РАЧУНИ за уплату пореза на имовину, који последњих недеља стижу у поштанске сандучиће, шокирали су многе Београђане. Висина овог намета у директној је надлежности Града Београда, баш као и расподела прикупљених средстава између градских и општинских власти. Ове године на територији престонице очекује се приход од 15,81 милијарде динара.
Колико од прикупљеног пореза у Београду одлази граду, а колико остаје општини, одлучује Градско веће, а верификује Скупштина града. Посебно је занимљиво да се процентуални односи веома разликују од једне до друге јединице локалне управе.
По предлогу ребаланса буџета за 2015. годину, у најбољем положају су приградске општине Сопот, Младеновац, Лазаревац и Барајево којима ће остати сав новац од пореза на имовину. Доброј заради могу да се надају и у Обреновцу (75 одсто), Гроцкој (71 одсто) и Сурчину (49 одсто), док ће у другим деловима престонице највећи део пореског колача отићи на рачун града Београда.
Приликом расподеле новца Старом граду и Новом Београду ће припасти тек шест одсто, Савском венцу седам, а Врачару десет процената.
– Оваква подела новца од пореза на имовину потврђује моју ранију тезу да је реч о неправедној одлуци градских власти – за “Новости” прича Душан Динчић, председник општине Савски венац.
– Слажемо се да део новца из богатијих општина иде у градску касу, а потом ка сиромашнијим локалним јединицама. Али, са оваквим процентима највише су оштећени они грађани који највише издвајају за тај порез. Требало би утврдити неки фиксни део.
Динчић је скренуо пажњу и на то да су многи квартови Савског венца при обрачуну пореза евидентирани као екстразона, иако они то због квалитета живота нису.
– Делови Сењака, Дедиња и Топчидерског брда уопште немају канализацију. Комуналне услуге чишћења су очајне. Зими, један број улица спада у пету зону приоритета, па се слабо одржавају и ретко чисте од снега – објашњава Динчић.
И председник општине Стари град Дејан Ковачевић се пожалио на расподелу средстава од пореза на имовину.
– Наши грађани из својих кућних буџета дају велике своте новца плаћајући порез, а њима се то кроз инфраструктуру мало враћа – прича Ковачевић. – Коловози, тротоари и фасаде су оштећени. Ми као општина, са овим средствима која добијамо од града, не можемо те радове да финансирамо.
Ковачевић је указао на то да централне градске општине имају и друге изворе прихода, те на основу тога могу да функционишу.
М. Т. КОВАЧЕВИЋ, Новости
