fbpx

Висина уплаћених доприноса у фонд ПИО – демантује званичну статистику запослености

0
(0)

Када би званични подаци били тачни, каса ПИО фонда морала би бити много богатија него што јесте. Фонд за пензије ове године, према изјави министра финансија Душана Вујовића, биће за 20 милијарди динара већи него на почетку реформи, односно 2014. године када је за пензије исплаћено укупно 508 милијарди динара.

То значи да ће ове године, након пуне три године, први пут сума исплаћених пензија бити већа него 2014. године. За то време инфлација је укупно порасла а 7,8 одсто, а БДП је кумулативно порастао за око четири одсто, што довољно говори о паду стандарда пензионера.

С друге стране, у току прошле године често је истицана боља од очекиване наплата пореза и доприноса. Тако је у 2017, уз ограду да још нема података за децембар, наплаћено око 395 милијарди динара на име доприноса за пензијско осигурање. То је за скоро 55 милијарди динара или око 15,8 одсто више него у 2014. години. Међутим, раст прихода од доприноса мањи је од процентуалног збира раста плата и броја запослених у овом периоду. Наиме, према Анкети о радној снази у трећем кварталу 2017. било је за око 230.000 формално запослених више него у истом тромесечју 2014, што је раст од око 11,5 одсто. Просечна бруто плата је од 2014. до 2017. порасла за око 7,9 одсто, што указује да би и доприноси требало да буду већи за око 20 одсто. Другим речима, број стварно запослених којима се уплаћују доприноси је мањи од оног што показује званична статистика.

Упућени истичу да пошто су подаци о платама поуздани, као и о уплаћеним доприносима, проблем је у статистици запослености, односно мањкавостима Анкете о радној снази.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, истиче да би уплата доприноса требало да се поклапа са растом броја запослених и растом плата.

„Могуће да подаци из Анкете о радној снази нису тачни. У последњем кварталу Анкета о радној снази показала је раст формалне запослености за пет одсто, а Централни регистар обавезног социјалног осигурања (ЦРОСО) 2,5 одсто. Они мере исту појаву на различит начин и показују велике разлике, с тим што АРС ради на принципу узорка, а ЦРОСО има укупне податке, па је и поузданији“, објашњава Арсић.

Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета, истиче да су подаци Анкете о радној снази спорни још од 2009. године када су показивали претерано смањење запослености, да би се то касније преокренуло у претерано повећање.

„Према нашим анализама, раст доприноса је растао у складу са растом запослености и растом плата, али смо ми узимали податке о регистрованој запослености, а не из Анкете о радној снази“, указује Алтипармаков.

То би онда значило да је број формално запослених, односно оних који раде на основу писаног уговора о раду мањи него што то показује Завод за статистику. Чак и у самом извештају Анкете о радној снази за треће (последње доступно) тромесечје тврди се да је у трећем кварталу повећан број формално запослених за 117.000 док подаци ЦРОСО показују двоструко мањи раст регистроване запослености – 54.800. На одступања у односу броја запослених и доприноса које уплаћују могао би да утиче и податак да 207.000 формално запослених не остварује право ни на здравствено ни на пензијско осигурање.

Републички завод за статистику: Просечна плата у децембру 456 евра

Према подацима Републичког завода за статистику у децембру је исплаћена просечна нето зарада од 54.344 динара. У односу на претходни месец просечна нето зарада је номинално и реално већа за 14,2 одсто, а у односу на исти месец претходне године номинално је већа за 1,7 одсто, а реално мања за 1,3 одсто.

(Данас)

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Границе затворене, радна места угашена: Шта ће стотине хиљада грађана који су се вратили у Србију

4.2 (5) Већина од 400.000 грађана Србије који раде у иностранству, принудно се вратило у …

Радна места на удару кризе

5 (1) Kриза на тржишту рада неће подједнако погодити јавни и приватни сектор, а радна …

Један коментар

  1. Све саме лажи актуелне власти.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *