Нова „пирамида“ у најави – колапс пензионог фонда и нова пирамидална превара

„тек јој је годину и по дана, а већ размишља о пензији“ – почетак рекламног текста у новинама

Београд, 10 новембар 2015 – генерални директор „Ђенерали“ осигурања, Андреа Симонћели изјавио је да је сасвим сигурно да данашња деца у Србији неће имати пензију.

Страни директор приватног пензионог фонда је на конференцији за новинаре изјавио да је стање државних фондова неодрживо за исплату. Симонћели је нагласио да су основни пензиони фондови у скоро свим земљама света такви да не гарантују исплату пензије садашњим генерацијама – што је чињенично стање.

Спасносно „решење“ пензија као државне пирамидалне преваре, Симонћели види у новој „пирамиди“- овога пута у режији приватних компанија. Директор „Ђенерали пирамиде“ је глупом и затуцаном народу поручио да не иду на летовање, зимовање и да не пију кафу – већ да те паре дају његовој приватној фирми.

Анонимни су већ упозорили да је глобални пензиони систем замишљен по узору на класичну пирамидалну превару (Ponzi sheme). Спасоносно „решење“ које предлаже директор Симонћели је буквално иста „пирамида“, али овога пута у приватној режији.

Приватни пензиони фондови су превара по истом шаблону као основни (државни) фондови. Једина разлика је у томе што нису обавезни, па се у продају магле треба уложити додатни напор. Њихова пропаганда се базира на улагању у државне обвезнице и хартије од вредности, које наводно доносе од 110% до 300% зараде. Маркетинг одрађују мејнстрим медији нарученим, добро плаћеним текстовима типа „беба стара годину и по дана већ уплаћује приватну пензију“.

Свеједно ради ли се о обавезном (државном) или приватном пензионом фонду, систем на који функционишу је потпуно исти. Као и свака друга „пирамида“, исплате пензија су могуће све док је количина уплате већа од суме новца који се исплаћује.

Државни пензиони систем први је у употребу увео Немачки канцелар Бизмарк почетком 1880-их година. Тада постављена старосна граница од 65 година за одлазак у пензију било је просечно трајање животног века у то време. Пензије од самог почетка нису биле осмишљене да се исплаћују, већ као изговор да се радници редовно „рекетирају“ од сваке плате.

Основни предуслови за функционисање пензионог система су раст привреде и минимална квота од 2:2,1 прираштаја. САД, државе Европе (укључујући и Србију) немају природни прираштај довољан да број нових уплатилаца у пензионе фондове буде већи од оних којима се исплаћује.

Просечни наталитет од 1,38 недовољан је за функционисање пензионе „пирамиде“, на који депресивно делује рецесија и све мањи број нових радника који уплаћују. Продужење просечне дужине живота аутоматски је са собом повукло и подизање старосне границе за одлазак у пензију.

Светска економска криза од 2008 која прелази у депресију додатно је ударила и на државне пензионе фондове. Пензиона „пирамида“ близу је свог колапса, а приватни фондови само су покушај куповине времена.

Државне обвезнице и хартије од вредности које доносе 300% зараде реалне су колико и

беба стара годину и по дана која већ размишља о пензији

Инфо Анонимни

Референце:
http://anon.in.rs/?p=3992
http://www.b92.net/biz/vesti/tema.php?id=135
http://www.vaseljenska.com/ekonomija/privatni-fondovi-bebe-uplacuju-za-penziju/
http://mentalfloss.com/article/31014/why-retirement-age-65
http://zivotnoosiguranje1.blogspot.rs/2011/10/blog-post.html