динар

Динар пада, рате расту

0
(0)

С падом вредности динара дужници у Србији, односно, већина, добила је „подсетник” да мора да плати већи износ у националној валути за своје кредитно задуживање. Домаћа валута је у односу на само пре месец дана изгубила око два динара своје вредности. Крајем јула средња вредност евра била је непуних 16 динара, а сада се ближи износу од 118 динара. У пракси то значи да је рата нечијег стамбеног зајма од 300 евра прерачунатог у динаре „тежа” за око 600 динара за овомесечну рату.

Код нас и даље у структури кредита одобрених и становништву и привреди доминирају они с девизном клаузулом из простог разлога што се дугорочнији зајам не може добити уколико нема девизну клаузулу. Кредите у домаћој валути банке одобравају само у случају краткорочних кредита.

У Србији су банке кредитима пласирале 2.140 милијарди динара, од тога 1.452 милијардe динара привреди и предузетницима, а око 639,6 милијарди физичким лицима. Тренутно је у течају 639.650 кредита физичких лица за разне намене. Најбројнији су стамбени и за адаптацију станова којих је чак 346.000, следе готовински којих је 201.233, пољопривредних је 39.405, потрошачких 25.000, док је из категорије осталих 27.780.

Динарски кредити се, практично, могу наћи само код потрошачких и готовинских кредита зато што је Народна банка Србије прописала да банке могу да их одобре без учешћа и депозита и зато су они „истиснули” из тражње зајмове с валутном клаузулом код којих је обавезан депозит од 30 одсто. Међутим, погрешно би било закључити да је свих 200.000 готовинских кредита који су тренутно у течају индексирано у динарима, јер међу њима има и оних који су одобрени пре него што је ограничење централне банке ступило на снагу пре неколико година.

Иначе, подаци банака показују да је код грађана „најпопуларнији” износ за кеш кредит 3.000 евра, а у случају стамбених кредита они од 50.000 до 70.000 евра вредности.

Кредит индексиран у динарима, подразумева се, нема ризик промене курса, али таквих је најмање у понуди. Готово да је незамисливо отићи на банкарски шалтер и затражити стамбени или зајам за куповину кола у коме су и продајна цена и рата везани за домаћу валуту.

Код кредита са валутном клаузулом целокупан износ дуга и износ сваке рате изражава се у страној валути, а при исплати кредита и плаћању сваке рате износ у страној валути прерачунава се у динаре. Девизни курс се мења свакодневно, што утиче на висину рате у моменту када доспева на наплату. Једини прави начин заштите од девизног ризика је да неко има усклађен редовни месечни приход (плату, пензију и др.) са валутом кредита по коме се и задужио. Да прима евре и да у истој валути измирује доспеле обавезе. С динарима је већ много скупље. Колико – зависи од тога колико ће дуго наша национална валута имати стабилну вредност у односу на евро, долар или швајцарски франак.

 
Ј. Рабреновић, Политика

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Манипулишу вредношћу динара како би „подигли“ просек просечних плата и „смањили“ јавни дуг

0 (0) Динар је поново достигао рекордно високу вредност за последње три године. Званични средњи …

динар

БАНДО ПРЕВАРАНТСКА! Јавни дуг сте оборили идиотским курсом динара којим убијате домаћу привреду и извоз

0 (0) Агенције за оцену кредитног рејтинга „Фитч рејтингс“ и „Стандард енд Пур“ повећале су …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *