Корумпирана и криминализована банда на власти обезвређује ЕПС

ИМАМО највећу производњу и извоз струје, као и најбољу наплату, а руководство “Електропривреде Србије” захтева кредит од 50 милијарди динара. ЕПС је изгубио најбољег купца, немачки МЕССЕР. Нови менаџмент се у последњих неколико месеци задужио за 20 милијарди динара, а планира да у 2014. ЕПС произведе чак 25 милијарди киловата енергије мање. Поставља се питање – зашто? Да ли се припрема терен за приватизацију најзначајније српске компаније?

Ово у интервјуу “Новостима” истиче Срђан Кружевић, генерални директор “Електровојводине”.

* Зашто мислите да “Електропривреда Србије” иде ка приватизацији?

– Након доласка вршиоца дужности генералног директора ЕПС Александра Обрадовића, добили смо налог да вредност капитала обезвредимо за 18,63 одсто. То значи да је вредност “Електровојводине” умањена за 14 милијарди динара. На тај начин смо директно повољнији за потенцијалне купце. Од када је ЕПС променио првог човека, пре седам месеци, задужио се 20 милијарди динара, а сада траже још 50 милијарди. Само обрада овог кредита коштала би нас шест милиона евра! Поред тога, пре петнаестак дана на рачуну ЕПС-а било је 14,1 милијарду динара, па нам је кредит потпуно непотребан. Зашто генерални предвиђа да ће ЕПС следеће године производити 25 милијарди киловата струје мање него ове године. Да ли то неко размишља да отера све купце? Волео бих да неко од политичара који има утицај, изађе јавно и каже да је добро то што ради Обрадовић.

* Ако ЕПС, како тврдите, није потребно ново задуживање, како мислите да компанија може да подмири све трошкове, уз велике минусе?

– Према извештају руководства ЕПС, неоходна средства на годишњем нивоу за фирму су 237 милијарди динара, од чега на остале расходе одлази 57,5 милијарди. Предлогом годишњег пословног плана предвиђало се издвајање 30 милијарди за нови софтвер и 500 милиона за промену логоа, али тај план је Министарство енергетике одбило. Због нетранспарентности финансија у ЕПС-у сада је потпуна енигма шта подразумевају остали трошкови. ЕПС-у се дугује 120 милијарди динара. Зашто се руководство не бави наплатом дугова и зашто од владе не тражи да дуговања фирми у реструктурирању прогласи јавним дугом? Одговорно руководство када има проблем, преузима одговорност и тражи решање, а не размишља о задуживању.

УЧИМО НА ГРЕШКАМА * ЗАШТО мислите да би приватизација ЕПС имала тешке последице за раднике, али и привреду Србије? 

* Отворено сте против најављене реорганизације ЕПС. Зашто?

– Нисам само ја против. Против су руководства свих привредних друштава и сви синдикати. Ја само јавно говорим. По систему који је сада предвиђен, свих пет дистрибуција ће се свести буквално на погоне, а све одлуке ће се доносити у Балканској 13. Према проценама агенције која ЕПС саветује, то ће значити отпуштање 20 одсто радника. Тако, отказ чека 4.000 запослених на нивоу ЕПС-а. Када ми постанемо услужна фирма, сва мала и средња предузећа која нас снадбевају ће аутоматски пропасти, јер ће се све увозити. Тако ће, на пример, Ниш изгубити неколико стотина фирми. Сваки од градова у којима су седишта дистрибуција остаће без око 500 милиона динара прихода од пореза.

* “Електровојводина” има највећу стопу наплате струје. Колико новца сада иде ка ЕПС, а колико остаје вама?

– Ми смо прошлу годину завршили са 103 милиона динара у плусу, а цео ЕПС има годишњи минус од 23 милијарде динара. Све дистрибуције шаљу “Електропривреди Србије” 80 одсто својих средстава. Имамо наплату 97 одсто. Од пет милијарди динара, колико месечно зарадимо, ЕПС дајемо три и по до четири милијарде. Од пет дистрибуција месечно ЕПС добија 20 милијарди динара. Питање је, где су паре?

 

Новости – Србија данас