У нашој рубрици “Пет минута са…” разговарамо са Милишом Николићем, председником села МЗ Савинац.
– Ма, какви мало, да је својевремено имао ко да чује мештане Савинца, али и мишљење јавности у Србији, био би довољан и један минут да се проблем реши. Али, бадава је глувом говорити и слепом показивати.
Све је почело када су мештани Савинца схватили да ће градитељи ауто-пута срушити сеоски запис?
– Ни слутили нисмо да ће сеоски запис бити посечен, а када смо схватили шта му се спрема, реаговали смо тако што смо алармирали јавност, што је дало резултате. Радови око записа који је већ био откопан са три стране стали су и данас се око храста ништа не ради.
А онда?
– Онда је храст постао државни проблем, а мештани који су бранили своје свето дрво су од највиших државних руководилаца проглашени кочничарима просперитета и напретка Србије. Премијер Вучић нам је поручивао да неће једно дрво да заустави Србију на путу напретка, министар Велимир Илић је обећавао да ће запис бити спасен и нудио је нека решења која се граниче са научном фантастиком, министарка Зорана Михајловић ништа није нудила, али је најавила да ће храст бити посечен…
Ипак, дошло се до решења?
– Ма, није решење, већ констатација. Пре неколико дана долазили су стручњаци са Шумарског факултета у Београду који су закључили да храсту више нема живота јер је откопан готово са свих страна и да је само питање времена када ће се сам срушити. Закључили су да су пројектанти направили грешку приликом трасирања ауто-пута и да је већ тада наш запис осуђен на смрт.
Изгубили сте битку за свето дрво, али и даље упозоравате?
– Упозоравам да ће ова деоница ауто-пута бити место страдања и то не говорим без основе. Обарањем светог дрвета није речено све и бојим се да ће запис свој живот намирити на свој начин. Не бих волео да се то деси, али нека остане записано да смо упозоравали шта може да се догоди.
З. Марјановић – Вести
