Српски сељак не гледа више само у небо, да процени хоће ли бити кише или ће му по њиви ударити град. Све више гледа и у телевизор, и броји гарнитуре политичара који у кампањи, док милују телад, саде цвеће и зелену салату, обећавају развој пољопривреде, а онда седну у фотеље и на њиве забораве.
Путем кроз село ретко ко пролази. На бандерама, ако их има, ради свака пета сијалица, доктор долази средом, вода нестаје лети због суше, на кућним праговима седе још понека бака или дека и гледају у даљину надајући се да ће се однекуда појавити синови или унуци који су одавно са села побегли главом без обзира.
Мотика у Срему постала је уклета пољопривредна алатка. Од ње као ђаво од крста данас бежи и старо и младо, иако је на списку незапослених укупно 32.000 људи, од којих је трећина неквалификована радна снага. На њиви неће да раде ни за 2.500 динара дневно.
Ипак, премијер нове владе Ивица Дачић је у свом експозеу најавио: “Намеравамо да брзо, на најбољи начин, искористимо енергију људи, сунца, воде и ветра за високу продукцију хране и енергије. Желимо да Србија буде велики извозник хране, да постане башта Европе… Планирамо да знатно повећамо аграрни буџет и да у кратком року законом о подстицајима утврдимо аграрну политику која ће бити предвидљива на дуги рок како би пољопривредници могли дугорочно да планирају своју производњу.”
Процена је да у српским селима има око 50.000 напуштених кућа, а око 150.000 је привремено ненасељено. Читава имања годинама се продају у бесцење. Нека се нуде и за мање од 1.000 евра, али купаца нема. У сваком четвртом селу најмлађи становник старији је од 60 година. На просторима некадашње СФРЈ од 1950. до 2000. из села у град прешло је око осам милиона становника, док је за такву миграцију у Европи било потребно од 120 до 150 година. Српско село данас чине напуштене куће, њиве зарасле у коров и понека домаћинства које чувају најстарији чланови породица.
Да је хитно потребна стратегија развоја села слажу се и у Одбору за село Српске академије наука и уметности. Осим што би новом аграрном политиком требало решити проблем уситњених парцела, наводњавања и одводњавања, треба подстицати и удруживање пољопривредника.
– Традиција земљорадничког задругарства је занемарена. Задруге би биле одговор – нове задруге новог типа на ту ситуацију. Према томе, задругарство као основа друштвеног уређења пољопривреде помаже и развоју и одржању српског села – истиче председник Одбора САНУ за село Милован Митровић.
Првог дана по преузимању дужности, министар пољопривреде Горан Кнежевић је поручио да људи који живе на селу треба да имају услове живота сличне онима у граду и имају доступне вртиће, здравствену заштиту и позориште.
– То можемо постићи предвидљивошћу аграрне политике и тиме да ће људи моћи да испланирају. Кад он може да испланира себи за следеће две, три или више година унапред шта ће радити, колико ће зарадити и којим средствима ће располагати, онда ће имати интерес да остане на селу – поручује Кнежевић.
Стари и напуштени
* У Србији има 4.600 села
* У 86% села бележи се пад броја становника
* 702 насеља у Србији има мање од 100 становника
* У селима има 50.000 напуштених кућа
* Око 145.000 кућа привремено ненастањено
* У селима живи 260.000 момака близу 50 година
* У селима има 100.000 девојака близу 50 година
Министар пољопривреде најављује да ће до децембра бити донет закон, а не уредбе о подстицајима у пољопривреди, како би произвођачи могли да планирају производњу.
Демографи упозоравају да наставак великог пресељења становништва из руралних подручја у градове може да доведе до пропасти и једних и других. Око четвртина од укупно 4.600 српских села је на ивици изумирања, а демографи предвиђају да ће још трећина нестати у наредних 15 година. Више од две трећине руралних домаћинстава у Србији нема власника или пољопривредника који активно обрађују земљу.
– У пољопривредној земљи као што је Србија две трећине становништва треба да живи у руралним областима, али то чини мање од 45 одсто – каже Владимир Никитовић из Центра за демографска истраживања.
Слична је ситуација и у региону. Једна десетина македонских села је напуштена, а друга има мање од по 20 становника. Такође, само 20 одсто становништва Босне и Херцеговине (БиХ) тренутно живи у руралним областима. У Црној Гори је ситуација алармантна јер се већи део руралне популације преселио у градове у протеклих пет година.
Ипак, наде има. ЕУ је донела прописе по којем ће 2020. године заменити 10 одсто тренутно прозведене енергије бионергијом. Пошто нема довољно сопствене, планира да велики део биомасе за производњу биоенергије увезе. Село Дорослов код Сомбора биће највећа фабрика за производњу агропелета, из жетвених остатака на Балкану. Целокупна производња агропелета у следећих 10 година је већ унапред продата купцима у ЕУ.
Сутра: Запарложена села (2): До нас се стиже пешке
Вести
