Рок за плаћање последње рате овогодишњег пореза на имовину истекао је јуче, саопштио је Секретаријат за јавне приходе Београда. За неплаћање или неблаговремено измиривање обавезе обрачунава се камата по стопи једнакој референтној стопи НБС, увећаној 10 процентних поена. Референтна каматна стопа тренутно износи три одсто. То значи да свако кашњење повлачи и почетак обрачуна затезне камате од 13 одсто годишње.
Камата се обрачунава од наредног дана од дана доспелости обавезе за плаћање па до дана њеног измирења.
Обвезницима, који избегавају да плате овај намет, прописана је новчана казна у износу од 50 одсто утврђеног пореза. Тај износ не може бити мањи од 5.000 динара.
Ако грађани, или фирме, нису поднели пореску пријаву, а имају некретнину, или је у односу на претходну годину дошло до увећања квадратуре, следује казна од 5.000 до 15.000 динара.
Порез на имовину плаћа се у четири рате. Прва до 15. фебруара, друга до 15. маја, трећа до 15. августа и четврта до 15. новембра.
Швајцарски пројекат „Реформа пореза на имовину”, који се неколико година спроводи у Србији, недавно је урадио истраживање међу становништвом 44 локалне самоуправе о квалитету општинских услуга и могућности учешћа грађана.
Истраживаче је између осталог занимало колико су грађани информисани о својим правима и обавезама када је реч о порезу на имовину.
Александер Грунауер, директор овог швајцарског пројекта, каже да корисници са вишим и високим образовањем чешће у односу на општи просек наводе да знају како могу да дођу до информација. Док међу корисницима из Пчињског округа чак 61 одсто њих тврди да не зна ниједан начин путем којег се може информисати о правима и обавезама у вези са порезом на имовину.
– У Јабланичком и Подунавском округу више од половине испитаника наводи да не зна како се до ових информација може доћи. Корисници из сеоских средина чешће наводе да нису информисани о правима и обавезама у односу на оне који живе у градовима – каже Грунауер.
Ипак, већина испитаника, чак 76 одсто, сматра да је плаћање пореза на имовину важно за развој општине у којој живи.
– Овакав став нарочито је присутан међу корисницима са вишим и високим образовањем, корисницима старости од 66 и више године и корисницима из централне Србије – објашњава Грунауер.
Локалне самоуправе до краја године треба да усвоје одлуке о утврђивању просечне цене квадратног метра непокретности на својој територији за 2019. годину. Када то буде учињено знаће се основица за порез за имовину, који ће грађани плаћати следеће године.
Порез на имовину је уједно најиздашнији приход општина и оне из године у годину покушавају да повећају обухват наплате, пошто је већина искористила законску могућност примене максималне пореске стопе. И неког великог повећања пореза не би требало да буде.
Грунауер каже да је порез на имовину један од малобројних пореза који у потпуности остаје локалној самоуправи у којој је и наплаћен.
– Помажемо им да прошире обухват наплате и у пореску евиденцију уведу све оне некретнине на које се тренутно порез не плаћа. Тренутно у 44 општине у Србији ради 325 пописивача, који проверавају ли се стварно стање некретнина на терену слаже са оним које људи плаћају у пореској пријави – каже Грунауер.
Он наводи пример Сомбора, који је ангажовао 17 пописивача и за 40 одсто увећао приход од пореза на имовину у односу на претходну годину. Док је Апатин у односу на претходну годину добио 4.000 нових пореских пријава.
Највећа шанса за наплату је у великим градовима и предграђима, као и тамо где је била значајна нелегална градња. Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Зорана Михајловић, недавно је рекла да је од децембра 2015. до 2018. донето око 183.000 решења о озакоњењу. То значи да власници легализованих некретнина аутоматски постају и порески обвезници.
Ипак, немогуће је сто одсто некретнина обухватити порезом, јер негде није јасно ко је власник или је кућа напуштена или је вредност исувише мала.
Аутор: Маријана Авакумовић, Политика.рс
