Београд – Удружење Панчевачки ратари оценило је да „Влада, као ни министар пољопривреде не поштују, нити уважавају сопствене законе“.
„Као што је објављено у медијима и јавном сервису, Влада Републике Србије је усвојила буџет за 2018 годину, којим је у приходном делу предвидела средства у висини од 1.178 милијарди динара, а у расходном 1.207 милијарде динара и који ће бити знатно већи од прошлогодишњег“, образлаже удружење у саопштењу за медије.
„Поштујући, уважавајући и примењујући сопствене законе Влада Републике Србије је требало да издвоји за аграрни буџет у 2018. години 60 милијарди динара, што износи пет одсто националног буџета по важећем закону о подстицајима који одређује минималан износ. Пошто је Влада усвојила аграрни буџет од 40.5 милијарди динара, јасно се види да недостаје још 19.5 милијарди динара“.
Министар пољопривреде нема никаквог основа за изражавањем задовољства постигнутим износом аграрног буџета за 2018. годину, јер је већи износ аграрног буџета за ову годину у висини од 43.778 милијарди динара већ потрошен и недостаје још око пет милијарди динара за исплату заосталих субвенција пољопривредницима.
Сада је сасвим јасно да ребаланса буџета за ову годину неће бити, па ће се аграрна дуговања пренети у 2018. годину и тиме значајно умањити већ умањен буџет за аграр. То ће за последицу имати веома рестриктивна средства за аграр, који је на ,,издисају’’ и због овогодишње екстремне суше захтева много више подршке државе – ствараоцима нових вредности. Скупштина Србије ће највероватније усвојити овакав предлог буђета Владе Србије, јер је то већ унапред ,,обезбеђено’’, наводи се у саопштењу.
Цене падају, воде у пропаст
У осврту на актуелне догађаје на берзи пшенице, кукуруза и соје Панчевачки ратари упозоравају да забрињавајуће падају цене свих најважнијих ратарских култура у односу на прошли месец. Након екстремне суше и значајно умањеног рода није дошло до повећања цена, већ се дешава супротно и већ сад алармантно указује да се дешава нешто нелогично.
„Подсетимо се сушне 2012 године, када су цене основних ратарских култура изгледале у септембру и октобру месецу овако: кукуруз се са њиве продавао за 27-28 динара по килограму, при просечном роду од 4 тоне по хектару, а сада је откупна цена из амбара 17-18 динара при просечном роду од једва 3 тоне по хектару, Сунцокрет је био 55-56 динара по килограму при већем роду од овогодишњег, а сада је 36 динара килограм, Пшеница је била 27 динара по килограму, а сада 17-18 динара, док је соја била 67динара по килограму, што је 25-30 динара било више него сада. Све наведене цене су без урачунатог ПДВ-а“, каже се у саопштењу.
Додаје се да је 2012. године курс динара према евру био око 100, а сада је 120 динара. Дизел гориво је било 50 одсто јефтиније, као и сав остали репроматеријал за ратарску производњу.
Ратари су 2012. године имали субвенције у висини од 12.000 динара по хектару на површини од 100 хектара, а сада свега 4.000 динара по хектару, на свега 20 хектара површине. Из горенаведених чињеница јасно се види да су субвенције ратарима умањене за 15 пута – указују Панчевачки ратари.
„Ово не би преживели ни најбољи немачки или други западноевропски фармери. Имајући у виду ове податке и чињенице долазимо до много јасније слике катастрофалне финансијске ситуације садашњег стања наших пољопривредника – ратара.
С тога упозоравамо да било каква административна интервенција државе у правцу даљег погоршања ове катастрофалне финансијске ситуације, с обзиром да лобисти, велетрговци житарицама, јавно предлажу потпуну бесмислену интервенцију државе за вештачко обезвређење кукуруза, сматрамо да може изазвати прави цунами незадовољства ратара, који и без тих бесмислица немају реалну шансу да преживе 2018. годину и обнове производњу на нивоу просте репродукције са рестриктивном применом агротехнике. Веће шансе за спас су имали несрећни путници са Титаника после удара у ледени брег од наших мањих и већине средњих газдинстава ратара“, наводи се у саопштењу.
Дати младима да купе 20 хектара на кредит од 20 година
„Када је о дешавањима у вези са државним пољопривредним земљиштем у средњебанатском округу реч, осуђујемо понашање локалне самоуправе која није ни узела у обзир виталне егзистенцијалне интересе пољопривредника – ратара са те територије.
Имајући у обзир садашњи важећи закон о пољопривредном земљушту, локална самоуправа доноси одлуку о продаји државног пољопривредног земљишта до 20 хектара са роком отплате од 10 година. Таква одлука још не постоји ни у једној локалној самоуправи у Србији“, оцењују Панчевачки ратари.
Стога Удружење предлаже да се у новом закону о пољопривредном земљишту одлука доноси на нивоу државе која по садашњем закону убире приход од продаје, јер локалне самоуправе немају никаквог економског интереса, јер би тиме изгубили 40 одсто средстава које закупом сада остварију.
Једини прави инвеститори у држави су наши поготово млади пољопривредници који би купили 20 хектара државног пољопривредног земљишта, са отплатом на 20 година, уз један одсто камате годишње. То је будућност наше пољопривреде, а не лажни ратари, који у сопственој матичној земљи поседују нула (0) хектара пољопривредног земљишта у власништву, а овде се представљају као фармери и инвеститори.
Агросмарт
