Судије и тужиоци: Политичари правосуђе сматрају „делом колача“, не желе поделу

5
(1)

Политичари у Србији не прихватају поделу власти, већ сматрају да је правосуђе њихов сервис, речено је на конференцији у организацији Друштва судија Србије и Удружења тужилаца Србије. Скуп је приређен поводом десет година од, како је речено, „кафкијанског“ реизбора судија и тужилаца који је „оставио велике последице“.

„Однос власти према судовима и тужилаштву не мења се, остао је исти – пре, за време и после реизбора. Ради се о таквом односу да правосудна власт није равноправна грана власти, него сервис политике“, рекао је члан Председништва Удружења тужилаца Србије и члан Државног већа тужилаца Радован Лазић.

По његовим речима, политичари правосуђе сматрају „делом колача“ и не прихватају поделу власти, већ када победе на изборима сматрају да је читава власт њихова.

Нажалост, како је констатовао, чак и неке судије и тужиоци сматрају да сама идеја реизбора „није лоша, већ није добро изведена“.

Описујући време реизбора, члан Председништва удружења тужилаца и Повереник за самосталност тужилаца Горан Илић испричао је да му се један судија жалио да „није прошао“ мада је, како је рекао Илићу, „радио све што су од њега очекивали“, мислећи на политичаре.

„Да ли су судије и тужиоци схватили погубност уција политике на правосуђе – сами процените“, рекао је Илић.

Члан Друштва судија Србије и судија Апелационог суда Омер Хаџиомеровић рекао је да све власти имају погрешну тезу да се проблеми у правосуђу решавају персоналним променама.

„Проблем није персоналне природе, систем производи људе одређеног понашања“, рекао је Хаџиомеровић.

Навео је да никога не треба да чуди што струка загледа свако слово у делу предлога Министарства правде за измену Устава Србије, који се односи на правосуђе.

Почасна председница Друштва судија Србије Драгана Бољевић истакла је да су стручњаци критиковали те предлоге Министарства.

Рекла је и да би грешке из реизбора требало да буду опомена да се у Устав не унесу решења своје још лошија од постојећих, јер ће се последице осећати деценијама.

Kако је наведено, при реизбору је за два дана без посла остало више од 1.000 судија и тужилаца, да би то, после неколико година, било поништено.

„То што се десило у реизбору је као када бисте без образложења ођедном отпустили седам до десет хиљада лекара у Србији или 15.000 – 20.000 новинара“, рекла је Бољевић.

Бета

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Удружење тужилаца: Институције треба да реагују на Вучићеве непримерене изјаве

5 (1) Републичко јавно тужилаштво и Високи савет судства требало би да реагују на изјаве …

Србија: Благе казне педофилима, а малолетним жртвама трауме за цео живот

3 (1) ОДЛУКА лесковачког основног суда да Градимиру И. (65) изрекне првостепену пресуду од 12 …

Један коментар

  1. Pa drage kolege zaboravili ste šta ste učili na fakultetu. Trebali ste zapamtiti jedno od osvnovnih načela o radu sudova „stalnost sudijske funkcije“. Čim su petooktobarski pučisti upali u sudove i isterali sudije, prvenstveno one koji nisu hteli priznati pobedu na izborima (jer je nije ni bilo) kao što je to učinila sudija Milena Arežina, član Republičke izborne komisije, znali ste da od nezavisnosti sudstva ubuduće neće biti ništa. Koliko me sećanje služi to načelo je važilo i za vreme vladavine Broza, te je upravo zbog toga nastala i njegova izreka „sudije se drže zakona k’o pijan plota“. Ukidanjem stalnosti sudijske funkcije uvedena je politička podobnost (ne i moralna, jer o moralu posle petog oktobra 2000-te samo budala može pričati). Kad ste vi ostali bez posla znali ste kome se trebate obratiti da bi vas vratili na posao. Kad je vlast počela flagrantno kršiti Ustav, kao najviši pravni akt države, potpisujući Briselski sporazum, a onaj koji je bio personifikovacija te vlasti „zamolio Ustavni sud“ da zastane ca ocenom ustavnosti Briselskog sporazuma ćutali ste k’o zaliveni. Na obrazloženje tadašnjeg ministra pravde da je Briselski sporazum „politički akt“, te da zbog toga Ustavni sud zahtev za ocenu njegove ustavnosti treba odbaciti, ćutali ste k’o zaliveni. Na veliku sramotu, takvo obrazloženje je prihvatila većina sudija Ustavnog suda, dok se takvoj odluci suprostavilo troje ili četvoro časnih sudija, kao i akademik Kosta Čavoški, koji je u TV emisiji (Srpska TV) izneo stav da je to akt veleizdaje, što i sami znate. Izgleda da su neke sudije zaboravile da je svaji pravni akt vlasti (što svakako Briselski sporazum jeste) istovremeno i politički, jer ga donose političari, kao izabrani predstavnici naroda (svakako bi morali predstavljati i volju naroda, što nije slučaj). I sad kad se spremaju izmene Ustava Srbije (prvenstveno da bi se njime izbacile odredbe o Kosovu i Metohiji) o čemu će se narod izjasniti na referendumu, za koji će, prema najavljenom Zakonu o referendumu, biti dovoljno da se „ZA“ izjasni više od polovine birača „izašlih“ na birališta, bez obzira na njihov broj, ne videh vašu složnu reakciju. Videh samo reakciju Vide Petrović Škero, nekadašnje predsednice Vrhovnog suda Srbije. Svoje najhrabrije mišljenje o sudstvu i tužilaštvu i uticaju na pravosuđe iznosi i sudija dr. Miodrag Majić, na čemu mu svi možete pozavideti. Laura Koveši, bivša rumunska državna tužiteljka je pokazala šta znači nezavisnost tužilaštva, uspešno „goneći“ poslanike, ministre i druge visoke funkcionere zbog primanja mita, prevara, zloupotreba ovlašćenja i drugih dela povezanih s korupcijom, i mnogi od njih našli su se „iza rešetaka“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend