Заменик тужиоца за организовани криминал Саша Дрецун, који је водио истрагу против Предрага Kолувије, власника привредног газдинства за органску производњу „Јовањица“, на ком је средином новембра прошле године пронађен рекордни засад марихуане, и раније је био повезан са контроверзним случајевима и поступцима, међу којима су пребијање Андреја Вучића и Предрага Малог на „Паради поноса“, али и афером „пиштољ“ којом је власт покушала да дискредитује тадашњег омбудсмана Сашу Јанковића. Управо због тога, Дрецун је у јавности више пута означен као тужилац близак владајућем режиму.
Након што је адвокатица Зора Добричанин Никодиновић, бранилац Предрага Kолувије, гостујући у специјалној емисији Н1 телевизије “Kад је цветала марихуана” изјавила да је чак из два наврата покушавала да алармира тужилаштво и истражи зашто ноћу сијају светла, како у управној згради, тако и у пластеницима “Јовањице”, у јавности се наметнуло питање зашто тужилаштво, односно поступајући заменик Саша Дрецун није одговорио на њен предлог да се изврши увиђај на лицу места.
Додатну сумњу у то да се нешто ипак дешава на “Јовањици” све ово време, подгрејала је и тврдња адвокатице да су рачуни за струју и даље веома високи, иако је, како је тврдио МУП, на плантажу стављен катанац још у новембру прошле године.
Иначе, поступајућем заменику тужиоца Дрецуну ово је први случај којим је задужен од када је узнапредовао у каријери и из Вишег тужилаштва упућен у Тужилаштво за организовани криминал. На претходном радном месту он је, између осталог, заступао и оптужницу против осморице припадника нишког одреда Жандармерије, који су осуђени на условне казне затвора због пребијања Андреја Вучића и Предрага Малог, браће тадашњих премијера и градоначелника Београда, током “Параде поноса” у септембру 2014.
Дрецуна су поједини медији означавали као тужиоца веома блиског владајућем режиму, а свему томе је допринело његово наводно учешће у покретању афере “пиштољ” која је била уперена против тадашњег омбудсмана Саше Јанковића, једног од најгласнијих противника режима. Јанковић је тада испитивао инцидент на Паради поноса, након чега је утврдио да припадници нишког одреда Жандармерије јесу прекорачали овлашћења, али да их је на то изазвало понашање Вучића и Малог. Убрзо након тога отпочела је медијска хајка против Јанковића, а случај самоубиства његовог пријатеља, које се догодило две деценије раније, доспео је на насловне стране прорежимских таблоида.
Јанковић је у интервјуу за “Недељник” директно оптужио Дрецуна да је случај самоубиства његовог друга, извукао из архиве и без икакве пратеће документације, доставио шефу кабинета министра полиције.
“Заменик државног тужиоца који води познати случај у коме су учесници били жандарми, војни полицајци и браћа председника Владе и градоначелника, и у коме је моја контрола рада полиције и, посебно, Војнобезбедносне агенције узбуркала духове, дакле исти тај заменик тужиоца у моменту у коме јавност није знала за трагедију која се десила пре више од 20 година, телефоном је наложио да се списи предмета о самоубиству мог пријатеља узму из полицијске архиве и без икаквог службеног трага доставе шефу кабинета министра унутрашњих послова. Петнаестак дана касније, један таблоид је почео медијску кампању, у чему му се придружила ТВ станица са националном фреквенцијом. Након неколико дана такве медијске припреме, министар унутрашњих послова устврдио је на конференцији за штампу да се у министарству “траже” списи предмета – исти они који су претходно без трага из архиве премештени у његов кабинет, али јавност то не зна. Да ми непознати узбуњивач није доставио њихову копију, после чега сам јавно ставио до знања да их имам и да ћу их, ако то МУП не учини, објавити, јавности би било речено да су мистериозно нестали и тако би била потврђена почетна лажна теза таблоида, да је случај пре 23 године – ‘заташкан’. Да немамо органе који могу независно од извршне власти да испитају рад државних органа и да немамо службенике који, када дође до оваквих ситуација, ипак држе до елементарне правде, своје части и закона, ово би остало скривено од мене и ја бих у јавности могао само да молим да ми се верује на реч, остао бих без иједног писаног доказа да је спроведена истрага и, по захтеву породице, ревизија истраге, да су постојали сведоци, да је пиштољ све време био легалан, да су четири особе добровољно прошле чувени ‘полиграф’, да је породица преузела приватно гоњење и да је суд правоснажно одлучио да за истрагу нема основа”, испричао је тада Јанковић за Недељник.
Дрецун је на свом претходном радном месту заступао и оптужницу у случају “Хавана”, у ком је међу оптуженима за изнуду био Владимир Поповић Поп, наводни близак пријатељ Филипа Kораћа и Луке Бојовића, а који је убијен у једном кафићу на Врачару уочи доношења пресуде. Такође, Дрецун је заступао и оптужницу за убиство означеног припадника “кавачког клана” Блажа Ђуровића, који је изрешетан 2018. испред своје куће на Душановцу. И овај поступак су пратиле бројне контроверзе јер се као подстрекивач помињао Филип Kораћ, који је убрзо завршио на црвеној Интерполовој потерници.
Председник Александар Вучић је више пута јавно говорио о овој потерници и Kораћу као највећем нарко-дилеру у држави, али је после неколико месеци, тачније уочи преласка тужиоца Дрецуна на вишу тужилачку функцију, потерница за Kораћем повучена због недостатка доказа.
Нова.рс
