понедељак , 23 новембра 2020

И хлеб на одложено плаћање

0
(0)

И када плаћамо на рате, „стежемо каиш“. Чек на почек раније смо најчешће користили до максималног износа од 5.000 динара. Сада трговци примећују да се плаћање и упола мањих пазара одлаже на неколико месеци. То је само још један показатељ све веће беспарице међу потрошачима.

Чекови који су нас месецима хранили пристижу, па су „минуси“ на рачунима све већи. Зато сада, кажу трговци, знатно опрезније попуњавамо вредносне папире. Учешће „почека“ у укупном промету у мегамаркетима већ је достигло 15 одсто, а мањим продавницама тај удео износи четири до пет одсто.

– Просечна потрошачка корпа је евидентно све мања, а потрошачи како би успели да је „напуне“ користе све понуђене механизме – Оливера Ћирковић, из „Универекспорта“. – Најчешће се користи одложено плаћање који у укупном промету бележи благи раст. Чињеница је и да све чешће потрошачи на почек одлажу и пазаре знатно мање од максималне вредности чека. Управо из тога разлога „Универекспорт“ пружа потрошачима могућност одложеног плаћања, без обзира на износ куповине.

Готово свака десета куповина у „Меркатору С“, другом по величини трговцу у Србији, обави се на почек.

БАНКАРИ ШКРТИ 

БАНКАРИ су врло шкрти код издавања чекова, јер им је за разлику од картица веома слаба зарада. На сваких 5.000 динара „слободних“ одобравају по један чек, а како су грађани презадужени све је мање издавања тог „папирног“ новца, које знатно варира од банке до банке. У Србији једва десетак банака, од 32, издаје чекове својим клијентима и то „на кашичицу“. Улогу банака на неки начин преузели су сада сами трговци, који практично финансирају купце, па сада и за куповину хране одлажу рачуне и по седам месеци.

– Учешће чекова је у благом расту и износи девет одсто у промету наше компаније – кажу у „Меркатору С“. – Поред готовине, велико удео у укупном промету имају банкарске картице, али и једина трговачка картица, „пика“. 

Иначе, у свим продајним објектима „Меркатор“ и „Рода“ купцима је омогућено одложено плаћање до седам месеци за сваку куповину, без лимита.

Потрошачи „Максија“, међутим, више користе кеш. Учешће готовине, како кажу у „Делезеу“, у оквиру кога послују „Макси“ и „Темпо“, износи чак 73 одсто, платне картице су 22 одсто, а чекови око пет процената.

Куповина готовином, од 20. јанура до 20. фебруара ове, у поређењу са истим периодом лане, у благом је порасту, док су картице и чекови у паду.

– Промет у малопродаји десеткује беспарица, успорени су и увоз и тражња робе, па су одобравањем почека на дужи рок трговци одлучили да на овај начин мотивишу купце – каже Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача. – Потрошачима је плаћање чековима свакако повољна варијанта, пошто ће за 90 или 210 дана уштедети макар на инфлацији, али и добити неки вид бесплатног кредита.

 

Новости

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Србија: Нема хлеба без компјутера

0 (0) Извоз софтвера из Србије у првих 11 месеци прошле године прешао је милијарду …

Српска сиротиња без јефтиног хлеба

0 (0) У Србији више не постоји тзв. социјална векна хлеба. Наиме, Влада није продужила …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend