Чачак – Велика микробиолошка загађења у неким раздобљима године карактеришу воду Западне Мораве као неупотребљиву за заливање и друге намене. То је управо објавила група истраживача са Агрономског факултета у Чачку, на челу са професором биологије др Гораном Марковићем, прецизирајући да је последња, пета класа воде, утврђена на узорку узетом у Станчићима, низводно од Чачка.
По Уредби о граничним вредностима загађујућих материја у површинским и подземним водама (Сл. гл. РС 50/2012), квалитет површинских вода сврстава се у пет класа: прва има одличан еколошки статус, а у петој су воде неупотребљиве за било коју сврху.
Водотокови слива Западне Мораве деценијама су велики примачи отпадних вода различитог порекла. У сливном подручју постоји 30 градских и више стотина сеоских насеља, и око 200 већих индустријских загађивача. До сада су, рецимо, бележена загађења нитратима и нитритима (1991), живом (1994), кадмијумом (2003) и другим тешким металима.
Током 2016. за потребе овог истраживања („Оцена еколошког статуса реке Западне Мораве”) узети су узорци са четири тачке средњег тока реке и испитани у лабораторијама Завода за јавно здравље у Чачку.
На првом профилу, 500 метара низводно од бране ХЕ „Међувршје”, вода је била у трећој класи. Повремено се повећавао садржај амонијум јона и бактерија. „Загађења су последица дотока комуналних и индустријских вода Ужица, Пожеге, Ивањице, Гуче и Лучана, као и еутрофизације језера због пренамножености биљака” – навели су истраживачи.
Иста класа (трећа) утврђена је и на другом профилу, код спортског центра „Младост” у Чачку. Лети, овај део реке се спуштањем бране претвара у градско купалиште, ток је успорен и вода загрејана па се брже разграђују органска загађења и погоршава квалитет.
Такође у трећу класу сврстана је вода са трећег профила, испод моста на кружном путу око Чачка, али је током јуна пала у четврту због мноштва бактерија, јер се у међупростору у реку испушта један број канализационих вода и отпадних течности занатске делатности.
Река је у врло тешком стању била на четвртом профилу, код висећег моста у Станчићима, 500 метара низводно од ушћа Чемернице која је индиректни примач отпадних вода Горњег Милановца, и пет километара низводно од градског колектора Чачка. Истраживачи су то овако описали:
„Квалитет речне воде на четвртом профилу током 2016. био је знатно лошији него на другима. Профил је под сталним утицајем отпадних вода градског колектора Чачка које непречишћене доспевају у водоток, а велики утицај има и река Чемерница. Квалитет воде ту је, на основу просечних вредности амонијум јона, укупних колиморфних и фекалних бактерија, одговарао слабом еколошком статусу (четврта класа), а током јуна имала је лош еколошки статус (пета класа). Квалитет воде био је изразито лош, посебно у погледу показатеља микробиолошког загађења.”
Они, у закључку рада, још једном напомињу да је вода на реченом профилу у Станчићима „неупотребљива за заливање и друге намене” наглашавајући да сви ови резултати указују на неопходност изградње система за пречишћавање отпадних вода из градског колектора Чачка.
Ово истраживање објављено је недавно, током 23. Међународног саветовања о биотехнологији на Агрономском факултету у Чачку.
Aутор: Гвозден Оташевић, Политика.рс
