Више од 300 учесника недавно одржаног међународног семинара о производњи и промету јагодичастог воћа у Чилеу било је фасцинирано малињаком Света Караклајића (60), из Ивањице. У презентацији стручњака Института за воћарство у Чачку мр Александра Лепосавића наведен је због рекордних приноса. Са само 11 ари овај произвођач у просеку убере 3,8 тона малине, односно 340 килограма по ару.
Домаћинство овог произвођача се налази у насељу Буковица, надомак Ивањице. На сваком кораку види се вредан и предан рад. Све као у излогу: двориште пуно цвећа, вртњак поврћа „за кућу“, тек да се не иде на пијац. Лепо родило, лепо одрасло. Јагоде, засађене у аранжираним деблима дрвећа, пар „ћубастих“ кокошака, више као декор и радост унука…
Као круна, ту је и малињак под конац. Израсли, орошени модрозелени ластари наговештавају добар род. А, малињак – стар три деценије.
– Пола века провео сам у малинама. Нема ту тајне. Само рад. Од 12 месеци само три месеца зими може да се предахне. Поред тога примењујем све агротехничке мере и притом пажљиво пратим упутства стручњака. Док нисам почео да сарађујем са Институтом за воћарство у Чачку, приноси су били знатно мањи – објашњава Свето.
ЧАСТ И ОБАВЕЗА – То што је слика мог малињака обишла свет велика је част. Наравно да сам срећан, али то ми је наметнуло и већу обавезу. Људи зову, распитују се. Они који прихвате савете убрзо и сами добјају веће приносе – каже Свето.
Караклајићи се држе оне народне „у се и у своје кљусе“. У ову производњу укључена је читава породица: Свето, његова супруга Мила, два сина и снаја. Никада, каже Свето, нису имали ничију помоћ, а ове године нису од откупљивача узели ни аванс у виду ђубрива и препарата. Киван је јер, како каже, више нема никакве сигурности у овој производњи.
– Хладњачари дају ђубриво, препарате, али то је по вишој цени. Држава каже да даје регресирано ђубриво, али шта то вреди када не стигне до нас, кад се пре тога покупи, разграби. Нико још није изашао са ценом. Хладњачара има пуно, вероватно праве неке шеме. Пре 10-15 година откуп је био сигуран. Цена се знала у септембру, када је добијан и новац као аванс. Требало је да знамо цену још у фебруару да бисмо знали да ли да улажемо или не. Нема никакве сигурности. Откуп почне једном, заврши другом ценом. А, понекад имамо и неколико цена у току дана. Ту треба да се ангажује и држава, инспекцијске службе, локална самоуправа.
Новости
