Хлеб и кромпир Србима главна храна

Промена навика у вези са исхраном и физичким активностима могла би знатно да допринесе унапређењу здравља становништва, поручили су стручњаци, представљајући резултате управо завршеног националног истраживања. Срби најчешће једу кромпир и бели хлеб.

Истраживање је показало да састав оброка, као и просечни унос и потрошња калорија, углавном не одговарају препорукама Светске здравствене организације, јавља Танјуг.

Први пут код нас, истраживање је спроведено по методологији Европске агенције за безбедност хране, што значи да податке можемо директно да поредимо са резултатима које имају друге европске земље, рекла је дoктор Јелена Гудељ Ракић из Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”.

Као један од забрињавајућих налаза истраживања, вођа пројекта доктор Гордана Ристић је навела да у Србији има чак 54,7 одсто предгојазних и гојазних особа, при чему је гојазност значајно учесталија код мушкараца од 45 до 64 година у односу на остале одрасле, али и код особа са основним образовањем и код становништва у Војводини.

Гојазних особа има највише у београдском региону, чије становништво има и највишу просечну енергетску вредност дневног оброка, напоменула је Ристићева.

Забрињавајући подаци из истраживања су да чак 41 одсто укупне енергије долази из масти која се користи за пржење хране, као и масти који су додате у пекарске производе, напоменула је Ристићева и додала да особе са високим и средњим образовањем највише калорија уносе управо из ове врсте хране.

Препоруке СЗО су да знатно мање треба уносити масти и упућују на то да из масти дневно не треба унети више од 30 одсто укупне енергије, подсетила је Ристићева.

Говорећи о учесталости уноса појединих намирница, Ристићева је истакла да се дневно у просеку унесе једна порција воћа – око 130 грама, док су препоруке СЗО 400 грама дневно. Јабуке и крушке се једу два пута чешће него било које друго воће.

Код поврћа “на високо прво место избија кромпир”, који 70 одсто становништва користи у исхрани два до три пута недељно, и то најчешће припремљен пржењем, а на другом месту је пасуљ, напоменула је Ристићева и додала да се тиквице, плави парадајз, спанаћ, зеље користе само три до четири пута месечно.

Истраживање је показало да Срби месо једу три до четири пута недељно, и то најчешће свињетину и пилетину.

Ристићава каже да се код нас “риба изузетно ретко користи” и да су поједини учесници анкете као одговор наводили “једном месечно, чак и никад”, додаје да се то уклапа у просек ЕУ, где “унос такође није спектакуларан”, са изузетком земаља као што су Исланд, Грчка, Шпанија и Португалија.

Код пекарских производа доминира бели хлеб, у 69 одсто случајева, док чак 30 одсто становништва једе три до четири пута недељно производе на бази лиснатог теста у количини од просечно 200 грама, као замену за ужину па чак и веће оброке.

Ристићева је закључила да је истраживање показало да је “неопходна едукација становништва у правцу корекција штетних навика у исхрани, повећањем уноса воћа и поврћа и смањењем укупног уноса масти”.

Истраживање је рађено током маја и јуна, на репрезентативном узорку од 1.207 испитаника, на становништву старијем од 18 година.

Истраживање су спровели Републички завод за статистику, Институт за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”, Медицински факултет у Београду и Удружење грађана “Делпас”.

 

РТС