Сукцесија: Комшијама делили оно што је наше

Сукцесија: Комшијама делили оно што је наше

Оливер Антић, нови шеф групе за сукцесију, каже да ће Београд тражити ревизију неких већ постигнутих договора. Србији 62,5 милиона долара у имовини, ни близу решења за предузећа и грађане, девизне резерве и штедњу

ПРОШЛО је скоро 12 година од када су бивше југословенске републике потписале споразум о ”оставинској расправи”, а крај поделе имовине некада заједничке земље још није на видику.

Најдаље је напредовала деоба дипломатско-конзуларних представништава, али само на папиру. Остало је да се постигне договор коме ће припасти око 10 одсто од укупно 127 ових објеката, али у више од половине већ подељених зграда нови власници још нису ушли.

ЗА ЕТИОПИЈУ ЛОШЕ, ЗА НАС ДОБРО КАО још један пример недомаћинског понашања, проф. Антић наводи и то што је Србија, иако је добила резиденцију у Вашингтону, своју амбасаду сместила у бившем представништву Етиопије, које изнајмљује:
– Та зграда је у толико лошем стању да је чак и за Етиопију била неусловна да буде амбасада. За износ закупа који плаћамо, могли бисмо да отплаћујемо кредит за реновирање резиденције која је у нашем власништву.

Сукцесија

Како сазнају ”Новости”, могуће је да ће наша страна затражити и ревизију појединих договора око амбасада. По речима Оливера Антића, саветника председника Николића, кога је Влада именовала за новог високог представника Србије у Сталном мешовитом комитету за питања сукцесије, ”претходне власти чиниле су неке апсурдне компромисе”:

– Србија се у претходном периоду у процесу сукцесије у много случајева понашала недомаћински, и то ће се сада променити. На пример, пристали смо да уступимо Сарајеву хектар земљишта у Анкари, које је Кемал Ататурк поклонио краљу Александру, као и зграду која је реплика зграде на Андрићевом венцу, у којој се налази Председништво – објашњава проф. Антић.

Он каже да је просто незамисливо да главни правни саветник МСП у питањима сукцесије у прошлој влади – није био правник.

– Даћу вам још један пример. Македонија тражи зграду амбасаде у Софији, коју смо добили још док смо били Краљевина Србија. То вам је као у браку – може се делити само заједничка имовина, али не и оно што су супружници донели са собом – каже Антић.

Укупна вредност објеката који су до сада припали Србији износи више од 62,5 милиона долара, док је, поређења ради, Хрватска добила некретнине вредне 17,3 милиона.

Оно што, међутим, није ни близу решавања, то је фамозни Анекс Г, по ком би требало да се реши судбина зграда и земљишта наших фирми, пре свега у Хрватској, али и станарских права грађана и старе девизне штедње. Рачуна се да око 400 овдашњих предузећа потражује своју имовину на Јадрану и у остатку Хрватске.

Процене Дирекције за имовину Србије су да је, у моменту распада СФРЈ, наша имовина у овој држави вредела око 1,8 милијарди евра. Више од 85.000 српских кућа и станова је остало у Хрватској, док је дуг Инвестбанке страним штедишама у региону око 87,6 милиона долара.

Ту је и Анекс Ц, који треба да реши судбину мешовитих банака и поделу остатка девизних резерви. Процене су да на рачунима страних банака и међународних фондова има око 645 милиона долара претеклих иза СФРЈ.

По Антићевим речима, сва та питања требало би да се нађу на дневном реду следећег састанка комисије за сукцесију, после новогодишњих празника.

 

Новости

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Актуелно

Предлог за промену политичког система Србије

Предлог за промену политичког система Србије

Неопходно је започети са променама у политичком систему како би се он прилагодио тренутној реалности …

Слободан Рељић: Независно судство! Али од кога?

Слободан Рељић: Независно судство! Али од кога?

Сад смо у прилици да гледамо докидање „треће гране власти“. Судство ће се претворити у …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *