Економија

Шта ти Јоргованка паламудиш о динару и пејпалу када ти је испод четвртине читаве економије у динарима?

Београд — Народна банка Србије саопштила је да Пејпал до данас није поднео захтев за лиценцу институције електронског новца код НБС.

Због тога, како наводи српска централна банка, Пејпал може да служи домаћим правним и физичким лицима за обављање платног промета са иностранством, али не и за њихова међусобна плаћања у домаћем платном промету.

НБС објашњава да је лиценцирање код НБС услов да би резидентима било дозвољено да међусобно обављају платни промет преко Пејпала или Скрила.

Ово су, иначе, наводи НБС, универзална правила која важе без изузетка и у Европској унији, па тако Пејпал пружа услуге грађанима и компанијама у ЕУ као лиценцирана кредитна институција са седиштем у Луксембургу.

Пружање платних услуга је лиценцирана делатност свуда у свету (као што су то нпр. и делатност прикупљања депозита, послови на тржишту хартија од вредности или друге одређене финансијске активности), а омогућавање да се ове услуге пружају у Србији између резидената без дозволе Народне банке Србије довело би до парадоксалне ситуације у којој би стране институције електронског новца основане у држави у којој нема регулаторних захтева (нема надзора, посебног капитала као у ЕУ од 350.000 евра и заштите корисника) биле у далеко повољнијем положају у односу на домаће институције електронског новца на које се примењује (строжији) режим еквивалентан у Европској унији, наводи НБС.

НБС истиче да према важећим прописима који уређују девизно пословање нема сметњи да домаће компаније и грађани Србије врше не само плаћање, већ и наплату (пријем електронског новца) преко стране институције електронског новца по основу електронске купопродаје робе и услуга у иностранству и могу слободно да врше откуп тако оствареног електронског новца и да преносе средства на свој девизни рачун код банке у земљи.

Додају да је Пејпал, поред опције слања новца у иностранство, у априлу 2015. године омогућила и опцију пријема новца у Србији, што је био и основни циљ законских измена из 2012. године, како би наша ИТ индустрија, стартап компаније и остала правна лица и предузетници имали олакшани приступ глобалном тржишту.

Б92

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!