Високе температуре „обрале“ воћњаке, род мањи готово 80 одсто. На почетку пролећа шљива је наговештавала добар род, али су температурни шокови пореметили развој плодова
ВРЕМЕ је ове године „убило“ и шљиву. Ништа није ишло наруку воћарима – род је у целој Србији готово преполовљен. А све то ће за последицу имати и раст цена.
У Институту за воћарство у Чачку кажу да ће овогодишњи род подбацити за бар 40 одсто.
– Суша је утицала тако што је условила смањено наливање плодова, као и појачано опадање плодова – каже за „Новости“ Александар Лепосавић из Института за воћарство у Чачку. – Чачак је један од водећих производних региона у Србији, са око 1,2 милиона стабала шљиве. Велики је број старих засада, где преовлађују старе аутохтоне сорте, које углавном служе за призводњу ракије. Тако, у овом крају готово 80 одсто рода заврши у ракији.
Више од милион стабала шљиве у Подгорини, због високих температура имаће род испод просека. У шљивицима још недозрели плодови са грана увелико опадају. Стручњаци кажу да се на тај начин стабла боре за опстанак за време високих температура.
– На почетку пролећа шљива је наговештавала добар род, али су температурни шокови, смена хладног и топлог времена пореметили развој плодова – каже Златан Павловић, члан организационог одбора „Сајма шљива“ у Осечини. – Шљива се ионако тешко бори са високим температурама, какве владају овог лета. Зато се стабла суше, одбацују плодове, да би уопште преживела. Ако се овако настави, ове године шљиве неће бити ни за теглу џема, а камоли за ракију или сушење.
У Јадру, Рађевини, Азбуковици и Подрињу, где је под шљивом око 5.000 хектара, овогодишњи род ће, по процени стручњака Завода за пољопривреду у Лозници, бити скоро за две трећине слабији. Уместо очекиваних осам тона по хектару, овог лета, може се очекивати нешто више од две тоне.
МРАЗ
Дипломирани инжењер воћарства Златица Крсмановић, из Завода за пољопривреду у Лозници, каже да је најтежи ударац шљиви задао мраз, почетком априла, када је то воће било у пуном цветању, а затим је је уследила дуготрајна суша, која и даље траје. Према њеним речима, ситуација је утолико тежа што је у овом делу Србије тек петина нових засада, где се примењују интензивније агротехничке мере.
Новости
