Међу највећим економским проблемима остављеним у аманет новим властима, осим гигантске рупе у буџету, јесу и 177 великих предузећа која нису успела да буду приватизована и сада у процесу реструктурирања.
У тим фирмама запослено је око 100.000 људи који, пошто њихова предузећа не производе малтене ништа сем губитака, плате примају из државног буџета.
Да ствар буде још гора, то је можда тек мањи део проблема с предузећима у реструктурирању: пошто их специјални статус штити од свакодневне наплате потраживања, те фирме су један од кључних извора заразе неликвидности која хара Србијом и тиме практично даве целокупну привреду.
У Војводини је несразмерно мали број тих предузећа – тек 28. Највише их је, по подацима Агенције за приватизацију, у јужној Бачкој и јужном Банату (по девет) и Западнобачком округу (осам), у средњем Банату и северној Бачкој је по једна фирма у реструктурирању, а у Срему и северном Банату нема нити једне. Ипак, то не значи да та предузећа и у Војводини нису велики социјални и привредни терет. Реч је неретко о великим послодавцима који, пак, сваке године стварају огромне губитке.
Предузећа у реструктурирању у Војводини запошљавају нешто више од 6.000 радника; највише их је у панчевачкој ХИП „Петрохемија„ (1.803) и сомборском „Борелију” (635), а по неколико стотина запослених је на платном списку многих других фирми у том статусу – „Мајевици” из Бачке Паланке, новосадским „Војводинапуту” и ЗГОП, затим „Вршачким виноградима”, „Алекси Шантићу”, Индустрији стакла и „Утви” из Панчева, сомборском „Севертрансу”, „Кулатрансу„…
Предузећа у реструктурирању су, по правилу, велики губиташи. Највеће губитке свакако производи „Петрохемија”: само лане је то предузеће изгубило 11 милијарди динара, док су му кумулирани губици око 35 милијарди. И многа друга од тих предузећа изгубе – не толико као „Петрохемија” – али по неколико десетина или стотина милиона сваке године. Те фирме се реструктурирањем штите од свакодневне принудне наплате потраживања, али је, по наводима Агенције за приватизацију, све више одлука судова који пресуђују у корист поверилаца.
У Београду и ужој Србији ситуација је још гора пошто је тамо 149 таквих предузећа, која свакако имају још више запослених и још веће губитке.
– Та предузећа су преживела тако што је новац из буџета Србије усмераван у плате радника. За велики број тих индустријских комплекса треба сада видети да ли је скупља цена њиховог одржавања у животу или да се приватизују кроз стечај – изјавио је непосредно пред изборе директор Агенције за приватизацију Владислав Цветковић, оцењујући да ће нова Влада тај проблем морати да реши у наредну годину дана. Он је тада навео да многа од тих предузећа нису на тржишту могла да се снађу ни у за привреду неупоредиво срећнијим временима, као и да је огроман проблем како да се реши питање 100.000 радника који су сада на буџету, а зна се да више немају посла.
Тај проблем је сада посебно актуелизован с обзиром на рупу у буџету која би до краја године могла премашити две милијарде евра. Велико је питање да ли држава с тако јадним јавним финансијама има пара да финансира плате 100.000 радника у предузећима у реструктурирању, што чини око 20 процената свих запослених који раде за државу.
