Пакт буџетске дисплине почео да се примењује ове недеље
Министри финансија земаља ЕУ одлучили су да се Мадјарској замрзне 495 милиона евра које, како је предвидјено, требало да добије из тзв кохезионих фондова Уније. Разлог ове мере без преседана у историји Уније јесте тај што се Мадјарска, како сматрају министри финансија, недовољно бори против прекомерног дефицита буџета.
Одлука треба да се спроводи од идуће године. Мадјарска, ипак, има шансу, макар по некима – више теоријску, да увери европске партнере до средине ове године да је на добром путу да овај проблем реши и тако „спаси“ скоро пола милијарде евра.
То је први пут да ЕУ неку земља кажњава на овакав начин. Мадјарски премијер Виктор Орбан реаговао је на ову одлуку у свом стилу – багателизујући је као „чисто техничку меру“ и тврдећи да ће Мадјарска, ипак, ма шта да буде, идуће године добити „своју порцију“ из кохезоних фондова.
Проблеме с дефицитом буџета имају, са изузетком Шведске и Немачке, све земље Уније а, нарочито, Грчка, Португал, Шпанија, Белгија, Кипар, Малта и Пољска. Неке чак и веће него Мадјарска. Укратко, поставља се питање – зашто се онда кажњава само Мадјарска?
После састанка министара остао је утисак да се различитим аршинима поступа према земљама с високим дефицитима буџета. У позадини овакве одлуке Брисела могу бити, према мишљењима аналитичара, и неки контроверзни потези владе Орбана, у контрасмеру од европске политике и оријентације као што је, на пример, ограничавање независности централне банке и медија.
Што се самог састанка тиче све се завршило, како се чини, у најбољем реду. Сви миниситри су се сагласили о казни за Мадјарску, сложио се с тим чак и мадјарски министар. Тема састанка је била, такодје, Шпанија која има осетно већи дефцит него Мадјарска али је прошла без икакве казне, што се незванично тумачи њеном „већом кооперативношћу“. Њој се због дефицита ништа неће одузмати од дотација из фондова ЕУ, штавише ове године биће јој „опроштен“ још већи дефицит него што је првобитно планиран и одобрен мада је тај „пардон“ нешто мањи од траженог. Шпанци су, наиме, одлучили да игноришу раније утврдјени и у ЕУ одобрен дефицит буџета од 4,4 и да га подигну на 5,8 посто БДП али, кад су видели на случају Мадјарске како могу да продју, брже боље су прихватили компромисних 5,3 посто. А и мадјарска сагласност је уследила када је било јасно да се кооперативност итекако исплати и цени, можда и више од оног што је у питању као меритум ствари. То мерило „кооперативности“ се, наравно, тешко може уклопити у егзактне критеријуме буџетске дисциплине али, као што се види на старту примене Фискалног пакта, ипак, постоји. Као и свест Мадјара да кад додје до најгушћег, какав је случај Грчке, а од чега Мађарска није баш много далеко, могу им помоћи највише зајмови ЕУ, давани с много мање услова него него што захтева ММФ с којим је Будимпешта прекинула преговоре
Балкан Магазин
