Србија је прошле године имала прилив страних директних инвестиција од око 1,9 милијарди евра, што је за чак две трећине више него 2010. године.
Овај прилив био би више него довољан да нема рекордног одлива девиза из наше земље. Према расположивим подацима, стране фирме су лане из наше земље изнеле чак 1,4 милијарде евра, а више од 700 милиона евра изнето је из земље без пореза у оквиру тзв. међукомпанијских задуживања.
Бранко Павловић, саветник малих акционара, каже за “Вести” да је ово очекиван след догађаја.
– Ово се нажалост догађа и резултат је нашег накардног призивања инвеститора. Наши званичници нуде бројне погодности за стране инвеститоре, тако да они потпуно без проблема кроз разне наводне трошкове износе девизе из земље – каже Павловић.
Он каже да се у отаџбини као мантра понавља реченица да ће Србија страним инвеститорима дати “100 пута боље погодности него што то нуде друге земље” и стога се догађа да се паре износе из земље, и то без било каквих проблема.
– За стране улагаче све је џабе: таксе су мале или их нема, радна снага јефтина, радничка права не постоје. Србија као држава од тих инвеститора нема користи. Избегавају плаћање пореза на добит, дају минималне плате, узимају огромне субвенције, а радничка права која и те како поштују у својој земљи овде грубо крше – наводи Павловић.
Све док нам адути буду јефтина радна снага и ниски порези, неће бити економског бољитка у земљи, наводи наш саговорник. Инвеститори из иностранства у Србију улажу кроз кредите, а стручњаци сматрају да није баш оправдано књижити кредит као инвестицију, јер ће она бити отплаћена, и то са каматом. Углавном се ради о кредитима које матичне компаније дају својим филијалама у Србији.
– Значај страних директних инвестиција у отаџбини се преувеличава. Међу првих 10 извозника у нашој земљи, чак је девет страних компанија. Све оне имају велику увозну компоненту, тако да је њихова додатна вредност прилично ниска. Када се томе дода да велики део профита изнесу у иностранство и врате централама, поставља се оправдано питање колики је њихов стварни ефекат у Србији – наводи економиста др Млађен Ковачевић.
Према његовим речима, изношење профита може да се обави легално и илегално. Легално је плаћање дивиденде власницима, на шта нормално имају право и због чега уосталом и инвестирају. Илегално је према др Ковачевићу то што се новац извлачи надувавањем цена увозних материјала, чиме се смањује добит у земљи у којој послују.
Дугови се множе
Колико нелогичности има у томе што великодушно пунимо џепове страним улагачима, најбоље говори податак да је чак трећина уговора с њима раскинута, а тренутно је, узимајући у обзир потписане уговоре о субвенцијама, Србија само по том основу задужена око 165 милиона евра.
Неретко се дешава да стране фирме немају ниједног домаћег добављача, то јест да готово сву сировину и репроматеријал увозе. Када се срачунају сви трошкови, у већини случајева држава има малу корист која се исказује не за пет, већ за 20 година, а странци се код нас не задржавају толико.
Погодности остају
И поред тога што стране фирме већ годинама износе добит из земље, однос према њима се не мења.
Према речима привредника Милана Кнежевића, чак 75 одсто додељених субвенција даје се страним улагачима.
Н. С. Прерадовић – Вести
