Србија

Атила Бич Божији сахрањен у селу Крупац код Пирота

У кориту реке Нишаве, подно брега Бановог брда у селу Крупац, недалеко од Пирота, сахрањен је, заједно са својим благом, Атила Бич Божји, један од највећих хунских вођа, који је у периоду од 440. до 450. године ујединио хунска племена и створио једну од највећих војних сила у историји. Ова прича, међутим, у бл-ском је сусрету са легендом и маштовитим авантуристима, ловцима на скривено благо. Постојање археолошких налазишта бројних култура указује на то да су људска насеља у Пироту постојала врло рано. На питање зашто је човек у то време посећивао Крупац (име изведено од латинске речи crupeellarii -оклопници- пр. аутора), одговор је да је било много оправданих разлога.

Via Militaris
Via Militaris

Прво, овуда је пролазио пут „Виа Милитарис”(касније Цариградски друм , оп. аутора). Ту, непосредно уз десну обалу Нишаве, наспрам Бановог брда, човек је нашао најсувље место у пиротској равници. Овде је нашао сигурност. Брег и реке су га храниле. Река је имала више рибе него воде (бележе путописци), шуме дивљачи и дрва, житарица. И најважнији разлог посети и задржавању у овом месту, била је лековита бања, названа још из тог периода Римском, у којој су лечени римски војници. Легенда каже да је и сам Атила, исцрпљен од ратовања, лек потражио у бањи у Крупцу, чија се и данас топла
вода излива у реку Нишаву.

Мештанин села Крупац и угледни приватни предузетник Небојша Костић, открива неоткривено:

-По легенди, Атила је дошао у бању у Крупцу на лечење, јер су се у њој лечиле разне војске које су пролазиле овим крајем, и уједно је хтео да освежи крв. Иако је имао велики број жена, Атила је одлучио да се у Крупцу венча са младом Германком по имену Илдико, која се по легенди заклела да ће осветити хиљаде њених сународника које је Атила убио. Било како било, велики хунски вођа завршио је свој живот неславно у постељи у Римској бањи у Крупњу. Претпоставља се да га је убила Германка, мада постоје спекулације да је умро од превелике дозе алкохола и пуцања артерије, тако да се угушио у сопственој крви. Према једној од многобројних легенди, непосредно после смрти његово тело је спаљено по старом хунском обичају и положено у три велика ковчега – златни, сребрни и гвоздени. Поред пепела, каже предање, похрањено је огромно богатство, небројено благо и драгоцености које је Атила са својом војском опљачкао – каже Костић.

Село Крупац -Нишава
Село Крупац -Нишава

Чудна је била Атилина смрт, а још чуднији ритуал његове сахране. – Учињено је нешто крајње неуобичајено и за то време скоро невероватно. Нишава је на том месту преграђена и њене воде су кренуле другим током. На дну осушеног речног корита ископан је гроб, у њега је спуштен велики ковчег а затим је уклоњена брана. Река је наставила својим уобичајеним током, а тајна је остала под водом. И док се данас скоро поуздано може тврдити да је реч о Нишави, све друго се вероватно никада неће сазнати.Тим пре што су сви они који су учествовали у овом грандиозном подухвату убрзо ликвидирани. Да се никада не прочује, да се никада не сазна. Сазнавши за смрт свога вође Атиле, сви ратници, укијучујући и српске, посекли су косе и искрварили лице, како би га на достојан, ратнички начин ожалили.

Село Крупац - Извор
Село Крупац – Извор

На Атилином гробу погубљена је и његова пратња: слуге, коњи и свих седам жена. И Атилине верне војсковође су ову тајну однеле са собом у гроб, јер су били везни заклетвом ћутања, а ратници који су положилл урну у гроб су ликвидирани, да случајно не би одали тајну. Ово митско место је вековна мета трагача за благом. 

Смерт Атиле Хуна
Смерт Атиле Хуна

-Легенда каже да су тадашњи мештани села и потомци кроз векове на својим имањима поред реке проналазили римски новац, златнике, сребрњаке, разне мозаике, мачеве, штитове, ножеве, људске и животињске кости. Они су то крили, плашећи се да им не буде одузето. Да цела ова прича прелази из легенде у неку другу димензију, говори и чињеница да данас, не само мештани села већ и околине, долазе у потрагу за похрањеним благом највечег императора. Јавна је тајна да се некима посрећило да се домогну неког Атилиног златника. Све је већи број људи који посећују село Крупац. У више наврата је покушавано проналажење Атилиног гроба и његовог похрањеног богатства.

– Било је неколико покушаја, а најозбиљнији је био онај из 1950. године, када су ово место истраживали археолози из Ниша. О њиховом подухвату извештавали су и медији.

Не знам зашто је пропао, али знам да је штета што се стало на томе. Ми из Месне заједнице Крупац покренућемо иницијативу, заједно са градском влашћу у Пироту, како би преко надлежног министарства издејствовали да се истраживање настави. Јер заиста је велика штета да толико богатство лежи неискоришћено. Познато је да је Атила са својом војском пљачкао све куда је пролазио и да се ради о огромном богатству. Сви би били на добитку, а Крупац би постао туристичка атракција. Уз то, топла вода из бање која се одлива у Нишаву, могла би да се искористи као још једно богатство овог краја.

Слободан Милошевић, Афера

фото: aleksmakVeljko Nikolic

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

�оментара

  1. Ova prica je o sarenom vrapcu. Atila je bio u Madjarskoj a ne u Rimskom carstvu. U to doba vladar je bio Teodosius koji je bio u Konstantinopolju. To bi bilo isto da je Napoleon otisao da se odmori u Rusiji.
    Atila po povratku iz Rima kad je dosao u Madzarsku zatekao je nered i mnogi knezevi su se pobunili protiv njega. Atila je poceo da sredjiva stvari ubijajuci jednog po jednog kneza. Kad je dosao na red jedan pobunjeni knez i bilo je reseno da bude pogubljen jedna od knezovih cerki je preklinjala Atilu da joj ne ubije oca Atila nije poslusao i pogubio je kneza, ali je zapazio da knezova cerka je mnogo lela i odluci da je ozeni. Svadva je bila u Kecelburgu gde je Atila boravio. Prvu bracnu noc Atila je otisao u njegov sator u jutru suga pronasli mrtvog u lokvi krvi ali bez ikakvog oziljka. Stajese desilo danasnji strucnjaci smatraju da je Atila bio udaren u nos i da je bio himofilijak da krv nije mogla da se zaustavi. Atila je sahranjen kraj reke Tise i normalno da Madzari tragaju za istim blagom za konjim i Pirocanci tragaju.
    Daj Boze da sam pogresan i da je blago u zemlji Srbiji.

  2. U selu krupac kod Pirota u blizini reke nisave ima vise izvora ali nijedan banjski i onaj koji leci,poznato mesto za lecenje rana jos u rimskom dobu je Dag banjica na par km od pirota ali na drugoj strani od krupca i koje je u planini ,tj klisuri reke gradasnice,ali ne i pored reke nisave,neznam ko je covek koji je ovo pisao ili izmislio ali sam siguran da niko iz MZ krupac nije reagovao na ovakav nacin kao sto se ovde opisuje,cak se u selu o Atili i njegovom blagu nista ne prica. nista ne prica

  3. Ma kakva banja, ovo na slici je obicna bara iz koje na prolece tece voda, ali cisto sumnjam da je lekovita!!! Ima jedan izvor tople vode na drugoj strani reke, a o zlatnicima i blagu prvi put cujem!!!

  4. Колико знам Срби су се спаљивали после смрти, зајесно са својим коњима. То је стари српски обичај. Неби ме чудило да је Атила био Србин..

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!