ОТКРИЋЕ АСТРОФИЗИЧАРА ИЗ ТРИ ЗЕМЉЕ НАПРАВЉЕНО ЗАХВАЉУЈУЋИ СОНДИ IBEX
- Наша звезда са својим планетарним системом се у међузвезданом простору 2009. и 2010. кретала брзином 22,8 километара у секунду, док је космички апарат Ulysses 1993. показао брзину од – 26,3 километара в секунду
- Амерички, пољски и швајцарски научници израчунали да је Сунчев систем током последњих 15 година – из разлога које астрофизичари још не могу да објасне – успорио за више од 10 одсто
БРЗИНА кретања Сунчевог система у међузвезданом простору смањила се током последњих 15 година – из разлога које астрофизичари још не могу да објасне – за више од 10 одсто!
Овакав резултат дало је истраживање групе америчких, пољских и швајцарских астронома објављено у часопису Astrophysical Journal Supplement.
Група је анализирала мерења сонде IBEX конструисане да „лови“ атоме неутралног хелијума који слободно продиру у унутрашњост хелиосфере. А та мерења су показала да је брзина померања Сунчевог система у међузвезданом простору 2009. и 2010. била 22,8 километара у секунду, док је космички апарат Ulysses 1993. показао брзину од – 26,3 километара в секунду.
„Тек треба открити – наглашава руски астрофизичар Владислав Измоденов који учествује у анализирању података које емитује IBEX – шта стоји иза успоравања Сунца и његовог планетарног система“.
Брзина померања Сунчевог система мери се у хелиосфери зато што је она од наше звезде удаљена око 16 милијарди километара, а на тој удаљености је магнетно поље Сунца толико слабо да честице сунчевог ветра нису више у стању да савладавају притисак међузвездане материје. Али, у том граничном простору, мерено према Сунцу, појединачни атоми и честице прашине „путују“ брзином од 30 километара у секунди.
Реч је о „граници“ на којој се успоставља равнотежа која опредељује и форму и размере хелиосфере – гигантског гасовитог мехура унутар којег се налази Сунчев систем. Честице међузвезданог гаса не могу да продру у тај мехур, али то могу неутрални атоми водоника, хелијума и кисеоника.
Апаратура IBEX-Lo утврђивала је „карактеристике атома међузвезданог хелијума“ који су у стању, за разлику од атома водоника и кисеоника, да несметано продиру у хелиосферу. А у чланку у часопису Astrophysical Journal Supplement се наглашава:
„Промена смера кретања атома међузвезданог хелијума значи да је могла да буде промењена и геометрија међузвезданог магнетног поља, као и равнотежа притисака. То се највероватније догодило због веће густине међузвездане плазме и енергије међузвезданог магнетног поља“.
Факти
