Друштво

Закон о пореклу имовине далеко од посланика

Београд – Иако актуелна власт од 2013. године више пута најављивала да је питање тренутка када ће Закон о пореклу имовине ући у скупштинску процедуру то се до сада није догодило.

Давани су и прецизни рокови, а премијер Александар Вучић је чак у прошлогодишњем експозеу био експлицитан најављујући да ће овај закон бити донет до краја 2016, односно почетком ове године. Међутим у Министарству правде нам је речено да писање Закона још није завршено.

Ускоро јавна расправа

„Израда Нацрта закона о пореклу имовине је у завршној фази. Очекује се да ће ускоро бити отворена и јавна расправа о том акту“, кажу у Министарству, док саговорници Данас тврде да је у овом случају расправу требало отворити и пре него што је започето писање конкретних норми, о полазним основама.

У Министарству нису желели да прецизирају када ће се закон ући у скупштинску процедуру, али ни да ли ће бити ретроактивно примењиван, иако је министарка правде Нела Кубуровић крајем прошле године најавила да ће се имовина испитивати пет година уназад и да ће уколико се утврди очигледна несразмера између нечијег начина живота и прихода које остварује, бити предложен порез и до 50 одсто процењене вредности имовине.

Саговорници Данаса тврде да је очигледно да актуелна власт није заинтересована да донесе један такав Закон. „Закон није донет пошто се не може очекивати од козе да чува купус“, изричит је социолог Јово Бакић, док Борко Стефановић који је заједно са Иваном Јовановићем парламенту својевремено поднео своју верзију овог закона каже да није чудно што власт која је више пута најављивала да ће донети Закон о пореклу имовине одуговлачи и ради супротно обећањима.

„Они не желе да закон обухвати сва повезана лица функционерима, а суштина закона би морала да буде да закон обухвати све сроднике и кумове функционера и да важи ретроактивно. Једноставно се доказује приход и имовина, ако је легално стечена. У случају режимских новобоготуна то је немогуће. Осим тога треба оформити посебну пореску јединицу са широким овлашћењима, као у САД и да поступак буде убрзан и скраћен“, каже Стефановић.

Ван стратешких аката

Немања Ненадић, програмски директор Транспарентност Србија, подсећа да је Закон о пореклу имовине лично Вучић најавио неколико пута, задавши задатак осталима да смисле које одредбе да сместе под дати наслов. Он сматра и да је можда та недореченост намера главни разлог што акта још увек нема.

„Ми имамо на десетине стратегија и акционих планова и много закона чије је доношење или измена предвиђено тим актима. Министарства, Влада и Скупштина углавном пробијају рокове. То је, када је реч о борби против корупције био случај готово свим актима који су поменути у Националној стратегији из 2013 и у Акционом плану за поглавље 23 преговора са ЕУ, укључујући и доношење новог Закона о Агенцији за борбу против корупције, измене Закона о финансирању политичких активности, Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, доношење Закона о лобирању итд.

С друге стране, Закон о испитивању порекла имовине, иако се из политичких кругова већ годинама најављује као најважније средство борбе против корупције, па и приликом последњег експозеа актуелног премијера, није ушао ни у један од тих стратешких аката! Да конфузија буде већа, ми већ пет година у стратешким антикорупцијским актима имамо планирано увођење кривичног дела „незаконитог богаћења“ из члана 20. Конвенције УН против корупције у наш правни систем.

Неколико пута од тад је мењан Кривични законик, али, нити је ово дело уведено, нити је јасно саопштено да се одустаје од те намере. Све то је одличан показатељ колико се сви ти стратешки акти неозбиљно схватају“, истиче Ненадић и додаје да је прва ствар са овим и са сваким другим законом у Србији препознавање потребе да се донесе – који су то тачно проблеми које треба решити, али да на то питање грађани никада нису добили јасан одговор из власти.

Одсуство воље

Програмски директор Транспарентности Србије подсећа да у Србији већ постоје многи прописи који би потенцијално могли да буду у вези са „испитивањем порекла имовине“. Власт која предлаже доношење посебног закона, према његовим речима, треба прво да каже шта то тачно у постојећим законима не ваља, због чега они нису дали најављиване резултате и да ли је реч само о слабости законских норми или одсуству воље да се оне примене.

„Ако је овај други проблем у питању, онда ни решење није у доношењу нових правила већ у вољи да се правила примене. Најопштији пропис из ове области је Закон о пореском поступку и пореској администрацији, који је још пре деценију и по најављен као средство за утврђивање незаконито стеченог богатства кроз тзв. „унакрсне провере“, каже Ненадић.

Саговорници Данаса подсећају да је до 31. октобра 2003. свако ко је поседовао имовину вреднију од ондашњих 20 милиона динара био у обавези да то пријави, ризикујући у супротном опорезивање непријављеног по највишој стопи. Најаве унакрсних провера су поновљене и крајем 2006, када је донет један подзаконски акт.

Према неким непотпуним информацијама и овај очекивани закон ће представљати неку модификацију или разраду тих старих правила. Други прописи који су релевантни односе се на борбу против криминала генерално, а нарочито организованог или финансијског.

„Ту већ одавно постоји могућност да се одузме имовина у власништву осумњиченог за озбиљна кривична дела који потом доказује да ју је стекао легално. Трећа група прописа су антикорупцијски – на пример правила о пријављивању имовине и прихода појединих јавних функционера и службеника и утврђивања тачности тих пријава постоје такође већ јако дуго“, закључује Ненадић за Данас.

Мирјана М. Миленковић, Данас

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!