Иако је нови нацрт Закона требало да донесе бројне измене и повластице породиљама, ипак не решава проблеме са којима су се труднице суочавале. Наиме, тај нацрт не предвиђа накнаде за незапослене породиље, што је основна замерка на коју указују и припадници цивилног сектора.
“Ви имате одлуке многих градова у Србији, на пример Београд, Крагујевац, не знам Лесковац, Ваљево који су имали своје посебне одлуке да ће исплаћивати накнаде незапосленим породиљама, зашто онда Министарство није узело у обзир да очигледно постоји потреба да се даје надокнада и незапосленим породиљама. Ако овај Закон треба да допринес развоју наталитета у Србији, зашто онда једну велику категорију жена потпуно занемарујемо?”, пита Вања Мацановић из Аутономног женског центра.
Иако нема речи о незапосленим породиљама, новина у нацрту Закона јесте то што се предвиђа исплата накнада за све жене које су биле на уговорима о привремено-повременим пословима.
“Оно што недостаје је да се убаце жене које су биле запослене по уговорима о делу, односно које су биле ангажоване, радно ангажоване у било ком периоду пре трудноће, јер је свакој жени која је била радно ангажована потребно усклађивање рада и родитељства како се сад та мера и дефинисала”, каже Мацановић.
Нови нацрт такође прави разлику између жена које су класично запослене и жена које обављају самосталну делатност, јер се запосленим женама накнада даје две године, док оне које обављају самосталну делатност имају право на накнаду годину дана. Оне су такође на неки начин дискриминисане и по висини накнаде, имају право највише на три просечне месечне зараде, док код запослених тај износ иде на пет просечних месечних зарада.
РТВ
