Покојници у Србији сахрањивани у лонцима

Покојници у Србији сахрањивани у лонцима

ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ – У Музеју рудничко-таковског краја постављена је изложба „Касноантичка некропола у Чачку“, која сведочи о начинима сахрањивања на простору данашње западне Србије у другом и трећем веку наше ере, на начин битно другачији него у другим крајевима. Многи покојници – за које се, према рукотворинама нађеним у гробовима, верује да су били из богатијих сталежа – најпре су спаљивани, а потом је њихов пепео сахрањиван у зделама и лонцима за јело, уместо у специјалним урнама!

Ова несвакидашња поставка, како је најављено, обићиће и друге градове у Србији, а опис сахрана у оновременој западној Србији представили су аутори изложбе: кустос Народног музеја у Чачку Катарина Дмитровић, доцент на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду др Дејан Радичевић, и Ана Цицовић, кустос милановачке установе културе.

– Захваљујући епиграфским споменицима пронађеним у центру града и околини, зна се да је овде најпре био важан административни центар са бројним насеобинама, којем је намена касније промењена у простор за сахрањивање. С обзиром на то да ту некрополу и данас одликује изузетна лепота архитектонских украса, у виду фасадне декорације и разних варијанти стубова, верујемо да се ради о меморијалној грађевини, односно монументалној гробници неког значајног припадника локалне заједнице и чланова његове породице. Ко зна, можда је овде био чак и неки мањи храм – указују поменути стручњаци, прецизирајући да је до сада откривена 71 гробна целина, међу којима више од 50 припада покојницима спаљиваним после смрти, док су у 20 гробова покојници скелетно сахрањивани.

Према речима Катарине Дмитровић, др Дејана Радичевића и Ане Цицовић, спаљивање је вршено на другом месту, после чега су кремирани остаци пречишћавани. Иначе, уз спаљене кости стављани су различити прилози – на којима нема трагова ватре – а то су најчешће били гвоздени нож, алатке, украсни делови ношње, накит, новац, керамички пехари, стаклене посуде… Уместо урни, коришћене су посуде за свакодневну употребу, али има и оних израђених на ручном „колу“ и печених на ватри, што представља новину, јер таква грнчарија до сада није налажена на овом терену.

САХРАНЕ

УСТАНОВЉЕНО је и да су скелетно сахрањивани покојници обично полагани леђно – у опруженом положају, са рукама уз тело – у раке са заобљеним ивицама, а оријентација гробова није показала одређено правило. Ипак, и уз њих су стављани разни предмети, као у гробове кремираних покојника…

 

Новости

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Актуелно

Највише извозе Шумадија и западна Србија док Београд највише увози

Највише извозе Шумадија и западна Србија док Београд највише увози

Београд – Највеће учешће у извозу Србије у првих шест месеци ове године имао је …

Шумадија и западна Србија имају најмање плате у Србији

Шумадија и западна Србија имају најмање плате у Србији

У јужној и источној Србији просечне мартовске зараде биле су 35.753 динара, што је више …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *