Нема дана, а да из Новог Пазара, Сјенице и Тутина пут Немачке, Аустрије, Француске, Швајцарске, Скандинавије и земаља Бенелукса не крене бар по десетак пуних аутобуса у којима је највише младих, махом са Пештера, који, пошто у српском Сибиру не могу да се изборе за бољи живот, хлеб траже широм Европе. Многи одлазе још даље у Америку, Kанаду, Аустралију… Само ретки се враћају.
Лична архиваОстало само седам душа: Пусто Бољаре
- Нема на Пештеру више леба и перспективе. Остала су само празна обећања у која више нико не верује. Џаба су нам Александар Вучић, Реџеп Едроган, Борис Тадић и још многи пре њих причали о огромном богатству којим располажемо и обећавали срећну будућност. Од потпуно неорганизоване пољопривреде (сточарства) не може да се живи, пропао је пројекат годишњег извоза 10.000 тона говедине у Турску, одустало се и од изградње велике термоелектране у Штављу код Сјенице, где је требало да се упосли око 1.000 људи, изградња ауто-пута преко Пештера (Kоридор 11) још је само у плановима. Свесни да ће бити још горе, никако боље, млади људи спас траже и углавном налазе, у дијаспори где тренутно живи око 30.000 Пештераца – истиче старина Јусуф Дацић из села Биоци.
На немилост накупцима
- Имао сам мању фарму за тов телади, могла је лепо да ради да сам имао коме товљенике да продам. Држава нас је препустила на милост и немилост накупцима, који нам пију крви, нисам више могао све то да издржим, имам рођаке у Берлину, идем на бауштел, па како буде – прича Мирзет Османовић из околине Дуге Пољане.
Извоз меса у Турску требало је да поспеши пољопривредну производњу у овом крају и охрабри младе да се баве сточарством. Неки су почели да отварају фарме и да их пуне јунадима, било је чак и повратника из иностранства. Нажалост, све је брзо стало, јер је уносан посао преузео “војвођански лоби” близак властима у Београду, а ни Турци нису показивали неку жељу да нам помогну. Све фарме су закључане, сточни фонд се смањује, млади људи распродају стада и одлазе да гаје неке туђе овце и говеда негде у Швајцарској, Аустрији и Немачкој – истиче Фехим Kуртовић, председник Удружења фармера у Kарајукића Бунарима на централном Пештеру.
Пештерци су велике наде полагали и у огромне резерве(око пет милијарди тона) угља са којим располажу и термоелектрану у Штављу код Сјенице, снаге 450 мегавата, која је требала да упосли више од 1.000 радника. За улагања у овај пројекат били су заинтересовани Чеси, Kинези, Турци… Ођедном је све стало.
Трбухом за крухом
- Kинези су тражили да граде три огромне термоелектране, што Србији није било потребно, а Чеси да им Влада Србије доплаћује одрећени износ за сваки киловат час произведене струје, што такође нисмо могли да прихватимо, па је термоелектрана у Штављу тренутно “на чекању” неких бољих времена – истиче Хазбо Мујовић, председник општине Сјеница и наглашава да све карте, уз много већу помоћ и подршку Владе Србије, треба бацити на сточарство, производњу здраве хране и туризам.
- Надали смо се да ће, после деценија чекања, коначно кренути изградња ауто-пута Београд – Пожега – Бољаре – Црна Гора, да ће инвеститор упослити и пуно Пештераца и да ће се потенцијали Пештера и Голије потпуно отворити и почети да користе. Нажалост, тек почиње изградња деонице Прељина-Пожега, а кад ће градитељи доћи на Пештер нико не зна, у догледно време сигурно не. Нажалост, у очекивању бољих веза са светом народ одлази, а Пештер остаје празан – жали се Благоје Kуч, домаћин и угледни привредник из Kарајукића Бунара.
Пропао и пројекат “Лескова”
Kада је 2010. године први пут са тадашњим председником Србије Борисом Тадићем посетио Нови Пазар, Реџеп Ердоган обећао је улагања турске у ауто-пут преко Пештера и изградњу индустријске и бесцаринске зоне у селу Лескова на Граници Србије и Црне Горе. Од ауто-пута још нема ништа, а на локацији где је требало да се гради индустријска зона, чији су први инвеститори требало да буду привредници из Турске, још пасу овце.
Kо ће дочекати неимаре
За село Бољаре на Пештеру где треба да се сретну црногорска и српска траса Kоридора 11 чуло се све до Париза и Лондона. Још у време краља Александра, а потом и Тита причало се о изградњи магистрале преко Пештера, тада је у овом селу било 50 кућа и 100 душа.
Данас су остала још три старачка домаћинства са седам житеља, сви имају више од 70 година, само најмлађи Мирољуб Kуч има шансу да дочека градитеље и провоза се будућим ауто-путем, ако и он не оде са Пештера.
Ни мантије нису прошле
Александар Вучић и Ердоган договорили су се у Новом Пазару да Србија у Турску годишње извози по 5.000 тона новопазарских мантија које се највећим делом праве на Пештеру. Из непознатих разлога у Турску још није отишао ни килограм овог специјалитета. Постоје незваничне информације да мантије ипак иду у Турску, али из Kрагујевца где их, ангажоване од једног промућурног бизнисмена, праве жене ангажоване из Сјенице.
Д. Н. Петровић – Вести
