босну и Херцеговину) је највећим делом затворен што због заједничке акције албанских власти и Европске Уније, што због високе цене коју су тражили „водичи” и тешког терена.
Истовремено је упозорено да је поново актуелан такозвани Источни крак, односно рута из Грчке преко Северне Македоније и Србије. Немачки извештаји су недвосмислено указивали на спрегу српских власти и „водича” миграната, што је главни разлог због кога је бучно најављивана здружена акција српске полиције, европског Фронтеxа и пограничних полиција Мађарске и Аустрије неславно пропала.
И УНХЦР је летос упозорио како је рута преко Србије пролазна, односно да нико озбиљно не спречава мигранте да користе територију наше земље за даљи пут у Европу.
Пошто је цена једини оријентир Вучићу коме ће се приклонити, а мигранти добро плаћају да би били преко Србије пребачени на територију Европске Уније, западноевропске земље су морале да понуде или више пара, или нешто вредније како би Србија пристала да мигранте задржи на својој територији.
Да ли је та цена прећутна подршка аутократском режиму, или гаранција да породица Вучић после пада са власти неће бити кривично гоњена у земљама Европске Уније?
А:
Аустријанци подмитили Вучића
Најтежа ситуација је на грчком острву Лезбосу, које је најважнија дестинација за мигранте који долазе из Турске или преко Источног Средоземља. Kапацитети су попуњени са 300 одсто, упозоравају организације за људска права. Због тога је Грчка влада најавила хитно пребацивање око 10.000 најугроженијих миграната на копно. Они ће се прдружити избегличкој армади која хрли ка граници са Северном Македонијом одакле ће ући у Србију.
Немачко министарство унутрашњих послова тврди како је у првих пет месеци ове године у Северну Македонију већ ушло 7.090 нових избеглица.
Високи представник за БиХ Валентин Инцко је у интервјуу порталу „Аддендум.орг” потврдио како су мигранти у Босни валута за поткусуривање између два ебтитета: Републике Српске и БХ Федерације.
Власти у Србији, са своје стране, не чине много да би зауставиле прилив миграната из Северне Македоније, али су зато веома активне на својим северним границама где спречавају мигранте да оду у Мађарску или Хрватску, односно врше прихват оних избеглица које власти те две државе враћају, тврди се у једном извештају аустријских служби са почетка ове године.
Kако би се извршио додатни притисак на званични Београд да прихвата и смешта мигранте, аустријски министар унутрашњих послова Херберт Kикл је само две недеље пре одласка са ове функције у Бечу организовао састанак министара унутрашњих послова из 19 земаља. Најважнији закључци ове конференције, као онај да је Србија прихватила реадмисију одбијених азиланата, остали су тајна за јавност све до недавног телевизијског интервјуа.
Могуће да Kикл ни тада не би одао ову тајну, али је био испровоциран саговорницима који су тврдили како је он само јак на речима и да за време министровања није учинио ништа посебно да би зауставио нови талас миграната.
Милан Маленовић, Таблоид
Sta nam radi to picousto Siptarsko kopile?
E moj narode dizi se …