Краљ Петар Други Карађорђевић је 1941. године побегао из земље и понео народно злато – један је од најчешће коришћених аргумената у протеклих 75 година против краљевске породице.
Полазећи од тезе, деценијама коришћене у посткомунистичкој историографији, Душан Бабац и Александар Огњевић у књизи “Тајне краљевксог блага” демаскирају овај вишедеценијски мит октиривајући да је судбина злата и краљевских драгоцености била потпуно другачија.
После више година истраживања, аутори су пронашли колико су заправо злата краљ и влада понели током евакуације, каква је била судбина драгоцености скривених у манастиру Острог, каква је била улога Немаца, Италијана, Американаца, Озне и Удбе у разношењу блага, као и шта се догодило са изузетно вредним уметничким делима и светињама у власништву краљевске породице.
– Краљ Петар није украо народно злато и није живео богато у емиграцији. Један грам злата он није разменио! Ову причу су систематски послератних година протурали противници монархије и као мантру, пренели је на своје потомке – рекао је за Вечерње новости Душан Бабац.
Додао је да је Краљевина Југославија дочекала Други светски рат са стабилним резервама и непосредно пре ратних сукоба плански је настојала да сачува новац и злато и склони их на сигурно.
Ипак, током повлачења према Црној Гори морала је да спали велике емисије новчаница, како новац не би дошао у руке окупатора. И то је била јединствена мера у историји монетарне политике једне државе.
Од 204 сандука злата филијале Народне банке у Ужицу, Италијани су у априлу и мају 1941. запленили 179 са 8.393 килограма чистог злата. Од преостлих 25, Немци су у манастиру Острог узели четири, осам је понела влада, пет генералитет, један је украден, а пет је отела Озна после рата – наводи Бабац.
Открива и да су после капитулације Италије, Немци запленили и југословнеско злато које је било код њих. Америчке трупе су га у мају пронашле и одузеле и после Лондонског споразума враћено је Италији, која је вратила Југославији целокупно заплењено злато, на основу Уговора о миру.
Аутори тврде да је Југославији после рата враћено највише злата у односу на друге земље у Европи.
Вечерње новости
Како су комунисти и масони делили злато
Крајем 1944. године Личо Ђели се срео с вођом италијанских комуниста, Стаљиновим другом, Палмиром Тољатијем, тадашњим чланом коалиционе владе Италије. Друг Тољати се залагао за рехабилитацију бившег фашисте. За то је Ђели Тољатију дао 27 тони злата, не обавестивши га о томе да је у Југославији украо 60 тона и да је задржао остатак – 25 тона блага.
По завршетку Другог светског рата Палмиро Тољати је предао «поклон» Лича Ђелија новом владару Југославије Јосипу Брозу Титу. Тако да је био постављен чврст темељ за скок у комунистичко сутра. Стаљин и Тољати су помогли Титу да учврсти власт у својим рукама. А после свађе с Москвом 1948. године Тито је и од САД неповратно добио 30 милијарди долара. Маршал Тито је до краја свог живота обожавао злато уживајући у драгуљима и раскоши.
Италијански масони и југословенско злато
https://rs.sputniknews.com/serbian.ruvr.ru/2013_01_11/Italijanski-masoni-i-jugoslovensko-zlato/
—————————
Oooo titove komunjare! Volite Ruse,a ? E pa oni krive VAS a vi cutite ko picke sto i jeste!!!
Ooooooooooooo titove komunjare!