fbpx

Преполовљен род малине

0
(0)

Београд/Ивањица — Очекује се да овогодишњи род малине у Србији буде од 40 до 50 одсто мањи него лане због неповољних временских прилика током развоја и сазревања плодова.

Према подацима Републичког завода за статистику (РЗС) о процени рода, површине под засадима малине у 2012. години износе 15.332 хектара.

„На основу података са терена и процене пољопривредних стручних служби, очекује се да овогодишњи род малине буде око 55.000 тона, што је умањење од око 40 одсто у односу на род 2011“, речено је Тањугу у Министарству пољопривреде. 

Разлог смањења приноса су изузетно ниске температуре у фебруару и мразеви почетком априла, што је довело до измрзавања ластара и цветних пупољака. Падавине и недостатак сунчаних дана у мају, неповољно су утицали на зрење и допринели развоју биљних болести,а високе температуре и суша у летњим месецима, утицале на убрзано сазревање, услед чега су плодови остали ситнији, па је самим тим и квалитет лошији а принос умањен, објашњавају у Министарству. 

Милош Мирковић, производјач из Ивањице казао је Тањугу да је ове године цена малине била прилично ниска, од 125 до 180 динара, имајући у виду да је род, према његовим речима, подбацио преко 60 процената. 

„Многи малињаци су због јаке зиме и великих снегова настрадали, а суша је такодје утицала на род који је ове године мањи за око 65 процената“, истакао је Мирковић и додао да не постоји стратегија у производњи овог воћа, као и то да је реална откупна цена требала да буде већа од два евра по килограму. 

Хладњачар Миломир Зимоњић сматра, медјутим, да је откупна цена била превисока и према његовом мишљењу „пољска малина се много више тражи него српска“. 

Председник Уније малинара Драгиша Терзић мишљења је да држава, односно ресорно министарство треба да помогне производјачима много више.

„Ми тражимо од министарства да производјачима помогне и обезбеди средства за садњу 20 одсто сорти тјуламена, тјулимеџика и микера како бисмо извозили свежу малину, 30 одсто да извозимо у финалном производу (у виду воћних јогурта, концентрата) и 50 одсто као гриз, роленд, блок или брул, али под српском робном марком“, казао је он. 

Тиме би, како наводи Терзић, био направљен дефицит замрзнуте, а Србија би се на светском тржишту појавила као озбиљан производјач свеже малине чиме би био постигнут квалитет, квантитет и континуитет. 

Према његовим речима, малина се тренутно извози као сировина и полупроизвод, а у последњих пар година под тудјом робном марком. Производња овог воћа је у дефициту на светском нивоу, ако се упореди са 2002. годином мања је за око 170.000 тона, додаје Терзић. Саветник председника Привредне коморе за Србију Војислав Станковић изјавио је за Тањуг да је сезона откупа почела са веома ниском ценом, „која је у првој фази бербе била одраз и калкулисања и несредјених односа на релацији примарни пољопривредни производјачи-хладњачари“, као и прве процене рода малине од 90.000 тона коју је изнео РЗС. 

„Малина се бере сукцесивно, у каснијим деловима брања, суша је погодила плод, па је род, у зависности од региона мањи од 40 до 50 одсто, што је допринело и расту цене“, казао је он. 

Станковић је подсетио да је откупна цена тог воћа на почетку бербе износила од 90 до 100 динара по килограму, да би на крају достигла цену од 170 до 180 динара по килограму.Према званичним подацима Републичког завода за статистику, просечна производња малине у последњих пет година износи 84.345 тона, са просечним приносом од 5,6 тона по хектару.

Најзаступљеније сорте малине у Србији су „виламет“ и „микер“, које су одличног квалитета и конкурентне су на европском и светском тржишту. Постоји и тенденција уводјења нових сорти малина као што су „полка“ и „полана“ са којима се очекује још већа конкурентност, посебно што сорта „полка ремонтантна“ даје род два пута у току године. 

Вредност извоза малине у 2011. години је 183,4 милиона долара, што чини 41 одсто вредности укупно извезеног воћа. Од укупне количине малине произведене у Србији у 2011. години, извезено је 88 одсто. Највише малине се извози у смрзнутом стању (85 одсто), док се у свежем стању извезе свега 10 одсто, а прерадјене пет одсто. 

Малина се највише извози у земље Европске Уније (Немачка, Француска, Холандија, Белгија, Аустрија, Италија) а од земаља у окружењу, највећи извоз је у Босну и Херцеговину и Хрватску. Последње две године примећен је нешто већи извоз у Швајцарску и САД, као и на Руско тржиште које показује све већи интерес. У првих пет месеци 2012. године забележен је и извоз знатне количине малине у Велику Британију што указује на то да потенцијала за продор на нова тржишта има и то, како замрзнуте малине, тако и производа од малине, првенствено сока, чија производња последњих година бележи раст.

 

Танјуг

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Асоцијација малинара незадовољна ниском ценом тог воћа и прети да ће блокирати откупљиваче

0 (0) Председник Асоцијације произвођача малина и купина Србије Добривоје Радовић рекао је данас да …

Невреме и болест уништили 80 одсто рода малине и купине, произвођачи траже помоћ државе

0 (0) Председник Асоцијације произвођача малина и купина Србије Добривоје Радовић рекао је данас да …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *