Најновији списак највећих пореских дужника, који је Пореска управа Србије објавила закључно с 30. јуном ове године, не разликује се битније од оног од прошле године. Промена је једино у томе што је „Застава оружје” с дугом од 8,1 милијарду динара прешла на списак фирми којима ће држава конвертовати дуг у капитал, па се на челу листе дужника сада налази компанија „Борба АД” – 1,96 милијарди динара, која је лане била пета на листи. Потом следи „Лола ливница” 1,04 милијарде динара, трећа је „Мера инвест”, Марка Мишковића, сина Мирослава Мишковића, 952 милиона, што је у односу на исти период прошле године 41 милион динара више.
На истом списку је у Ауто-мото савез Србије који дугује 763,5 милиона динара, „Новости АД” 338,9 милиона динара, Фудбалски клуб „Обилић” 96,4 милиона динара, „Гемах” власника Ђорђа Антеља 94,6 милиона, Кошаркашки клуб „Партизан” 64,9 милиона (с тим што је дуг у поступку репрограма).
На списку 358 највећих дужника налази се и „Руднап груп” бизнисмена Војина Лазаревића, која дугује 147,2 милиона, „Фонд Краљевски двор” 43,8 милиона динара (уз напомену порезника да је у поступку разрешење имовине).
Међу 96 фирми у поступку приватизације убедљиво највећи дуг има Јавно предузеће за подземну експлоатацију „Ресавица” 6,4 милијарде динара, „Застава камиони” 2,5 милијарди динара, „Јумко” две милијарде, „Индустрија обуће” 1,2 милијарде динара, „Ласта” милијарду, „Симпо Врање” 869 милиона динара, „Галеника” 845, „Политика АД” 513 милиона динара.
Осим „Заставе оружје” држава ће, како се види на сајту Пореске управе, конвертовати дугове у капитал и „Крушика Ваљево” 2,5 милијарди динара, „Наменске” из Трстеника 2,2 милијарде, „Слободе” из Чачка 1,5 милијарди, предузећа „Милан Благојевић” 616 милиона динара. Дугови свих ових фирми прошле године су за милијарду динара били мањи него данас, када износе 15,1 милијарду динара.
Београдска „Мостоградња” је највећи дужник на списку предузећа која су у поступку реорганизације и има неизмирене обавезе од 4,05 милијарди динара, затим ФАП Прибој 3,39 милијарди, ИМР 3,10 милијарди, „Трајал корпорација” из Крушевца 2,19 милијарди, „РТБ Бор” 1,30 милијарди.
Највећи дужници међу предузећима у стечају су „Беобанка” чији је дуг 31,57 милијарди, и Инвестбанка која дугује 23,68 милијарди динара. На тој листи су и „Магнохром”, „Фармаком”, БИП, „Беохемија”, „Зекстра”, „Агрожив”.
На списку пореских дужника је 1.181 предузетник, а највећи дуг има Драгана Чичић, власница производно-трговинске радње „Дрвопласт” из Краљева, чији је дуг 123,6 милиона динара.
Конверзија дугова – мач с две оштрице
Упитан да прокоментарише шта значи када држава дугове неке фирме конвертује у свој капитал, Љубодраг Савић, професор Економског факултета за наш лист, каже да то може имати и добре и лоше стане, с тим што поздравља сваки напор државе да неку фирму извуче из дугова и постави на здраве ноге.
– По једном сценарију, држава се одлучује на конверзију дугова, уколико је нека од лоше стојећих фирми добила велики посао. Кад заврши тај посао и наплати га, она може да плати порезе и доприносе и ту је држава помогла, каже он.
Уколико, међутим, као што је то случај са „Симпом”, где се сипало и шаком и капом, или ПКБ-ом држава конверзијом дуга пролонгира целу ствар без жељеног ефекта да се фирма опорави, ту ће дугови бити све већи и платиће их порески обвезници, закључује проф. Савић.
Принудном наплатом наплаћују дугове
С обзиром на то да Пореска управа Србије тешко може да наплати дугове највећих пореских обвезника, у циљу што ефикасније наплате пореским обвезницима, који за то испуњавају услове, понуђена је могућност репрограма. Односно, исплате дуга у једнаким ратама од 60 месеци.
За оне који нису у стању да редовно измирују пореске обавезе, предузете су мере принудне наплате и то код свих дужника код којих нема законских забрана за то. Пореска управа је у претходном периоду донела 937.139 опомена пореским дужницима.
За неплаћени дуг из донетих опомена, покренута је принудна наплата пореског дуга, доношењем 264.007 решења, и то из свих предмета принудне наплате, наводи се у саопштењу Пореске управе.
Аутор: Јасна Петровић-Стојановић, Политика.рс
