Насловна / Србија / Економија / Србија: Нема хлеба без компјутера

Србија: Нема хлеба без компјутера

Извоз софтвера из Србије у првих 11 месеци прошле године прешао је милијарду евра, тако да је ова привредна грана премашила пољопривреду. То је изјавио директор владине канцеларије за информационе технологије и електронску управу Михаило Јовановић.

Пољопривреда је деценијама била главна у домаћем извозу, а успех ИТ сектора је тим већи, што је 2017. извоз био 750 милиона евра, па је реч о повећању од преко 20 одсто за само годину дана.
Јовановић указује и да је на делу програм преквалификације коју спроводи Влада Републике Србије. У том процесу заинтересовани могу кроз курсеве од шест до девет месеци да стекну ИТ знања како би постали јуниор експерти.

– Више од 35 одсто људи који су учествовали на преквалификацијама већ је нашло посао у ИТ сектору – закључио је Јовановић.

Скупа обука

Проблем је што много младих, али и одраслих немају новца да плате курсеве на којима би стекли одређена ИТ знања. На пример, за курс од шест месеци требало би издвојити и до 1.350 евра. Млад или незапослен млад човек тај новац нема, а тешко може и да позајми. Такође, кратка обука за веб дизајнера од два и по месеца стаје 540 евра, али се захтева даље учење да би се дошло до пристојних прихода.

– У последњих 15 година нашу земљу је напустило око 650.000 људи, тако да би држава требало на сваки начин да обезбеди барем некакве субвенције за свакога ко жели да научи ИТ знања – каже др Шуковић.

Држава је заиста то покушала и покренула програм по ком је у првом таласу намеравала да плати у разним школама ИТ преквалификацију за 1.000 људи, без старосног ограничења. Међутим, показало се да таквих школа у Србији нема довољно, па је обуку према незваничним информацијама прошло тек њих око 800.

Зла коб субвенција

Забележен је и промашај, као када је немачкој ИТ компанији одобрена субвенција од 9,5 милиона евра, односно 19.500 евра по запосленом. Љути домаћи компјутераши тада су рекли да ће тим новцем Немци да подигну плате и униште их преузимањем дефицитарних кадрова. Такође су разне стране ИТ компаније поручивале да оне новца већ имају, али да су им потребни стручњаци.

А да високообразованих кадрова нема довољно, говори и податак да Софтверско инжењерство на Електротехничком факултету у Београду може да издржи упис свега 120 студената.

Ипак, у ИТ сектору осим формалног образовања важи и правило да је важно колико човек зна, а не коју је школу завршио. Остаје се да се види да ли ће све богатији српски ИТ сектор уложити новац у образовање кадрова који му недостају и основати приватни факултет или школе за преквалификацију. Друга могућност је да Србија постане центар за привлачење стручњака из региона, док ће млади наставити да одлазе из земље.

Зарада 20 милиона евра

Члан градског већа Београда Драгомир Петронијевић сматра каже улагање у ИТ сектор значи мање бирократије и ређе одласке на шалтере.

– Млади треба да искористе своја знања и кроз финансијску подршку државе креирају себи нова радна места. У научно-технолошком парку само две фирме су ове године зарадиле 20 милиона евра – каже Петронијевић.

Јагма за кадровима

И Милан Новаковић, заменик директора Мајкрософт развојног центра у Србији, указивао је да су кључни квалитетни и бројни ИТ кадрови.

– Потребно је проширити формално и неформално образовање младих и створити најпривлачније пословно окружење у региону. Десетогодишњи циљеви за развој земље требало би да садрже конкретне планове за повећање броја ИТ и софтверских инжењера од пет до 10 пута, како бисмо се нашли изнад ЕУ просека – говорио је Новаковић.

Борба за сваког студента

Сирене за узбуну прекидале Бранка Милутиновића док је с друговима играо фудбал у време бомбардовања. Сада је овај 35- годишњак власник фирме Нордеус, која се бави производњом видео-игара и има 190 милиона корисника широм планете.

Године 2009, Милутиновић и његови пријатељи Иван Стојисављевић и Милан Јововић напустили су Мајкрософт у Kопенхагену и вратили се у Србију, где су уштеђевину уложили у посао који им је 2017. године донео 75 милиона долара.

Његови запослени имају погодности као и они у стартап компанијама у калифорнијској Силицијумској долини. Овај скромни младић један је од оснивача иницијативе Дигитал Србија, а највећи изазов је како убедити најбоље студенте да остану у земљи.

Једном се тек свршени студент запослио у Нордеусу, али је потом дошао плачући и рекао да његов отац жели да прихвати посао ван Србије. Милутиновић је позвао оца, који није веровао да дигитална компанија у Београду може да опстане.

– Три сата сам убеђивао оца и на крају се син ипак запослио код мене. Нисам хтео да дозволим да оде – причао је Милутиновић.

Нишлијски сан

Чувена је већ прича о компанији Фраме коју су покренула тројица Нишлија крајем 2012. године. У мају 2017. амерички Нутаниx купио је ову фирму за 165 милиона евра.

Идеје пред улагачима из САД

У Мајамију је почео ЕастХуб, први српски ИТ бизнис акцелератор у САД. Већ првих дана полазници програма, технолошки стартапи (новостворене фирме) из Србије, упознали су се са условима отварања компанија у САД, законима и прописима, могућностима покретања бизниса, начинима како правно да заштите своје идеје. Представници компанија из Србије 14. фебруара представиће своје идеје инвеститорима из САД.

Пројекат су покренуле Привредна комора Србије и компанија ЕастХуб из САД с циљем подршке српским ИТ стартап компанијама да нађу партнере на тржишту Америке.

Фантоми за порезнике

У Србији више од 100.000 фриленсера (самозапослених) зарађује преко интернета где нуде своје услуге, а сат рада наплаћују до 500 долара.

Порезници их знају само уколико сами реше да плате намете и стекну пензију. Према незваничној информацији, током 2016. године у Србију се преко само једног система за наплату од фриленс послова слило чак 30 милиона евра, што је око 69.000 просечних нето српских плата.

Дешава се и да програмери отворе паушалну агенцију и плаћају порез од 130 до 160 евра месечно, што је мало ако се узме у обзир да је просечна зарада у овој делатности око 1.200 евра. Међутим, они који зарађују мало или им је то узгредни посао немају интереса да оснују агенцију.

Саветник за пословну примену интернета Драган Варагић каже да порески систем не препознаје алтернативне облике запошљавања, као што је случај са фриленсерима.

– Ниједна власт досад није се суочила с проблемом озбиљне реформе пореског система, што кочи развој и повећање запослености. Фриленсери немају интерес да званично пријаве свој посао, па их држава не види као запослене особе – каже Варагић.

Међу фриленсерима највише има програмера и графичких дизајнера. Тражени су и 3Д моделовање, видео-анимација, преводи, али и подучавање страних језика видео-везом.

Сама се запослила

Нишлијка Јована Анђелковић се бави писањем текстова за различите клијенте још од студија.

– Било је извесно да нећу моћи да се запослим као педагог, па сам истраживала на интернету чиме могу да се бавим и то од куће. Овај посао ми пружа могућност да улажем у себе и прилагођавам се развоју технологија и трендовима – прича Јована.

Н. С. Прерадовић – Вести

Актуелно

Око тог хлеба и пшенице ПАТОЛОШКИ ЛАЖОВУ!

У време најтежих економских санкција и ратова деведесетих година прошлог века за време владавине Слободана …

Народ на ХЛЕБУ, министри на ЈАСТОГУ и КАВИЈАРУ! Народ ће то платити чак 9,6 милиона динара!

Управа за заједничке послове купила 18 тона најскупље рибе и морских плодова за државне функционере, …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *