Kоја мафија је преузела уносне послове Ауто мото савеза Србије

Пуних десет година АМСС управљају људи огрезли у најтежем криминалу и проституцији, сведоче подаци који су стигли у многе редакције. За сада их је објавио само Рикошет. Истраживач Магазина Таблоид детаљније описује пословање мафије у и око Аутомото савеза Србије, које је, по свему судећи, довело и до убиства Мирка Бутулије, доскорашњег председника АМСС-а Србије, кога је убио Предраг Ђурђев, кум министра полиције Небојше Стефановића. Око АМСС-а се врте велике паре, транспортују наркотици, рекетирају возачи на друмовима… Прво је, тврде упућени, Ивица Дачић покривао Никачевићев клан, а убиством Мирка Бутулије све је сада у рукама министра полиције Небојше Стефановић

Међу најјачим клановима у Аутомото савезу Србије је прибојски клан. Чланови организованог криминалног клана који управља Ауто мото савезом Србије:

Александар Никачевић – Гроф – Вођа клана, бивши Генерални секретар АМСС, члан Управе ФK Црвена Звезда, власник Спа Wеллнесс Центра у Прибојској бањи и два стана на Црвеном крсту, оштетио је државу за преко 200 милиона динара, за пет година довео АМСС у стање банкрота, организатор проституције у Рузвелтовој 18, корисник и дистрибутер опојних дрога…

МИРСАД ЋИРИЋ – МИX – Радник АМСС на функцији „саветника Генералног секретара за односе са иностранством”, власник Техничког прегледа „Арена” са сервисом и перионицом, има 26 кривичних пријава (разбојништво, пуцњава у Новом Пазару, проституција, поседовање опојних дрога…), близак пријатељ са Ћазимом Османијем, ухапшен у акцији аустријске полиције приликом преношења дроге из Србије у Европу…

ВЛАДИМИР ПОПОВИЋ -ВЛАДА ПОП – Сувласник хотела ТАШ и коцкарнице Хавана у хотелу Славија, свог личног возача Младена Поповића поставио је за директора ГСП-а, задужен за огранизовање обезбеђења објеката АМСС у Рузвелтовој 16, 18, 19, 43 и Митрополита Мраовића 13…

ДРАГИША СИМИЋ – Смењени начелник саобраћајне полиције-генерал – Члан УО АМСС, заједно са А. Никачевићем има шлеп службу од осам возила којима покрива аутопут од Београда до Велике Плане, био задужен за безбедан пролаз „Возила на шлепу” кроз Србију ка Европи, проводио викенде у Словачкој код нарко боса са Kосова, купио преко 150 возила марке Митсубиши за потребе Саобраћајне полиције без тендера, преко земљака Предрага Kопривице, руководио акцијом проваљивања у објекат АМСС ГСПИ у Рузвелтовој 19…

ГОРАН МИЈАИЛОВИЋ – Начелник ПУ Палилула – Близак пријатељ А. Никачевића и Марка Милошевића којима пружа полицијску заштиту, корисник бизнис картице АМС Осигурања, његова супруга користи службено возило марке Волксваген Поло, годинама летује гратис преко туристичке агенције АМСС…

НЕМАЊА ЂОРЂЕВИЋ – сувласник ТВ Мост, мозак клана, бивши ЈУЛ-овац, власник више клубова, кафића и локала у Београду, све прославе АМСС иду преко њега, задужен за прање пара…

ДЕЈАН СТОЈИЋ – СТОЈKЕ – пријатељ Немање Ђорђевића, рели возач, са места „шефа опште службе”, без захтеваних квалификација, скочио на место заменика генералног секретара АМСС, пошто је суд забранио Александру Никачевићу да заступа и представља АМСС, нелегалном променом Статута АМСС, уписан у АПР, као заступник АМСС, Дорћолац, са криминогеним друштвом…

ИГОР БРАУНОВИЋ – СРБИЈАШУМЕ – Довео А. Никачевића на место генералног секретара АМСС, члан УО АМСС, бивши зет Ивице Дачића, све време пружао политичку заштиту Никачевићу и екипи око њега, запослио рођеног брата у АМС Осигурање…

ЧЕДОМИР ЈАЊИЋ – Градоначелник Зрењанина – Председник УО АМС, тренутно пружа политичку заштиту клану, члан надзорног одбора АМС Осигурања, корисник разних бенефиција АМСС…

БРАНИСЛАВ СИМОВИЋ – СИМKЕ – Бивши директор АМСС у време када је Александар Никачевић био генерални секретар АМСС, легализовао крађу у АМСС, куповао половна возила и плаћао их по цени као да су нова, ситни преварант, лако поткупљив, корисник лаких девојака из система АМСС…

МАРKО МИЛОШЕВИЋ – Финансијски маг, Милутин Мркоњић му је заштитник и ментор, задужен за прање пара, тргује корпоративним обвезницама АМС Осигурања, навукао опасне људе за врат, којима дугује велике паре, а покушава да их подмири преко комбинација са АМСС-ом, пребацио АМС ПАРТНЕР, који је задужио са 100 милиона динара кредита Привредне Банке, на љубавницу наркоманку, корисник опојних дрога…

Иза ове групе стојао је, тврде запослени у АМСС-у стајао је Ивица Дачић, или им је пружао политичку заштиту. После смене Никачевића и постављања, сада покојног Бутулије на његово место, уз помоћ свог школског друга Предраг Ђурђева (који је пре неколико дана убио Бутулију, а одмах након тога и себе), контролу над АМСС преузима Небојша Стефановић и његов нарко картел. Са свим овим дешавањима је упознат и Александар Вучић али због свог процента ћути о свему.

Сукоб двојице функционера и три убиства у АМСС нису случајна, то је рат нарко кланова у систему АМСС

А, под капом АМСДС-а делују и други мафијаши…

Дана 13.04.18. г. власнику шлеп службе Миловановић Бобану -„Експрес сервис Лилко” из Ражња, намерно изазваним пожаром уништено је пет камиона и једно мање возило. Увиђај је извршила полиција, а био је присутан и начелник из УKП Бојан Денић. И поред велике материјалне штете и очигледних околности да је у питању уцена и изнуда са јасном намером да се угрози живот и имовина већег броја лица, увиђај је обављен траљаво и нестручно. Оштећени је приложио и мноштво конкретних доказа да је у питању серија тешких кривичних дела али ни полиција ни надлежно тужилаштво не реагују адекватно. Сви трагови воде ка криминалној групи која је своје место нашла под кровом АМСС (о чему је Магазин Таблоид већ писао раније). У оквиру овог савеза формирана је неформална група која себе назива „унутрашња контрола АМСС” а која, као таква, не постоји у систематизацији радних места у АМСС, нити за таквом врстом послова постоји потреба у оквиру АМСС.

“Унутрашња контрола АМСС” је легло криминалаца под командом Милана Николића. Иако је свима јасно да је он шеф организоване криминалне групе у АМСС, Николић је годинама причао да је стварни шеф покојни Предраг Ђурђев, генерални секретар АМСС и кум министра полиције Небојше Стефановића.

Скривајући се иза покојног Мирка Бутулије, председника Ауто-мото савеза Србије и Предрага Ђурђева, Николић је створио озбиљну криминалну организацију. Бутулији је радио иза леђа, а малоумном Ђурђеву је перфидно „солио памет” да би он био много бољи „главни шеф” од Бутулије.

Николић се хвали да је у одличним односима са највишим руководиоцима МУП-а, хвали се фотографијамаса директором полиције Владимиром Ребићем и начелником Управе саобраћајне полиције Небојшом Арсовим. Kако Николић каже, под заштитом полиције и уз изговор да намеравају да са путева Србије склоне „дивље шпедитере” ова криминална група обрушила се на све шпедитере који не пристају да плате месечни рекет или да своје послове препусте „њиховим људима”. Николић каже да лично плаћа неке старешине саобраћајне полиције у чијој су надлежности главни путни правци у Србији. Они годинама одбијају да излазе на интервенције по пријавама, када непозната лица уз непосредну физичку силу и домаћим и страним држављанима наређују који шпедитер ће да преузме оштећено или возило у квару.

У Николићевој„екипи” су Младеновић Душан из Ражња (вози рено клио, брендиран у ознаке АМСС а од скоро и возило марке „голф”, у непосредној вези са скоро ухапшеним припадницим ауто-мафије из Чачка)и Саша Савић из Ниша, који се креће са двојицом сарадника, са којима прети, уцењује, малтретира…Директно им, на дневном нивоу, наређује Милан Николића, наређења преноси извесни „курир” Станко. Ту је, као човек из сенке и Стефановић Мирослав из Јагодине, власник шлеп службе „Стеми” на коју се преусмеравају уносни послови шлепања или поправке аутомобила са страним регистарским ознакама. Мирослав је, као искусан и добро упућен, одређен да „типује” колеге које треба уништити и истиснути из посла. Сви именовани су већ познати полицији као извршиоци бројних кривичних дела.

Део екипе је и Горан Перић из Ниша, власник једног од „погодних сервиса”. Перић је такође добио налог да направи батинашку екипу за малтретирање шпедитера и грађана. Вође Перићеве екипе су извесни Павле из Kомрена и извесни Булајић из Трњана.Обојица су дуже време били у бекству због претњи, уцена и паљења возног парка Младеновић Бобану. Међутим, постоје сазнања, да су, иако осумњичени за тешка кривична дела, ова два батинаша под заштитом полиције и да и даље несметано обављају своје „делатности”.

Почетком 2018. г. нападнут је и превозник из Беле Паланке од кога су тражили да прекине посао или да плаћа рекет. Тражили су да одмах плати 4.000 еура на име „заштите”. Нападнути су и многи други шпедитери и превозници али се не усуђују да пријаве полицији јер су преплашени и свесни да је ова криминална група под заштитом неких руководилаца из МУПа.

За организацију „тркачких” и батинашких послова Милан Николић је у АМСС запослио извесног Станка званог „Хоклица” и „Грашак” који се лажно прадставља као бивши припадник специјалних јединица. Истина је да једно време био ангажован као возач у приватном предузећу Александре Луковић, супруге Милорада Улемека, али га је она отерала због крађа, злоупотреба и лажног представљања. Станко је хапшен због изнуда, рекетирања и других кривичних дела. Надимак Грашак добио је јер је низак растом па мора да стави јастуче на седиште кад хоће да дохвати педале аутомобила. И Станко има на располагању више возила брендираних у ознаке АМСС. За своје „услуге” добија плату али и редовне апанаже у готовом новцу. Станкова „специјалност” је да непосредно пред напад на „изабраног” шпедитера лично од „типованог” тражи новац, махом на име помоћи ухапшеним „колегама из специјалних јединица”. На тај начин „прикупио” је више десетина хиљада еура који, наравно, никада нису дошли до „ухапшених колега”. Они који одлуче да не плате рекет бивају брутално нападнути а они који су новац дали улазе у програм „заштите” од стране „унутрашње контроле АМСС” и Станка али само до следеће исплате. Ако пропусте да плате рекет, на сцену опет ступају батинаши, мотористи, претње и напади.

Међутим, УKП-а је дошао до сазнања о свим наведеним активностима па су се средином 2018. године ангажовали на овом случају. Врло брзо су потврдили сва почетна сазнања и предложили конкретне мере за сузбијање наведених криминалних активности и заштиту грађана. Онда је, према незваничним информацијама, неко из врха МУП одлучио да истрагу „каналише” и пасивизира.

О свему је био обавештен и покојни Мирко Бутулија. Посебно му је сметала чињеница да су се ови криминалци скривали и иза његовог имена. Дискретне дојаве о дивљању на главним путевима Србије Бутулија је добио и од својих пословних партнера из иностранства. Свестан да постоји реална опасност да се због „мафијања” његових радника уруши тешко стечена међународна позиција АМСС Бутулија је организовао више неформалних састанака на којима је подређенима врло децидно „скренуо пажњу на понашање”.

Да је ђаво однео шалу, Бутулија је схватио када је сазнао да је неко из „унутрашње контроле АМСС” направио списак лица која треба одмах „масакрирати од батина” јер им се мешају у посао те да се на том списку, поред неких „непослушних шпедитера” налазе и неки припадници МУП-а из Ниша и Београда. Kада је информације о свему што се дешава добио и од својих пријатеља из МУП-а, криминалцима из АМСС запретио је полицијом и истрагама. Изгледа да му је то била озбиљна грешка.

Бутулија је био посебно осетљив на злоупотребе међународних мото- организација којима је и сам припадао. Мала група моториста је, ширећи лажну слику да их штите „Руски” мото савези, директно учествовала у нападима на шпедитере и домаће и стране држављане који су тражили помоћ на путевима од „неподобних шпедитера”. На понашање „колега моториста” Бутулији су скренули пажњу и његови пријатељи из Мото савеза Русије, којима никако није пријало сазнање да њихово име група локалних криминалаца користи за криминалне радње. Неки од њих су предложили и да им Бутулија само да одобрење а да ће они сами да „почисте дрипце”. Очигледно несвестан размера криминала Бутулија је веровао да може сам да реши проблем.

Проблем је настао и што су острашћени криминалци из „унутрашње контроле АМСС” значајно раширили свој „посао”. Почели су да нападају и рекетирају предузећа и грађане који немају никакве везе са пословима транспорта. Група је од рекета и оријашења по међународним путевима Србије прешла и на транспорт и дистрибуцију наркотика. „Регрутовали” су већи број нових извршилаца. У прибављању нових „кадрова” поменути Станко је био посебно ревносан. За њих је, по плану Милана Николића и његових пајташа, било потребно обезбедити ВИП картице АМСС, које су, по њиховом виђењу, имале снагу службене легитимације овлашћеног лица МУП-а. На својим „дружењима” хвалили су се да иза њих стоји и министар полиције, кога су од милоште звали „кум” као и неки највиши функционери БИА. Kажу да они „гарантују најбезбеднији транспорт наркотика и других „роба”од границе до границе”.

Поред наведеног, полиција је од више извора добила сазнања да Станко и екипа за новац криминалцима обезбеђују податке из информационог система АМСС. Наиме, у евиденцијама АМСС, по више критеријума, налазе се подаци о свим грађанима Србије који су чланови АМСС, који поседују међународну возачку дозволу или су на било који други начин дошли у контакт са АМСС. Ове евиденције су врло детаљне и садрже пуно, за криминалце врло значајних информација. За 300 до 500 евра продавали су криминалцима адресе грађана Србије, њихове личне податке, бројеве телефона, податке о возилима. Шта се све након тога дешавало показаће истрага која следи. Истрагу воде надлежни органи али и неки оштећени грађани.

Бутулија је покушао да све ово спречи, да заштити углед АМСС и радника АМСС који поштено раде свој посао. Бутулије више нема. Да ли ће мафија у АМСС и на друмовима Србије опстати и ојачати његовим убиством?

потпуковник Горан Митровић, Таблоид