fbpx
Насловна / Србија / Економија / Теби брадоња када уђе ревизија у министарство, најебо си…

Теби брадоња када уђе ревизија у министарство, најебо си…

* Највећи раст прихода у буџету од чак 45 милијарди динара следеће године имаће Министарство грађевине и саобраћаја. Питање је да ли су држава и грађевинска индустрија способни да потроше толико средстава

Највећи добитник буџета за 2018. годину биће Министарство грађевине коме ће бити повећано издвајање из буџета са прошлогодишњих 33 на чак 78 милијарди динара.

Судећи према лимитима које је Министарство финансија поставило за израду финансијских планова појединих министарстава, Влада Србије ће издвојити много већи новац за капиталне инвестиције, покушавајући да надокнади подбачај у реализацији инвестиција у овој години. Како је недавно изјавио министар финансија Душан Вујовић у наредној години ће бити планирано укупно чак 184 милијарди динара за инвестиције, што је 24 милијарде више од плана за 2017. и 44 милијарде више него што је реализовано у овој години.

За првих девет месеци капиталне инвестиције на нивоу државе подбациле су за скоро 15 одсто у односу на прошлу годину. Из републичког буџета је за првих девет месеци потрошено 49 милијарди динара, Путеви Србије су потрошили осам милијарди, а локални ниво власти, општине и градови потрошили су свега 19 милијарди динара за капиталне инвестиције.

С обзиром да су инвестиције услов за високе стопе привредног раста поставља се питање да ли неспособност да се реализују планови постаје ограничавајући фактор за српску економију. Мишљења стручњака су подељена. Неки мисле да је разлог слаба грађевинска индустрија, док други сматрају да је проблем у лошем управљању министарствима и јавним предузећима.

Укупан удео инвестиција у односу на БДП износи око 18 одсто, док економисти процењују да нам је потребно бар 25 одсто за бржи економски развој.

За Милојка Арсића, професора на Економском факултету у Београду, питање о већ дугогодишњем подбацивању у реализацији капиталних инвестиција у односу на планирано је у ствари питање начина функционисања државе и јавних предузећа који су главни носиоци тих инвестиција.

„Да би се инвестиције ефикасније реализовале потребно је променити начин управљања. Морају се спровести и организационе и персоналне промене. Ми споља не видимо да ли је нешто промењено, али колико видимо директори јавних предузећа су исти. Чини се да је цео систем управљања пројектима лош“, напомиње Арсић и подсећа да је обећавано да ће Коридор 11 до Чачка бити готов до краја године, као и Коридор 10.

Он истиче да је и могуће и потребно повећати инвестиције, али остаје питање колико је држава способна да то организује.

Грађевинска индустрија такође кубури са резултатима, па је тако у првој половини године бруто додата вредност грађевинарства смањена за три одсто, да би се тек у трећем кварталу донекле опоравила и достигла прошлогодишњи ниво. Ово отвара питање да ли је можда грађевинска оператива кочничар. Недавна афера, односно тужба против надзора и извођача радова на деоници Коридора 11 где су се отвориле рупе на аутопуту који није ни отворен за саобраћај, указује да грађевинске компаније можда нису сасвим дорасле задатку.

Махмуд Бушатлија, консултант за инвестиције, истиче да смо ми своје грађевинске компаније уништили кроз приватизацију.

„Још 2002. године се видело да не иде на добро. Фирми које су запошљавале шест или седам хиљада људи данас једноставно нема. На деоницама Коридора 10 имате по пет извођача, уместо да имате једног главног извођача радова који после ангажује подизвођаче. Такође намећу нам се и неки страни извођачи који пропадају, као што је била Алпина“, оцењује Бушатлија, додајући да грађевинска фирма без неколико хиљада запослених нема логистику да реализује тако велике инфраструктурне пројекте.

„Он истиче и да би пројекте требало да планирају и изводе професионалци, а не политичари. Добар показатељ је и Коридор 10 са којим се и даље, како каже Бушатлија, мрцваримо, а ко зна до када ћемо, док су рецимо Хрвати за пет година завршили своје ауто-путеве и то у већој дужини него што су код нас“.

Буџетски добитници и губитници

У буџету за 2018. годину велико смањење расположивих средстава имаће Министарство финансија с обзиром да је лимит постављен на 417 милијарди динара док је у овогодишњем буџету располагало са 1.213 милијарди динара. Према мишљењу Арсића, с обзиром да нема детаљнијих података, могуће да се добар део односи на смањене потребе за финансирањем буџета које номинално иде преко Министарства финансија, односно Управе за јавни дуг. На пример, ове године је буџетом предвиђено да ова управа располаже са 941 милијардом динара. Такође, предвиђено је и да трошкови камата буду мањи за око 15 милијарди динара него што је у буџету планирано за ову годину и да износе 118 милијарди динара, а мање ће бити издвојено и за ПИО, вероватно очекујући већу наплату доприноса.

За привреду се очекују субвенције од 14,5 милијарди динара, док је у овогодишњем буџету планирано 12,3 милијарде динара. Ово се не односи на Железнице, Ресавицу, ЈП Путеви и ЈП Коридори Србије. Такође, више новца него ове године могли би да добију МУП за седам милијарди и Министарство одбране за осам милијарди динара. С друге стране, губитник у буџету могло би бити Министарство просвете коме је у овогодишњем буџету додељено 175 милијарди динара, а за наредну годину постављен лимит на 155 милијарди динара.

Пише: М. Обрадовић, Данас.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Килоња, како би било да скокнеш до куће и опустиш се мало? (видео)

Ево како је министар финансија Вујовић изгубио живце у расправи са @SasaRadulovich. „Биће вам мука …

Ново удружење пензионера Србије: Министар Вујовић мора да поднесе оставку, изјавом „да пензионери имају право на пензију, не на износ“ – увредио све пензионере

Због изјаве да пензионери „имају право на пензију, не на износ“, коју је министар финансија …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *