Стока из хотела

Није хотел за стоку. Хотел је за фин народ, платежно способан и са отменим манирима, а не за каљаве, подрпане и избезумљене. Тамо треба да одседају градоначелник Мали, вечити Весић и њихове фамилије, а да им нико не квари, што би рекла наша браћа по поплави – угођај. Стока може и у шталу. Ако већ нема погодне штале, онда у прихватни центар, таман испражњен од стоке коју су потерали из Хрватске и са Косова. Изведеш једну, утераш другу, везеш за јасле, и ћути. Још ако је стока више црномањаста него обично, онда може и за празне јасле. Па нек климају главом, као у оној народној доскочици.

Е, сад, ко је стоку истерао из удобности хотелских соба? Управе хотела? Не! Неко други, који би довека остао мистериозан да се није излануо. Човек-јегуља, Горанче Весић, некад Тадићев, данас Вучићев, јуче жут, данас плав, такорећи камелеон у листер-оделу.

Тај Горанче, што је од злих медија скочио да одбрани свог београдског шефа, силно се упињао да смисли оправдање зашто је стока отерана из хотела у шталу, напрезао се толико да је мало фалило да прдне.

Мислио је и мислио, као професор Балтазар – и смислио!
“Направили су у хотелима 100.000 евра штете!”, сасуо је у камере и новинарске бележнице, сав изобличен од надљудских напора, а ипак тако хладно рационалан.

Управе хотела, преко својих портпарола, угурани у морални процеп мимо своје воље, около-наоколо, али ипак кристално јасно демантовали су горепоменутог камелеона маскираног у шефов грудобран. Отприлике, људи, нисмо их им истерали, друг жуто-плави лаже.
Дотични господин који се гади беде и уопште сваке људскости није одговорио. Нити му је ико ставио јајца у процеп, као што су хотелијерима којима се хуманост умало обила у главу.

“Примили, кобајаги, па истерали, мајку им лоповску”, замишљам коментар неке таблоидно настројене бабе.

И та одбрана хотелијера била је опрезна, таква су времена дошла, никад не знаш с које стране те тужилац вреба. Што си више у праву, горе ћеш најебати, што су ти аргументи јачи, то су ти леђа слабија. Господар Вучић истресао се чак и на један ОЕБС, који верује својим очима, уместо Њему.

Гадна марва тај народ, ни Вођу не поштује. Поставља свакојака питања. Понаша се као кад су ’99. престале да падају бомбе, па нагло заборавио како су сви били солидарни и лојални. И кренули да скембају тадашњег Вођу.

Крај приче знамо, не било примењено…

Ето, на пример, медији у Српској анкетирали омладину да ли би на неке нове радне акције, као ономад њихови очеви и дедови. Погодите резултат. У Србији такву анкету нису смели ни да праве, разбеснео би се Обновитељ и Ујединитељ, “о зар су занос и опијеност Мноме тако брзо прошли, као плахи летњи пљусак?!”

Вођа и његови нису имали живаца да бар мало сачекају са новим изгоном невољника. Међу онима који су дегажирани тамо где им је место, уместо да се башкаре у високој А категорији, има и оних који су прошли читав пут братства и јединства, од Олује, преко Косова, па до сабирних центара прављених тако да народ утуви у главу да је стока, и мање од стоке, јер од стоке има неке вајде.

А ова само прави штету, како рече жуто-плави камелеон, који је успео да пронађе оно чега нема, али зато није могао да похапси багру која је хуманитарну помоћ продавала усред његовог, београдског вилајета.

Страшно је то кад имаш незахвалан народ, а да га промениш не можеш. Ти се мењаш, пресвлачиш, постајеш радикални еврофанатик, тапшу те по рамену од Брисела до Беле куће, Ангела ти долази на ноге, а народ блеји, гунђа и не верује ти.
Укратко, стока.

 

Пише: Милан Јовановић

Вести

фото: Димитрије Голл