Српска православна црква обежава данас Велики петак – дан када је Исус Христос страдао на крсту – најтужнији дан у години.
Христос, ухапшен претходне ноћи, изведен је пред јеврејске првосвештенике на суђење због оптужби да проповеда учење за које су тврдили да је у супротности са верским принципима и законима јудаизма.
Већи број лажних сведока, које су првосвештеници довели, наводили су, између осталог, да Исусови говори о Царству небеском представљају његову намеру да се прогласи за јеврејског цара који ће их ослободити од римског ропства.
То је искористио првосвештеник Kајафа и одлучио да Христа преда римском намеснику Јудеје – Понтију Пилату, како би га он осудио због побуне против Рима, што се кажњавало смрћу.
Пилат је Христа предао у руке јеврејском краљу Ироду, који га је вратио назад римском намеснику.
На Пилатова питања и тврдње Исус је ћутао или одговарао само са: “Ти кажеш”, рекавши му у једном моменту да “његово царство није од овог света”.
Видевши да нема елемената за осуду, римски намесник послужио се старим јеврејским обичајем да за време Пасхе буде помилован један осуђеник, те је окупљени народ упитао да ли жели слободу за Христа или Вараву.
Окупљени народ, подстрекаван јеврејским првосвештеницима, затражио је слободу за Вараву, а осуду за Христа, речима: “Kрв његова на нас и нашу ђецу”.
Пилат је тако и одлучио, рекавши: “Осудили сте невиног”. Након тога је приступио ритуалном прању руку. Отуда потиче израз “прање руку” у значењу скидање одговорности са себе.
Осуђеног Христа војници су бичевали, ставили му на главу трнов вијенац и терали га да до брда Голгота носи крст, на којем је разапет.
Распетог Христа војници су проболи копљем између ребара, ставили му на уста сунђер натопљен сирћетом, а изнад главе плочу са натписом на хебрејском, грчком и латинском језику: “Исус Назарећанин, цар јудејски”. За то вријеме Исус је молио Бога да им опрости, речима: “Опрости им, Боже, јер не знају шта чине”.
Света јеванђеља наводе да је Христос у “девети час дана”, односно у три часа после подне испустио душу.
У моменту Христове смрти небо се потпуно помрачило, настала је невиђена олуја, гробови су се отворили, а стена на коју је стављен крст пукла је по неприродној линији.
Мртвог Христа скинули су са крста, умотали у погребно платно, сахранили у гробницу, на чији улаз је постављена велика камена плоча, а пред гробом су стражарили легионари.
Христова жртва и његова смрт на крсту је ради спирања греха целог људског рода и претходила највећем догађају – Васкрсу – којим је Богочовек победио смрт и вечну погибељ, као последице греха.
Пошто је Велики петак најтужнији дан у години, на тај дан звона не звоне, већ се служба означава клепеталима, ударцима дрвеним батовима у дрвену плочу. Тог дана се служи служба – која се зове Царски часови, а увече се чита статија са изношењем плаштанице, опходом око храма и полагањем плаштанице – платна које симболизује страдалог Христа.
Вестионлине, Срна
