Насловна / Став / Колонијална експропријација: Чија су наша тела?
Колонијална експропријација: Чија су наша тела? 1

Колонијална експропријација: Чија су наша тела?

У прошлој колумни (овде) отворио сам питање опасности од колонијалне експропријације наше деце, тачније, од експропријације њиховог васпитања и здравља, у вези с чим се родитељи све мање питају, а све више се пита овдашња власт која послушно следи налоге транснационалних (глобалистичких, колонијалних) структура.

Сада бих рекао коју реч и о колонијалној експропријацији наших тела – што је очигледно део истог обрасца. Реч је о најављеном изгласавању нове верзије Закона о трансплантацији.

Предвиђене новине објаснио је др Миленко Стојковић, члан Kомисије за трансплантацију Владе Србије (овде). „Нови закон подразумева прелазак на претпостављену сагласност донорства. Претпостављена сагласност значи да смо сви сагласни да будемо донори органа. Онај ко не жели да донира органе након смрти мораће да се пријави у општину или у суд и да потпише формулар. Постојаће база података у МУП-у у којој ће уз свачије име стајати податак да ли је одбио да буде донор“.

Дакле, новим законом сваки мушкарац, жена или дете у Србији аутоматски постају извор органа за трансплантацију – ако неко то не жели, мораће да да изјаву у суду и, као такав, да буде регистрован у полицији. Репресивност овако замишљеног закона заиста је фасцинантна.

Наравно да је добровољно донаторство органа нешто што је хумано и друштвено пожељно. Премного људи у Србији чека на пресађивање органа и свака врста помоћи тим људима је добродошла. Не могу да се не дивим новинарки Маријани Милосављевић која је својој оболелој колегиници из редакције дала бубрег.

Али, откуда идеја да се у Србији, уз обавезно вакцинисање, сада уводи и обавезно донирање органа? Реч је о методи прикупљања органа за трансплантацију коју критикују и људи из саме струке.

Сајмон Бремхол, консултант за транспантацију јетре у Болници краљице Елизабете (Нотингем) пише (овде): „Известан број земаља има систем претпостављене сагласности, укључујући и Шпанију, али врло мало њих користи тај систем у пракси. У Шпанији је претпостављена сагласност била на снази десет година пре организационих промена (у едукацији и приступу пацијентима и њиховим породицама – С. А.) без икаквог ефекта на стопе донирања. У САД не постоји закон о претпостављеној сагласности.Шведска је прешла на претпостављену сагласност 1996. године, али и даље има веома ниске стопе донације органа, а покушај увођења претпостављене сагласности у Бразилу и Француској довело је до реакције против донирања органа“.

Заправо, указује Бремхол, „постоји уверење у делу лекарске професије да би увођење претпостављене сагласности могло да нанесе штету односу поверења између лекара који брину о пацијентима на крају живота и њихових породица (анкета чланова Друштва за интензивну негу, 2008)“. И заиста, породица тешко оболелог или повређеног пацијента мора да верује да ће лекар учинити све да спасе живот њиховог најмилијег, а не да се пита да ли лекар на болесника гледа као на могући извор органа за пресађивање.

Такође, упозорава Бремхол, ако за увођење претпостављене сагласности није претходно придобијена јавност тако што је успостављено чврсто поверење у ефикасност, лојалност и хуманост читавог здравственог система, онда „покушај да се уведе систем претпостављеног пристанка може изазвати анти-донаторско расположење, па чак и активну кампању против донаторства међу неким гласним групама“.

Ако у једној Британији, као што видимо, с великим опрезом приступају идеји (и пракси) законски претпостављеног донорства, откуда властима у Србији помисао да ће тако нешто да прође у земљи у којој не само да постоји раширено неповерење у здравствени систем већ у којој је лично министар здравља сумњичен за пословне везе с мафијом и називан „доктор смрт“ (видети више овде)?

Такође, шта значи одушевљена објава министра Лончара да је Србија „једногласно“ примљена у Евротрансплант, да је то „велики успех за Србију“ и да ће тако „наше здравство прво ући у ЕУ“ (овде)?  Евротрансплант нема везе са ЕУ, реч је о организацији која обухвата само осам земаља – Немачку и, практично, сателите (Немачка, Бенелукс, Хрватска, Мађарска, Аустрија и Словенија; видети овде).Министар је, дакле, јавност дезинформисао већ у првом кораку, као што је није обавестио ни какви су тачно услови „размене“ органа и услуга преко Евротрансплнта? Зашто у тој организацији нису и друге велике европске земље – Француска, Шпанија, Италија или Британија и зашто је Евротрансплант, својевремено, напустила Швајцарска (овде)?

Видимо како не само премијер Вучић ургира да се у Србији што пре донесе нови закон о трансплантацији (овде) већ то чини и овдашњи немачки амбасадор Аксел Дитман, хвалећи учлањење Србије у Евротрансплант (овде). „Нажалост, потреба за органима је далеко већа од броја донора, не само у Србији него и у Немачкој“, рекао је том приликом Дитман, а генерални директор Хемофарма Роналд Зелингер, оценио је да ће доношењем предвиђеног Закона о трансплантацији „Србија постати боља и од Немачке“ (овде).

Боља од Немачке? Нашу јавност толико лажу, да је она с правом сумњичава. Ако се то зна, зашто се у области у којој има мало поверења у институције система уводе крајње репресивни закони, попут обавезне вакцинације и, сада, законски претпостављеног донаторства? Наши медији су пуни су извештаја о ценама људских органа на црном тржишту („600.000 евра за здраво срце, 300.000 евра за оба плућна крила, 150.000 евра за јетру, 150.000 евра за оба бубрега, 30.000 евра за кожу, 27.000 евра за две рожњаче, 7.000 евра за кости, 6.000 евра за лигаменте и зглобове“; овде; видети и овде). Но, уместо потпуног обавештења о Евротранспланту и о тачно предвиђеној процедури трансплантације органа, ми се суочавамо с појачањем законске репресије.

Не бих желео да будем схваћен погрешно: противљење законски обавезној вакцинацији не значи аутоматски и придруживање противницима сваке вакцине, као што ни противљење законској одредби о универзалном донаторству не значи и одбијање медицинског значаја трансплантације као средства спасавања живота.

Но, једна ствар је слободан избор, а друга законска присила да се нешто уради. Прво најчешће одликује слободне земље, а друго пре свега колоније.

Србија је номинално слободна земља. Зашто се онда наша власт понаша као колонијални управитељ?

Слободан Антонић, Фонд стратешке културе

Како бисте оценили овај текст?

+Кликните на звезду за оцену!

Актуелно

Вучић у Давосу говори на скупу "Слобода медија у кризним ситуацијама" 11

Вучић у Давосу говори на скупу „Слобода медија у кризним ситуацијама“

Председник Србије Александар Вучић боравиће од 22. до 25. јануара у Давосу, где ће учествовати …

Општина Лебане купује две камиле?! 12

Општина Лебане купује две камиле?!

Одборници Скупштине општине Лебане усвојили су данас план и програм рада Туристичке организације Лебана (ТОЛ) …

6 Коментара

  1. Пошто нема више ни једне установе ни институције којој могу да верујем, све ово ми личи на касапницу, на уносну трговину, високи криминал.

    Поготово што ова власт уопште нема кредибилитет ни за шта.
    Ни свесни нису да су дошли на крилима претходне неуспеле власти, а и уз помоћ стиропора, штрајка глађу,…
    Европа и Америка их уцењују због њихових ранијих и садашњих чињења, они због тога испуњавају њихове жеље на штету Србије и нас.
    -ЕУ затворила границе за избеглице и чува своју државу, а наш премијер прозива Европу што му не саопшти квоту коју да прими.Па их прозива неколико пута и показује колико је он у том погледу агилнији од њих.
    -У нормалним државама, као што су Енглеска, САД, Швајцарска, Немачка…, вакцинација је слободан избор родитења, али у сиротињским државама, као у Румунији, Хрватској; Бугарској, Србији…, је строго обавезна, по цену одузимања деце од родитеља.
    -У нормалним земљама се не учи, почев од обданишта, па надаље, сексуално образовање, док су га код нас оберучке прихватили и то узеше програм од неке хомосексуалне организације, која протура рекламирање хомосексуализма, почев од треће године детета!!!
    Да ли због тога да би показали да смо ми највећи пе..ри?

    Само неука, примитивна, неспособна, корумпирана власт и са превише путера на глави се труди да буде већи католик од папе.
    -Све што се хоће, спроводе уз примену силе и санкција.

    Зато, а и због обичаја да штогод премијер (и гле чуда над чудима, сада и председник државе) обећа, не буде испуњено, не верујем никоме ништа.

    Иначе, две кокошке им не бих поверио на чување, акамоли да им верујем да ће поштено одрадити то отимање органа.
    Кад више нисам власник свога живота, био бих вољан да будем бар власник своје смрти.
    Ако икако може.

  2. Херцег Нови

    Не могу се сложити са Антонићем. Мислим даа је сама идеја трансплатације органа у старту наопака. Прво човијек је жив док је барем једна његова ћелија жива. Не могу се трансплатирати органи који су мртви, они морају бити живи. Зато су доктори измислили нешто што се зове мождана смрт како би себи дали алиби да могу да черече несретника који је још жив. Ради се о класичном убитству. Шта мислите зашто се мртвац држи три дана прије него што се сахрани. Зар је било мало случајева да „мртвац“ оживи. У нашем крају постоје записи да су се људи сахрањивали са звонцем које је било изнад гроба, а крај конопа у гробу како би мртвац ако оживи могао да зове у помоћ. Антонић креће од премисе „све је то добро само није добар начин на који се то уводи.“ Ништа ту није добро, ни вакцине, ни трансплатација.

  3. Брате из Херцег Новог, пре свега, мислим да ниси у потпуности разумео Антонића.. Он је, као и сви слободномислећи људи против репресије и диктатуре Новог светског поретка, која се огледа и у области медицине..фармације и сл. ОНО ШТО ЈЕ МНОГО ОПАСНИЈЕ И ШТО ЈЕ СУШТИНА овог „хуманог“ модела „ПРЕТПОСТАВЉЕНЕ САГЛАСНОСТИ“ за трансплантацију је, што се тиме даје МОТИВ И ПОЗИВ за „ЛОВ НА ЉУДЕ“… али БУКВАЛНО.. (као у филмовима ) јер свако ко се званично не изјасни да нија за то, постаје потенцијални ДОНАТОР, кога ће „ЛОВЦИ НА ГЛАВЕ“ ЛОВИТИ, уз подршку и логистику корумпираних домаћих и страних инстититуција и организација. Предуслов за ово је ДОСТУПНОСТ СВИХ ЗДРАВСТВЕНИХ ПОДАТАКА СВИХ ГРАЂАНА а која се већ годинама перфидно спроводи под маском ОСАВРЕМЕЊАВАЊА БИОМЕТРИЈСКИМ (чипованим) ЗДРАВСТВЕНИМ КЊИЖИЦАМА (као и личним картама). Наводно, за сада су у њима само основни подаци (име, презиме, адреса.. ) а која је онда њихова УНАПРЕЂЕНА сврха у односу на старе, папирнате у којима су могли бити забележени заиста корисни подаци нпр. вакцинације, крвна група, алергије на лекове и препарате, осим ако мотив није НЕЧИЈА зарада и ПОЧЕТАК РАЗВИЈАЊА СОФТВЕРА О ЗДРАВСТВЕНОМ СТАЊУ С В И Х Н А С, као БАНЦИ ОРГАНА са КОМПАТИБИЛНИМ КАРАКТЕРИСТИКА- МА за НЕКОГ ПРИМАОЦА ОРГАНА БИЛО ГДЕ У СВЕТУ !!!!!

  4. Србија је експериментални полигон за најцрњу фашистичку орвеловштину а назови српска власт има само улогу капоа у овом дефакто логору смрти. Не није то претеривање већ трагична стварност.
    Цела наша историја дуготрајног трпљења без побуне им је управо и дала идеју да поред германске освете англосаси и њихови господари банкстери тренирају најцрње методе на Србима са планом да их примене свуда.
    Народ је слуђен и већина више није у стању ни да размишља својом главом а камоли да се брани.
    Црно али било је и црњих времена, треба издржати док се сатанистичка ЕУ не уруши сама од себе а даће ваљда драги Бог, урушиће се као и све зле империје у прошлости.

  5. Постоји стари виц о Србину кога су ухватили неки домороци у Африци.
    Он свезан, ови играју око њега и веселе се.
    Кад је чуо да ће од њега да направе бубањ, као последњу жњљу тражио је да му дају ексер.
    Кад је добио, избоде се он на мало више места, па рече:“Е, ку..ц ћете од мене да направите бубањ“ и пошто је постао за њих неупотребив, пустише га.

    Некад виц, сада стварност.
    И то црна.
    Уз присуство силе.

    Све распродаше и потрошише.
    Још су само остали наши органи.

    Да пристанемо на то насиље?

  6. Док се појави негде у свету нека глупост, зашто наше владе морају одмах да то имплементирају код нас?
    Да ли то Влада нас вреднује као јеедног обичног покусног пацова?

    У нормалним државама таквих закона нема.
    У Америци је некад наш човек почињао бизнис тако што је продао дозу крви.
    Код нас нам то пију за џабе, ударајући лиру по питању хуманости.
    Тако су почели, сад настављају тако што ће нас сецкати ко зна колико ситно.
    Можда и у чварке.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *