Концерн Фармаком из Шапца данас дугује укупно 550 милиона евра, што је повећање за чак 100 милиона евра у односу на средину прошле године. На одговор још увек чека питање: ко је овом концерну одобравао кредите упркос томе што су му рачуни у дугорочној блокади? Коме се финансијски исплатило да уништи бројне домаће и стране банке које ће у најбољем случају извући тек трећину својих потраживања?
ТАБЛОИД је у броју 296 из октобра 2013. писао следеће: Фармаком из Шапца, у власништву Мирослава Богићевића дужник 50,3 милијарде динара, или 442 милиона евра, па смо се питали: ко ће платити овај цех и шта ће бити са рудницима и топионицом и да ли ће Демократска странка, или неко од њених кадрова, бити подвргнут одговорности, или ће коалиција СНС и СПС, и овај промашај ДС прихватити на рачун буџета Републике Србије, као колетарну штету.
Данас је свих 11 предузећа која чине Концерн Фармаком из Шапца блокирано за више од 21 милијарде динара, или 181,2 милиона евра, па се заиста питамо има ли у земљи Србији правне државе, и да ли ће ико одговарати за арчење новца државних банака у овом такозваном концерну, посебно због стечаја Привредне банке, који је изазвао овај концерн узевши кредите од укупно 53 милиона евра у року од само три месеца.
Фармаком Концерн доо из Шапца чини у Србији још десет привредних друштава, са укупно 3.096 запослених, и то: Концерн Фармаком из Шапца (358 запослених), Млекара из Шапца (496), Рудник Сува Руда из Рашке (11), Рудник Леце из Медвеђе(347), Рудник и топионица у Зајачи, АД Лозница из Лознице (424), Ливница из Пожеге у власништву Концерна 68,66 одсто (144), ПИК Дебрц, АД Дебрц, у власништву Концерна 88,85 одсто (135), Индустријски комбинат из Гуче (472), Фабрика акумулатора из Сомбора (584), М.Б. Реталл гроуп из Шапца (110), Зорка Стандард из Шапца (15).
У иностранству овај концерн има још пет повезаних привредних друштава, и то: Фармаком М.Б. из Брчког, основан 2009. године, Фармаком М.Б. из Зајаче, ДОО ел. Скопље основан 2006, Фармаком М.Б. Еуропа, СРЛ из Милана, основан 2009, Фармаком М.Б. из Москве, основан 2011, Фармаком М.Б. ГМБХ из Минхена, основан 2011.
Фармаком укупно у концерну запошљава 3.096 радника. У скоро свим зависним друштвима исказује пословање са губитком и на почетку ове године исказао је укупно дуговање банкама, добављачима, држави и запосленим радницима од 64 милијарде динара, или више од 550 милиона евра. То је привредни субјект са највећим дуговањем у Републици Србији.
Власник Концерна Фармаком, Шабац је Милосав Богићевић, ЈМБГ: 0510953772017, који предузеће оснива 15. јуна 1997. године.
Чињеница да се овај Концерн бави прерадом млека и производњом млечних производа, класичном обрадом земљишта, производњом акумулатора, рударском производњом, ливарством, издавањем дневних новина, говори да нешто није у реду у систему овог привредног субјекта, који се некад називао пословним системом.
Овај, од Демократске странке сазван систем, био је опредељен да повуче српско рударство. Баш у то време странка му је доделила и медијску функцију да из блата извади дневни лист Политику, односно Политика новине и магазини из Београда, а после дугогодишњег поклона овог дневног листа компанији Боде Хомбаха и неуспелог „брака” са аустријско-немачким холдингом.
Али, зашто Фармаком концерн у свом консолидованом билансу и датим напоменама уз тај биланс не обухвата зависно друштво Политика Новине и магазини није нам јасно. У регистру Агенције за привредне регистре на том друштву пише да је са 50 одсто капитала власник Еаст Медиа Гроуп из Москве, иза које би требало да стоји неко од повезаних друштава Фармакома.
Политика новине и магазини у 2013. години са 318 запослених исказала је на 1,69 милијарди динара укупних пословних прихода, нето добит од 9,1 милион динара., док је претходне 2012. године на истом износу укупних прихода исказао губитак од 270 милиона динара.
Оно што највише забрињава у анализи пословања овог Концерна је исказана књиговодствена вредност залиха од 26,5 милијарде динара, или више од 233 милиона евра. Залихе у рударству представљају финансијски нерешив проблем, јер се морају финансирати скупим кредитима. Само у односу на претходну 2011. годину вредност залиха у овом Концерну повећана је за 8,2 милијарди динара, или за више од 72 милиона евра.
Рудник олова „Сува руда” из Рашке купио је 11. децембра 2007. године Концерн Фармаком на лицитацији, на којој је продавана стечајна маса тог рудника за 587.317.504 динара. Приликом посете Богићевића општини Рашка 11. октобра 2012. године, годину дана након куповине рудника, који ни тада није активиран, изјавио је, а пренела Телевизија Рашка и Телевизија Б92, да ће инвестирати у овај рудник 30 милиона евра, и да ће посао добити 500 људи. Овај концерн, рекао је, том приликом, Богићевић, заинтересован је, поред рударства, да у општини Рашка инвестира и у области туризма, пољопривреде и сточарства.
На ову телевизијску емисију Б92 јавило се девет коментара. Један од њих је написао: „…А што свим извођачима радова није платио по неколико месеци. То нема везе”, док други каже: „…Рудник, уз сточарство и пољопривреду, туризам, то може да смисли само неко из ДС ко нема везе са послом. Ово је онај концерн који је парама Агробанке купио Политику, а сад и рудник…”.
Рудник „Сува руда” никад није прорадио, већ трећу годину запошљава само 11 радника, који обављају помоћне и споредне послове у руднику и око рудника, јер су укупни пословни приходи у 2012. години само 24 милиона динара. Оно што забрињава код овог рудника је чињеница да је након куповине рудника у стечају, Концерн извршио нову процену његове вредности и 2012. године је увећао за 9,3 милијарде динара, или за око 85 милиона евра, иако ни тада рудник није радио. Вероватно је данашња вредност увећана на скоро 90 милиона евра, да би МБ Фармаком ставио хипотеку на ту вредност и те новце потрошио тамо где је утрошио свих 550 милиона евра.
Укупне обавезе Концерна су 64 милијарде динара, или 550 милиона евра, од чега дугорочни кредити 10,7 милијарди динара, 39 милијарди динара обавезе по краткорочним кредитима и 21,4 милијарде обавезе према добављачима, јавним предузећима, држави и запосленима.
Обавезе по ПДВ и приходима државним јавним предузећима су веће од две милијарде динара. Само шест Богићевићевих фирми, према списку пореских дужника из ове године, дугују за порезе и доприносе 1,7 милијарди динара и то (у динарима): Комбинат Гуча (515.231.012), Рудник Зајача (377.310.348), Рудник Леце (269.618.066), Млекара Шабац (240.058.461), Акумулатори Сомбор (225.097.656) и Концерн Фармаком (73.720.516).
Данас концерн планира да обмане повериоце, тако што ће Привредном суду у Ваљеву поднети унапред припремљен план реорганизације, којим ће повериоцима понудити рок отплате од 15 година, за обавезе према банкама, и осам година за обавезе према добављачима. У том периоду повериоцима неће се обрачунавати камате, а како је познато да је годишња инфлација у Србији између 6 и 13 одсто, то произлази да ће повериоци банке изгубити две трећине данашњег реалног потраживања, а добављачи једну половину,. То је модел прихваћеног плана реорганизације у Привредном суду у Ваљеву и за Интеркоп из Шапца.
Само матично друштво Фармаком има укупне обавезе више од 29 милијарди динара, што је огромно у односу на укупне обавезе по консолидованом билансу од 64 милијарде динара.
По основу дугорочних кредита банке потражују 13,7 милијарди динара, или више од 120 милиона евра. Прва међу њима је Комерцијална банка, АД из Београда са потраживањем од 50 милиона евра, следе Фонд за развој Републике Сребије са 7,5 милиона евра и Цредy банка са милијарду и 67 милиона динара, док Московска банка, АД из Београд потражује милион евра. Од иностраних банака ИФЦ потражује 70 милиона евра и Амстердам траде банк 25 милиона евра.
По основу краткорочних кредита овај концерн дугује 39 милијарди динара, а међу највећим даваоцима кредита су Банка Поштанска штедионица, Српска банка, АИК банка, Банка Интеса и НЛБ банка.
Оно што посебно забрињава су обавезе по датим гаранцијама које су достигле 42,4 милијарде динара, од чега гаранције за повезана предузећа 32,3 милијарде динара и гаранције дате за друга неповезана предузећа 10,1 милијарду динара. С друге стране дате су хипотеке на 33 непокретности и појединачну опрему.
У Словенији је пред парламентарним одбором сведочио Рине Кондеж, директор ланца трговина „Меркур”, доведен директно из затворске ћелије, где је на издржавању петогодишње затворске казне. Да иронија буде већа, он је крајем 2007. године проглашен најбољим словеначким менаџером. Ухапшен је због противправног стицања материјалне користи и фалсификовања пословне документације приликом менаџерског преузимања. Он је том приликом изјавио: „…То је било време коњуктуре и великог оптимизма, када су банке имале неограничен приступ страним изворима финансирања и доста новца … За пропаст су криве банке…”.
Ако Словенци могу да образују парламентарни одбор, можемо и ми. Тада би се утврдило ко је све, и на основу које документације, одобравао Концерну Фармаком и Богићевићу кредите, за које намене, и оно што је посебно интересантно, где су истог дана или ујутру, отишли толики милиони евра. Упропастити три рудника, једну топионицу, најпознатију млекару, две ливнице, фабрику акумулатора и још шта све не, а сви су имали тржиште, обавезује Скупштине Републике Србије да то и истражи. Тиме би се открило и ко стоји иза одлука банака, биле оне наше или туђе, да се одобравају милионске суме кредита компанији која их одмах трансферише на непознате рачуне.
А1:
У последњих пет године имовина, обавезе и пословни приход Концерна Фармаком били су следећи (у милионима динара):
Пословна имовина Капитал Учешће капитала Обавезе Пословни приход
2008. 17.964 3.464 19,28 % 14.500 14.001
2009. 22.110 4.424 20,00 % 17.686 16.740
2010. 31.250 5.813 18,60 % 25.437 20.084
2011. 40.107 6.761 16.86 % 33.346 43.009
2012. 70.302 19.968 20,40 % 50.334 54.783
2013 76.325 12.395 16,24 % 63.929 23.045
Из изнетог јасно се показује да Концерн Фармаком из Шапца на крају 2013. године сопственим средствима покрива само 16,24 одсто укупно ангажоване пословне имовине, док су обавезе по кредитима и према добављачима, држави и јавним предузећима достигле, читавих 83,76 одсто вредности те имовине.
А 2.
Текући рачуни Фармакомових друштава на дан 11. маја 2014. године блокирани су за 181,2милиона евра, и то:
друштво износ блокаде у дин. број дана
Концерн Фармаком, доо, Шабац 8.923.263.743 391
Фабрика акумулатора, Сомбор 4.171.963.102 389
Млекара, Шабац 3.530.907.989 390
Индустријски комбинат Гуча 1.132.391.281 389
Рудник и топионицаЗајача 1.001.350.322 389
Ретаил груп, доо, Шабац 800.845.385 73
Рудник Леце, Медвеђа 794.430.400 403
ПИК 7. Јули, Дебрц 429.877.820 348
Рудник Сува руда, Рашка 160.740.619 66
Зорка-Стандард, доо, Шабац 93.047.977 362
Ливница, Пожега 21.738.641 117
У к у п н о д ин а р а 21.060.557.279
или евра (курс 116,2268) 181.202.246
Милан Маленовић
Таблоид
