Грађани Србије страхују од корона вируса, али и од јавних извршитеља. Обе пошасти су страшне, али извршитељи су гори. Без имало милости и емпатије отимају све што стигну, избацију људе на улицу и уништавају судбине само да би згрнули што више новца. Пандемија није зауставила, али јесте донекле успорила њихове походе на туђу имовину. Пљачкају у име и за рачун Вучићевог картела, са којим деле опљачкано. Нека стотине бандера буде спремно
Мерсиха Хаџић
Мафијашке породице које владају САД-у, у Италији и латино-америчким државама, имају своје утериваче, који наплаћују од сиромашних грађана дугове, рекет, плаћање ”заштите”. У филмовима је описана та суровост. Они су беспризорни, често ломе руке, ноге, ваде очи. Ипак, полиција у тим земљама стаје мафији на реп.
Јавни извршитељи су утеривачи дугова јавним предузећима, судовима. Отимају, све им је дозвољено. Пљачкају уз асистенцију полиције, која немоћним грађанима заврће руке, ставља лисице, одводи их у станицу, или паркове да се ту окуће.
Ниједан грађанин, ако није из Вучићевог картела, не ужива заштиту. Довољно је да извршитељ донесе закључак о извршењу, без икаквог основа, позове полицију и смртно болесног човека избаци на улицу. Избачени може да се жали суду, ако је писмен, ако има пара за адвоката. А судови су легло криминала. Прође и по годину дана док не одлуче по жалби. А дотле је жалилац већ на гробљу, или болници, или лудници.
Шизофрени диктатор је на сва уста похвалио извршитеље, јер они пуне буџет државе Србије, која због тога има највећу стопу раста у Европи.
Сваки извршитељ, пљачкајући милионе сиромашних пензионеара и грађана инкасира на свом рачуну по неколико милиона евра. Све под заштитом полиције. Већина њих је спремна да са коферима и новцем који су изнели у иностранство утекну ако сирота раја збаци Вучићеву мафију.
Половину новца извршитељи плаћају Српској напредној странци, добар део иде директно браћи Вучић.
Примери од којих се диже коса на глави.
Извршитељка Мирјана Димитријевић, о чијим зликовачким подухватима је већ писао Магазин Таблоид, почетком децембра је одустала од најављеног исељења породице Вуксановић. Спорно отимање куће заказала је за март следеће године, опет по „неизвршивој судској пресуди”, како оцењују активисти удружења „За кров над главом”.
Спор око власничких права над објектима на београдској адреси Прилепска 7 окончан је пресудом у коме је поверилац добио кућу од 66 квадрата. Та кућа је срушена 2000. године, а на њеном месту је породица Вуксановић изградила нову, од 156 квадрата. Вештаци, које је ангажовала извршитељка, утврдили су да је то та кућа, коју треба одузети и предати повериоцу. У београдском Вишем суду води се парница око утврђивања власничких односа над новим објектом, што показује да кућа из пресуде не постоји, али то не утиче на намеру извршитељке Димитријевић да инсистира на реализацији спорне пресуде.
Под притиском јавности, Мирјана Димитријевић је привремено обуставила поступак, а то је морао да уради и њен колега, који је покушао да на београдској општини Чукарица принудно исели једну породицу. Извршитељ је дошао у пратњи полиције, сарадника из канцеларије и физичких радника. Избацивање је морао да откаже кад је полицији показана медицинска документација једног од укућана, који је позитиван на корона вирус. Отимачина је одложена за 14 дана.
Само оболели дужници имају шансе да бар привремено сачувају кров над главом. Kад се излече, мораће да изађу на улицу. Ако се не излече, олакшаће посао јавним извршитељима, лешинарима који се тове на несрећи опљачканог народа.
Kолико су очајни и беспомоћни многи који се нађу на удару похлепе свемоћних јавних извршитеља показује пример Александра Јовчића, који је на друштвеним мрежама описао свој случај.
– Требам помоћ свих људи добре воље. Ситуација је оваква – моја породица је жртва режима и зеленашко-извршитељске мафије. Због старог породичног дуга од 5.500 евра, који су зеленаши дигли на чак 27.000 евра, наш стан вредности 45.000 евра продат је будзашто на трећој лицитацији повериоцу. Полиција се ставила на страну извршитељке и овог кримоса. Мене су ухапсили зато што нисам хтео да напустим свој стан, а кад су ме са лисицама с рукама на леђима одвезли у станицу, лако су завршили са мојом болесном старом мајком (81) и одвезли је у Дом за старе у Kумодражу. Од тада траје наша Голгота. Ни то није све. Добили смо решење о извршењу, по коме дугујемо још 9.650 евра на име трошкова извршења. Изнајмили смо стан на периферији и некако се крпили, али сада је и то постало крајње неизвесно. Остао сам без посла, па смо живели од две трећине мамине пензије. Наравно, улетели смо у минус, па сад ни то не можемо да користимо. Препуштени смо себи, гладни смо и очајни. Зато молим све да ми помогну, спреман сам да радим сваки посао. Бавим се видео монтажом, али радио бих и као ноћни чувар, продавац, било шта… – написао је Александар Јовчић.
Не зна се број таквих жртава злочиначког система који је успоставила власт Српске напредне странке, а који омогућава јавним извршитељима да пљачкају грађане, и то у сарадњи са судијама, полицијом и криминалцима.
magazin-tabloid.com
Narod treba da pita ΛV, a on nek’ pita najučtivije svog klimoglavca i preletača Spaskovskog Blakoja, grobara RTB Bor, zašto RTB Bor je poklonjen kinezima, po sumnjivom izmišljenom i nezavršenom do kraja tenderu, a na teret naroda je otpisao dugovanja od milijardu evra i još ne zna se kako je regulisan ostatak dugova od još milijardu evra, a cena bakra na svetskom tr\I[tu, jedno vreme je prema[ila 10.000 dolara po toni. Koliko bakra, srebra i zlata je pokradeno i koliko kriminalnim radnjama je nestalo para može samo da se nasluti, a to znaju svakako, osim Spaskovskog, Dinkić, Tadić i ΛV. Pitanje je i kako je predato kanađanima rudno bogatstvo u “Čukaru Peki”, najzlatonosnije rude, i najbogatijom još i bakrom, kako kažu stručnjaci, u svetu ovom. Takođe, nije objašnjeno zašto je rekonstrujisana topionica bakra u Boru ugradnjom fleš peći najmanjeg kapaciteta na svetu ovom, a sve je podvedeno pod izgradnjom nove topionice. Izgradnjom nove fleš peći utrošen je novac kao da je stvarno izgrađena nova topionica na ledini. Fleš peć nije tehnički primljena (svedok kobajagi šef izgradnje nove topionice D. Marinković) i onako malog kapaciteta 80.000 tona bakra godišnje sa mnogim tehnološko-tehničkim nedostacima. Takođe, Borani i Boranke su svedoci svakodnevnim njihovim trovanjem arsenom, SO3, SO2, olovom, kadmijumom, živom i još mnogo toga, a sada se sve to pripisuje novom vlasniku RTB Bor, koji za dve godine ne može greške Spaskovskog da otkloni u nikom slučaju. Ovo je jedan primer nestručnog, a kriminalnog rada čoveka koji je bio povezan sa više ministara i vlada preko kriminala, para i nepotizma. Spaskovski je sklonio sve samomisleće i stručne ljude, a na odgovorna mesta postavio je klimoglavce, poslušnike 100%, poltrone, uvlakače i podrepaše slične sebi, te bolje i nije moglo biti. Šteta RTB Bor je vlasništvo radnika i države Srbije nakon Drugog svetskog rata i u 21. veku otuđen, a otuđeni su i novci, nebrojanih. I U BIVŠEM RTB BOR IMA MESTA ZA ZAKON I IZVRŠITELJE, A NEKI SE PRAVE LUDI??