Порез већи и до 35 пута – остаје

Београд — Министарство финансија, за сада, не планира да било шта мења нити да смањује порез на имовину, који је у неким градовима увећан чак 36 пута.

Уколико привредници сматрају да је општина нереално одредила колико стварно вреди квадратни метар њиховог радног простора правду могу потражити на суду. Друга могућност је да се са фирмом и бизнисом преселе у други, „јефтинији” град где су захватања мања.

Закон о порезима на имовину омогућава свима, и грађанима и привреди, да плате порез сразмерно вредности имовине коју поседују. Зато нема разлога да се размишља о његовој промени – изричити су у овом министарству, пише Политика.

Унија послодаваца је упозорила да две трећине предузећа неће моћи да плаћа порез на имовину по новим правилима и затражила од владе и локалних самоуправа да га снизе. Драматично увећање овог намета, које се према њиховим подацима креће од 115 до 3.620 одсто у Београду или 350 одсто у Пожаревцу, може да доведе до губитка између 25.000 и 30.000 радних места. Привредници проблем виде у томе што је већина локалних самоуправа прибегла разрезивању максималних стопа, али без корекције за пад цена некретнина и квадратног метра који треба опорезовати. Појединим локалним самоуправама су управо замерили што су цео град одредиле као једну зону па се квадратни метар луксузног пословног простора у центру града опорезује исто као магацин на периферији.

Законом о порезу на имовину прописана су правила која омогућавају да основица пореза на имовину прати тржишну вредност имовине како грађана тако и привреде. За привреду више не важи књиговодствена, већ тржишна вредност имовине. Пошто је вредност из књига, по правилу била битно нижа од тржишне вредности, с новим правилима и порези су знатно увећани. 

Од 1. јануара ове године више се не плаћа накнада за коришћење грађевинског земљишта – дажбина која је била у потпуној дискрецији локалних самоуправа и на коју је привреда имала много притужби. Стога се промена у пореском терету мора рачунати као разлика између збира пореза на имовину и накнаде за коришћење грађевинског земљишта плаћених у 2013. и пореза на имовину који треба да се плати у 2014, поручују из Министарства финансија. 

Ипак, ма како све изгледало чисто и јасно, висина пореске обавезе зависи од две величине које су у надлежности јединица локалне самоуправе. Једна је висина пореске стопе која је законски максимирана на 0,4 одсто од вредности имовине. Друга је висина просечних цена у промету коју су локалне самоуправе требало да утврде на основу података из стварног промета. Ако, из било којих разлога, обвезници сматрају да ове цене не одражавају просек стварних цена из промета, имају право да формално оспоравају ову одлуку пред судом – препоручују надлежни из министарства. 

Они посебно указују да сви обвезници који воде пословне књиге (привреда) имају право да као основицу прикажу вредност из својих књига уколико ову вредност воде у складу са рачуноводственим правилима за такозване фер вредности. У том случају пореска основица, а тиме и висина пореза коју треба да плате, не зависи од одлуке локалних самоуправа, већ од сопствене, али фер рачунице. 

У Министарству финансија подсећају, такође, да енергетски, производни објекти и слични погони имају за пореску основицу књиговодствену вредност без обзира по којим рачуноводственим правилима се воде. 

Поједине локалне самоуправе са друге стране негирају драстично увећање. 

Душанка Беговић начелница одељења локалне пореске администрације Пожаревца каже да није реално у овом тренутку говорити да је привредницима из тог града увећан порез на имовину 350 одсто. Порески обвезници били су, према њеном мишљењу, обавезни да путем самоопорезивања до 31. марта пријаве своје обавезе по основу пореза на имовину правних лица. С обзиром на то да решења нису могла бити донета у тако кратком времену, јер је потребно време да се унесу подаци и утврди обавеза обвезницима, рано је процењивати колико ће увећање заиста бити. 

Али не треба заборавити да општинске одлуке постоје од новембра прошле године и привредници се самоопорезују, то јест обрачунају колики ће порез платити, тако да свако од њих унапред зна колики му порез следује.

Политика