Законски рок да се нађе решење за судбину „Галенике” истиче за четири дана (8. фебруара), а договор са британско-руским конзорцијумом „Фронтиер фарма-Петроваркс” још није постигнут. Како може незванично да се чује, када је о отпису дела дуга реч, који ова компанија има према комерцијалним банкама, ствари готово да нису померене са мртве тачке.
Камен спотицања у овим разговорима је дуг приватним повериоцима од око 70 милиона евра. Док потенцијални стратешки партнер инсистира на томе да се што већи део тог дуга отпише, банкарима је са друге стране, у интересу да наплате што већи део тог износа.
– Проблем је и то што у преговорима учествује пет банака, а немају сви исте интересе, јер нису сви позајмили исти износ по истим условима и са истим роком отплате – каже наш саговорник, упућен у разговоре са потенцијалним стратешким партнером. Разговори се воде са представницима Уникредит, АИК банке, Сосијете женерал, Комерцијалном и Ерсте банком.
Према подацима Агенције за привредне регистре укупне обавезе „Галенике” на крају 2015. године износиле су око 230 милиона евра. Највећи део тог дуга (око 160 милиона), чине обавезе према држави. Представници британско-руског конзорцијума практично траже да државни повериоци компанији отпишу цео износ, а да приватни повериоци отпишу део дуга.
Зоран Пантелић, председник синдиката „Независност”, и члан Комисије за стратешко партнерство у „Галеници” каже да ово тело ни не може да се састане све док се договор са банкама не постигне.
– Тек кад се потенцијални стратешки партнер са повериоцима договори око отписа дуга, могу да почну преговори око потписивања уговора. Оно што је важно јесте да је компанија крај 2016. године дочекала у текућем плусу, да нисмо били у губитку и да не користимо средства из буџета – каже Пантелић.
Почетком јануара саопштено је да је компанија током последњег тромесечја 2016. године премашила планове и продала лекова у вредности од око две милијарде динара. То је, истакли су из „Галенике” за око 40 одсто више него што је било очекивано. Главна извозна тржишта ове фабрике су земље региона, а компанија извози и на тржишта Русије, Казахстана и Белорусије. У саопштењу се, међутим, не наводи са којим пословним резултатом је „Галеника” завршила 2016. годину.
Финансијски извештај за прошлу годину још није објављен. Мањак у билансима ове компаније на крају 2015. године износио је 1,84 милијарде динара. То је 3,17 милијарди динара мањи губитак него 2014. године. Ситуација је била још гора 2011. године, када је нето губитак износио 5,18 милијарди динара.
Зоран Пантелић напомиње да синдикати „Галенике” од стратешког партнера очекују да запошљава, а не да отпушта раднике. Незванично, међутим, може да се чује да конзорцијум „Фронтиер фарма-Петроваркс” тражи да се број запослених смањи са 1.400 на 700 људи.
Комисија за преговоре, коју чине три члана владе, генерални директор „Галенике” и представник синдиката, састала се само једном у последњих неколико месеци.
Извори блиски британско-руском конзорцијуму тврде да стратешки партнер има намеру да уложи 30 милиона евра.
На јавном позиву за избор стратешког партнера који је Влада Србије расписала 1. априла било је предвиђено да потенцијални инвеститор докапитализацијом, односно новчаним улогом, стекне 25 одсто акција у компанији. Тај износ не може бити мањи од седам милиона евра. То значи да ће, уколико британско-руски конзорцијум купи четвртину фирме, управљати целом „Галеником”.
Иако време цури, још није познато шта ће се са овом компанијом догодити уколико се до 8. фебруара не постигне договор са стратешким партнером.
У Министарству привреде и раније су истицали да се паралелно са повериоцима разматра могућност реструктурирања обавеза „Галенике”.
Подсећања ради, Комисија је стратешког партнера изабрала још 15. септембра, што значи да се преговори воде скоро пет месеци.
Конзорцијум чини британски „Фронтиер фарма” и руски „Петроваркс”. Британска компанија основана је у априлу прошле године и о њој готово да нема јавно доступних података. Руска фирма постоји већ 20 година и важи за једног од лидера на тамошњем фармацеутском тржишту.
Аутор: Аница Телесковић, Политика.рс
Фото Анђелко Васиљевић
свако од нас би пословао у плусу кад никоме не би плаћао своје дугове и био заштићен од државе а не коришћење средстава из буџета је само слово на папиру