Хидроелектранама у власништву ЕПС-а и оним повезаним са Николом Петровићем исплаћено је преко 21 милион евра, више од половине укупног новца који грађани дају за струју добијену из малих хидроелектрана. Протести грађана против изградње оваквих електрана показују да јавни интерес често остаје заклоњен интересом инвеститора.
Негде на пола пута од Биљановца до Јошаничке Бање, у једној од кућа раштрканих на узбрдици покрај пута, живи Драган Тодоровић са супругом и ћерком. У овом селу надомак Копаоника није остало много становника, људи одлазе.
„Нисмо ми против градње, али да раде на местима где не праве сметње људима. Деси се да затворе воду ноћу како би им боље радиле централе и нема воде да тече низ реку”, објашњава Драган у разговору са новинарима.
Мале хидроелектране у овом крају, због буке коју праве и утицаја на животну средину, знају углавном по злу, а на тих десетак километара између Биљановца и Јошаничке Бање има их четири: три изграђене и једна у изградњи.
Суочена са захтевима Енергетске заједнице да повећа удео електричне енергије добијене из обновљивих извора, власт годинама подстиче приватнике да инвестирају у њих, укључујући и бизнис малих хидорелектрана. Међутим, према упоредној анализи података Републичког завода за статистику и ЕПС Снабдевања од малих хидроелектрана је у 2016. години откупљено свега око пола процента укупно произведене струје.
Инвеститори који су изградили мале хидроелектране и за њих од Министарства енергетике добили статус повлашћеног произвођача електричне енергије, профитирају тако што им држава откупљује струју коју произведу, по унапред одређеним, вишим ценама. Новац којим држава врши откуп долази од грађана Србије, којима су због тога посебном накнадом увећани рачуни за струју.
Инвеститорима малих хидорелектрана у периоду од 2013. до 2016. године за произведену струју исплаћено је више од пет милијарди динара, односно, више од 41,6 милиона евра. Од тога, нешто мање од 14 милиона евра је отишло у руке саме државе, односно Дринско-Лимских електрана, које су у власништву Електропривреде Србије (ЕПС). Више од 7,2 милиона евра је исплаћено фирмама повезаним са Николом Петровићем, кумом председника Србије Александра Вучића, као и његовим пословним партнерима.
Упоредо са градњом електрана на рекама широм Србије и растом профита инвеститора, често повезаних са влашћу и политиком, јачали су и протести грађана против њих.
У Јошаничкој Бањи, захваљујући иницијативи неколико мештана, Завод за заштиту природе установио је да су неке од хидроелектрана угрозиле околну природу. Бунили су се и мештани у Прибоју и Темској, селу крај Пирота.
Јавни или приватни интерес?
Државни интерес Србије у изградњи обновљивих извора енергије се огледа у обавези према Енергетској заједници да до 2020. године из обновљивих извора производи 27% електричне енергије. Јасан је био и мотив инвеститора – ЦИНС је још 2015. године писао како је интересовање за градњу малих хидроелектрана велико јер њихови власници током 12 година од пуштања електране у рад имају гаранцију државе да ће од њих струју куповати по вишим ценама.
Подстицајну откупну цену за произведену струју утврђује држава, а одређује се у зависности од врсте и снаге електране, као и максималног ефективног времена њеног рада.
У периоду од 2013, откад је овај начин субвенционисања у употреби, па до краја 2016, око половине од исплаћених нешто више од 41,6 милиона евра власницима малих хидроелектрана је отишло држави и фирмама повезаним са кумом Александра Вучића, Николом Петровићем, те његовим пословним партнерима, Драганом Клисуром, Ненадом Михајловићем и Ненадом Ковачем.
Према подацима ЕПС Снабдевања, фирме у оквиру ЕПС-а која објављује извештаје о откупу струје, Дринско-Лимским електранама је у овом периоду исплаћено скоро 14 милиона евра – за хидроелектране Овчар Бања, Међувршје и Радаљска Бања.
У писаном одговору ЕПС-а стоји да су ове мале хидроелектране статус повлашћених произвођача добиле у складу са Законом о енергетици и уредбама Владе Републике Србије које регулишу област обновљивих извора енергије. Они наводе и да им приходи зависе од количине произведене енергије и подстицајне цене:
„Наведене три хидроелектране ЈП ЕПС нису ни на који начин у повољнијем положају у односу на све остале мале хидроелектране у приватном власништву са статусом повлашћеног произвођача.”
Ецо Енерго Гроуп је власник седам малих хидроелектрана које имају статус повлашћеног произвођача и све се налазе у Општини Црна Трава, на југоистоку земље. Овој фирми, чији је директор данас Никола Петровић, је у ових четири године исплаћено више од пет и по милиона евра.
Власници Ецо Енерго Гроуп-а су Драган Клисура и – преко својих других фирми – Никола Петровић, Ненад Ковач и у мањем проценту Вера Ристић. До 15. јуна прошле године је међу власницима био и Ненад Михајловић.
Ецо Енерго Гроуп, њени власници и сам Петровић су такође власници мале хидроелектране Јабуковик у општини Црна Трава, која је од грађана Србије у овом периоду добила скоро 1,1 милион евра.
Хидроелектрана Жупањ је као повлашћени произвођач добила готово 600 хиљада евра. Њен власник је компанија Ецо глотец у којој Никола Петровић од октобра 2017, преко фирме Еко Власина, има 10 посто власништва, колико имају и Драган Клисура и Ненад Ковач. Осталих 70 посто удела припада швајцарској фирми Глотец Интернатионал.
На тај начин су фирме у којима Петровић и његови партнери имају искључиво или већинско власништво, укупно располагале са преко 6,6 милиона евра, а ако се на то дода и Жупањ, односно Ецо Глотец у којем су мањински власници – са више од 7,2 милиона евра.
Новинари ЦИНС-а су тражили интервју са представницима фирме Ецо Енерго Гроуп, али га нису добили до објављивања овог истраживања. Никола Петровић је, након што му се новинарка ЦИНС-а представила, спустио слушалицу. Није одговарао ни на СМС поруке.
Новинари су позвали и фирму Ецо Глотец. Пре него што је спустила слушалицу, особа која се јавила се представила се као радница фирме Ецо Енерго и рекла да су обе фирме на том броју, али да директор Ецо Глотеца није доступан за разговор, а да она није овлашћена да даје информације новинарима.
Петровић је од септембра 2012. године до краја 2016. године био директор Електромрежа Србије (ЕМС), државног предузећа које се налази у склопу енергетског система Србије. У том периоду је званично изашао из фирме Ецо Енерго Гроуп, у којој је пре тога био власник, а вратио се као власник и директор недуго након одласка из ЕМС-а.
Клисура је власник фирме Хидро-Тан која се бави изградњом малих хидроелектрана и Петровићев пословни партнер. Ненад Ковач је дошао у жижу јавности након увођења система наплате у градском превозу, Бус плус а чије власништво је повезивано са њим.
Ненад Михајловић је такође један од Петровићевих партнера и некадашњи директор угашених новина Правда, у којима је био један од власника. Савет за борбу против корупције је Правду у Извештају о притисцима и контроли медија у Србији још 2011. на основу власништва повезао са Српском напредном странком (СНС).
Вера Ристић је мајка Јелене Ђоковић, супруге српског тенисера Новака Ђоковића, која се годинама бави пројектима из области обновљивих извора енергије.
Осим наведених, међу онима који се издвајају по приходу од продаје струје из малих хидроелектрана је и фирма W&W Енергy из Крагујевца са нешто мање од 3 милиона евра. Власник ове фирме је Бојан Миловановић.
Миловановић каже да се у послу са малим хидроелектранама уложени новац враћа за осам до 12 година: „Али све зависи од локације (…) после тога ви сте на слободном тржишту.“
Миловановић додаје да извештаји Завода за заштиту природе о нарушавању екосистема нису релевантни и стручни јер нису засновани на узимању узорака, као и да проблеме на појединим хидроелектранама не треба генерализовати на цео сектор хидроелектрана.
Струја која се произведе у малим хидроелектранама представља мали удео у целокупној производњи струје у Србији. Тако је, према подацима Републичког завода за статистику, 2016. године произведено око 39 хиљада гигавата струје док је према подацима ЕПС Снабдевања од малих хидроелектрана откупљено нешто мање од 200 гигавата, односно око 0,49% укупне производње.
Програмски директор РЕС Фондације, Јасминка Оливерић Yоунг, објашњава да је суштина такозваних фид ин подстицајних тарифа била да се примаме инвеститори, али Европска комисија од 2015. године препоручује да се са фид ин тарифа пређе на тендере јер се те тарифе косе са суштином државне помоћи. Енергетска заједница исто препоручује и Србији, али то не би важило за произвођаче који су већ склопили уговор са државом.
Власник електране и председник месне заједнице
При изградњи малих хидроелектрана на Јошаничкој реци, радници су дозерима, машинама сличним багерима, чупали и ломили вегетацију око реке и тиме практично отежали њено обнављање и посредно угрозили стабилност обала. Местимично изливање бетона као и уље и остали деривати нафте који су расути по тлу могу довести до угинућа фауне водоземаца. Због радова, замућеност вода негативно је утицала на млађ и икру поточне пастрмке.
Све ово је констатовао Завод за заштиту природе Србије 2014. године приликом надзора над делом Јошаничке реке, на територији општине Рашка.
„Мишљења смо да предузете активности и стање природе на посматраном делу водотока указују на самовољу појединих инвеститора, озбиљно угрожавање речног корита, елемената алувијалне равни и хидролошког режима”, наводи се у Извештају који је потписао директор Завода, Александар Драгишић.
На ово су указивали и Александар Драшковић и Јелена Дрманац, некадашњи чланови Одбора за заштиту и развој Јошаничке Бање, на чији позив је Завод и извршио контролу. Одбор је настао у септембру 2013. године, када су мештани Бање почели да се жале да због хидроелектране нема воде у реци и да рибњаци не могу да им опстану.
Хидроелектране се у овом крају надовезују једна на другу. Тако се река прво цевима спроводи до машинске куће хидроелектране где се производи струја, затим се одатле испушта, а онда после неколико десетина метара, спроводи у нове цеви друге електране.
„Ми имамо буквално мрежу цеви и реке на кашичицу”, каже Јелена Дрманац.
Александар Драшковић објашњава да проблеми са малим хидроелектранама настају тек кад крене градња и када се оне пусте у рад, у ситуацијама када оно што се дешава на терену одступа од онога што је предвиђено документима.
Након изласка на терен, Завод за заштиту природе саставио је Извештај о утицају малих хидроелектрана на подручју Јошаничке реке и послао га Министарству енергетике, Министарству рударства, Републичкој дирекцији за воде, Јавном предузећу Национални парк Копаоник и Општини Рашка.
Бојан Миловановић, директор Националног парка Копаоник, није одговорио на конкретна питања која су му послали новинари, али је у одговору, поред критика на рачун запослених Завода, навео да Национални парк није био надлежан за већину малих хидроелектрана из Извештаја. Објаснио је да у случајевима када јесу надлежни, могу да обавесте Републичког инспектора, али није навео да ли су то и радили.
Из Републичке дирекције за воде нису одговорили на питање о Извештају Завода, али су навели да су поступали по представкама Одбора и да приликом инспекцијских надзора нису утврдили кршење биолошког минимума. Биолошки минимум је минимална количина воде која мора да остане у реци.
Новинари нису добили информације о томе да ли су остали органи поступали на основу Извештаја. Одбор за заштиту и развој Јошаничке Бање расформиран је недуго након што га је Завод написао.
Јелена Дрманац објашњава да су одборници месне заједнице закључили да је то тело сувише далеко отишло и оптуживали их да они у ствари праве проблем: „Говорили су да ми нисмо за напредак, да нисмо за то да дођу инвеститори”.
Председник месне заједнице је у том тренутку био Милинко Милојевић – и сам власник једне од хидроелектрана. Његова фирма Мечкари, власник је електране Клупци, једне од укупно 15 малих хидроелектрана са подручја Општине Рашка, која је као повлашћени произвођач у периоду 2013-2016 добила више од 61 хиљаде евра.
Милојевић није желео да говори о овој теми.
Немој њега, он је кум
Подаци из пословних регистара показују да је део електрана у Рашкој у власништву садашњих или бивших функционера и људи повезаних са њима, негде већинском, а негде и мањинском, као у случају Жупањ у коме по 10% власништва имају Петровић, Клисура и Ковач.
Фирма Енерго Рас је власник хидроелектрана Белци и Кашићи, а њен директор је Владан Карамарковић, помоћник у Министарству енергетике од јуна 2005. до априла 2010. године. Енерго Рас је у 2014, 2015. и 2016. години као повлашћени произвођач добио нешто више од милион и по евра.
Хидроелектрана Белци је једна од оних које се спомињу у Извештају Завода али Карамарковић каже да ти наводи нису тачни и да онај ко га је писао нема ни „елементарног знања”. Како каже, за све што је прављено у вези ове хидроелектране добијена је сагласност консултаната немачке развојне банке КфW, а да реке заправо највише загађује становништво.
Према Карамарковићевим речима, то што је био помоћник министра му није помогло да лакше добије дозволе, али ипак додаје: “Позитивна ствар је када имате информацију. Када знате шта се планира у будућности да се ради онда гледате и сагледавате, чекате да се створе такви услови и онда сагласно закону приступате“.
Такође наводи да је у посао ушао јер не може да буде на губитку: „Ако вам електрана не ради, банка ће вам узети. Нисте дали никакав залог осим оног дела који сте уложили.“ Додаје да су све електране направљене на основу кредита и да је због камата од седам одсто цео посао исплатив само ако има кише, те да је за повраћај уложеног потребно 12 година.
Према документима до којих су дошли новинари, Горан Перчевић, некадашњи функционер Социјалистичке партије Србије, садашњи генерални директор фирме Интеркомерц, која је планирала да гради четири хидроелектране у Рашкој. Две од њих имају статус повлашћених произвођача – Вележ и Шутановина. Све четири су у власништву фирме Универс која је повезана са Перчевићевим некадашњим пословним партнерима, Бојаном Јаковљевићем и Првославом Антонијевићем.
Јаковљевић је био народни посланик владајућег СНС-а од фебруара 2013. до априла идуће године , а данас је директор Скијалишта Копаоник. Из власништва Универса изашао је у октобру 2016. Антонијевић је био повереник СНС-а у Лепосавићу, на северу Косова.
Универсу је за струју произведену у Вележу и Шутановини исплаћено преко 850 хиљада евра за период од 2013. до 2016. године.
Антонијевић каже да његова хидроелектрана Вележ, која се такође нашла у Извештају Завода из 2014. године, не нарушава екосистем и да у реци још увек има риба.
Он наводи и да су мале хидроелектране јако корисне за систем снабдевања електричном енергијом: „То је Владин програм (…) према стандардима ЕУ.(…) Ко се мало разуме у то зна да је то стабилност енергетског система на комплетном подручју.”
Александар Драшковић из Јошаничке Бање каже: „Ово више није проблем екологије, ово је сад проблем функционисања државе. Цео апарат је заустављен јер неко каже немој да се качиш са њима, то је кум од овога. Ја сам хтео Вучићевог шефа кабинета да замолим да пита Вучића да ли зна да има толико кумова у Јошаничкој Бањи јер где год се окренеш кажу ’немој њега, он је кум’. Е то је страшно”.
Чувари река
Број оних који ће зарађивати од струје произведене из обновљивих извора се из године у годину повећава. Током 2017. Министарство енергетике је одобрило статус повлашћених или привремено повлашћених произвођача за 30 малих хидроелектрана, скоро дупло више него 2016. године. Сада их укупно има 102.
Истовремено, грађани широм Србије су протестовали.
У селу Темска, десетак минута вожње од Пирота, на једном од напуштених локала, крупним, црвеним словима написано је „Темска брани реку!“. Слични графити се могу видети и у центру Пирота. Ту су да подсећају на протесте одржане у јулу 2017, када су се мештани побунили против тога да се локална Топлодолска река преведе у акумулацију Завој, природно језеро које користи хидроелектрана Пирот. Река би тада, према њиховом мишљењу, остала без воде а долина сува.
Топлодолска река се налази на Старој Планини, у оквиру парка природе.
Бојан Ивковић, енергетски менаџер Града Пирота, каже да на овој територији постоји 58 локација на којима је планирана изградња малих хидроелектрана, а да се чак 43 налазе у самом парку природе. За такве електране, они као локална самоуправа немају надлежност.
„Ми бисмо као локална самоуправа можда волели да имамо пуно већих ингеренција, али немамо. (…) Државни орган на нашој територији издаје целу процедуру – грађевинске дозволе и све, ми добијемо само обавештење”, каже Ивковић и додаје да осим надлежности, немају ни корист осим уколико на изградњи ради локална фирма. „Општина као институција нема никаквих законских основа да било шта наплаћује, ни таксу”.
Након протеста које је подржала и Општина Пирот, планови Министарства енергетике за Топлодолску реку су заустављени. Још није познато до када.
Министарство за заштиту животне средине је као одговор на наш захтев за интервју послало одговор у којем између осталог наводе да су они против тога да се граде мале хидроелектране у заштићеним подручјима јер ‘’удео енергије која се добија из ових обновљивих извора у укупној производњи електричне енергије у Србији није у складу са штетним утицајем и променама које врше у заштићеним подручјима“.
Скроз на другој страни државе, на самој граници са Босном и Херцеговином, мало након протеста мештана Темске, против хидроелектрана су се побунили и становници Прибоја – против изградње електране Рековићи на реци Лим. Иако је у први план изашло да њу гради фирма Мини хyдро инвестментс, чији је директор и један од власника Никола Петровић, протести су нагласак ставили на заштиту реке, страхујући да ће се смањити водоток Лима, да ће доћи до проблема са канализационим испустима, па и појаве заразних болести.
На југу Србије, Драган Тодоровић кад је лепо време воли да изађе на терасу своје куће и да ужива у тишини. Није више сигуран да ће то моћи. Воденица коју има, стара је двеста година и када, како каже, „затворе воду” из реке, она неће моћи да ради. Више неће моћи да залива ни малине које је посадио у башти. Ипак, нада се да градња хидроелектране прекопута његове куће може да се заустави.
„Бедно се осећам. У ситуацији сам да дигнем руке и да ћутим”, закључује разговор Тодоровић.
Цинс.рс
Лопови само знају да краду и ништа више.